sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Švajcarac prestao da raste – korisnici i dalje u problemu

Autor: kamatica.comčetvrtak, 15.09.2011. u 22:00

Definitivno najzanimljivija vest iz sveta novca u avgustu i septembru jeste dramatična promena kursa švajcarskog franka. Od avgustovskog vrtoglavog rasta do septembarske nesvakidašnje odluke švajcarskih vlasti da se kurs smanji i veže za evro u odnosu 1,2 bilo je mnogo strepnje, brige i muka. Kod svih koji su se zadužili u ovoj valuti. U Srbiji ih je dosta, ali u zemljama u regionu mnogo više.

Posle utorka šestog septembra, kada je švajcarac konačno zaustavljen i kada je pao na 1,2 evra svi su malo odahnuli. Pre svega dužnici, ali i bankari, vlade i centralne banke od kojih se očekivalo da pomognu da se problemi razreše.

„Kamatica” je istraživala šta se zapravo dogodilo. Istraživali smo prognoze za dane koji dolaze, a pokazalo se da univerzalni saveti važe i u ovom slučaju. Imamo savete šta i kako dalje. Kontinuirani rast švajcarskog franka u odnosu na evro i dolar traje od 2008. godine.

Upravo te, 2008. godine, kada su krediti vezani za franak bili popularni, najglasniji protiv takve vrste zaduživanja bio je tadašnji guverner NBS Radovan Jelašić, koji je upozoravao građane na mogući rizik. Centralna banka Švajcarske takođe je upozoravala na rizik i to su naši mediji nekoliko puta preneli.

Ipak, krediti u švajcarcima su privukli dosta „mušterija”. Primera radi, kamata za stambene kredite u švajcarskim francima iznosila je 2007/8. oko 4,7 odsto, a u evrima oko 7,8 odsto.

U praksi, klijenti banaka su, s obzirom na maksimalno dozvoljeno zaduženje od pola plate, vrlo često birali kredite u „švajcarcima”.

Nekome ko je imao platu od 400 evra maksimalna rata je mogla da bude najviše 200 evra. Na rok od 15 godina kreditom obračunatim u „švajcarcima” mogao je da dobije protivvrednost od 25.000 evra (25 kvadrata stana u Novom Sadu). Isti taj klijent kreditom obračunatim u evrima mogao je na 15 godina da dobije samo 20.000 evra kredita (20 kvadrata stana).

Korisnicima kredita sa manjim primanjima „švajcarci” su bili jedino rešenje da dođu do krova nad glavom.

Kulminacija rasta „švajcarca” u odnosu na evro počinje u letnjim mesecima 2011. godine. Usled nezvaničnih najava novog talasa krize u SAD i Evropi investitori se okreću stabilnijim vrednostima i kupuju švajcarski franak, japanski jen i zlato. Franak postaje toliko jak da je 11. avgusta za evro moglo da se dobije 1,007 franaka.

Ovakav odnos franka i evra nikome ne odgovara i to je ono što je davalo i daje nadu da će se odnos stabilizovati. Švajcarski proizvodi postaju mnogo skuplji od ostalih i počeli su slabije da se prodaju u odnosu na konkurenciju.

U Srbiji dinar slabi u odnosu na obe valute. Građani moraju sve veći deo zarade da izdvajaju za vraćanje rata kredita koje su vezane za stranu valutu. Dodatnu glavobolju i to nemalu imaju oni koji su se zadužili kod banaka kreditima koji su indeksirani (preračunavaju se) u švajcarskim francima.

Kada se rate ovih kredita preračunaju u evre veće su oko 50 odsto. Ko je plaćao 200 sada plaća 300 evra. U primeru kredita iz tabele korisniku kredita kome plata nije porasla, 2008. godine ostajalo je 25.000 dinara sada ostaje 9.000 dinara kada plati ratu. Umesto da se potroši, razlika od 16.000 ide banci.

 

Osnovni problem sa kojim se susreću dužnici je mnogo veće mesečno opterećenje ratom nego što je bilo ranije. Rešenje bi trebalo tražiti tako da se mesečna rata umanji za stalno ili bar u nekom određenom periodu, a da se dužina otplate produži. Većina banaka u Srbiji još nije ponudila svoje predloge rešenja kojima bi svojim dužnicima olakšala otplatu. Vest da je „švajcarac” pao i da je fiksiran dočekana je kao čaša hladne vode i umanjila je strepnje bar za kratko. Septembarske rate kredita trebalo bi da budu oko 10 odsto manje nego u avgustu, odnosno da budu na nivou juna ove godine. U Švajcarskoj nacionalnoj banci očekuju da će u narednim mesecima švajcarac još malo pasti.

Za plaćanje rate od 300 franaka sada je potrebno izdvojiti oko 25.200 dinara što je tri hiljade dinara manje nego u avgustu kada je bilo potrebno oko 28.500 dinara. Ako ima bar malo prostora za utehu možda ova razlika ode za novu torbu nekog školarca.

Srbija i region

U Srbiji onih koji imaju kredite u „švajcarcima” je 12 odsto, dok je u Mađarskoj i Hrvatskoj ovaj broj znatno veći i iznosi 40 odsto. Vlade tih zemalja su naredile bankama da fiksiraju obračunski kurs franka, a razliku naplate kasnije. U Srbiji vlasti još nisu donele takvu meru, a guverner je izjavio da se NBS neće, za sada, mešati u odnose klijenata i banaka, ali je dao predloge:

- produžiti rok kredita kada je to moguće

- fiksirati ratu na neki određeni period, a posle toga nastale razlike rasporediti na preostale rate

- konverzija preostalog duga kredita u drugu valutu

Većina banaka u Srbiji još nije ponudila svoje predloge rešenja kojima bi svojim dužnicima olakšala otplatu. Malo je verovatno da će banke same ponuditi fiksiranje rata u dinarima ili evrima. Čak i da ponude takvo rešenje već sada je problem mesečne otplate veliki.

Savet

Svi korisnici kredita koji imaju problem mesečne otplate nemaju mnogo izbora. Trebalo bi da pokušaju da se sa svojom bankom dogovore o produženju roka otplate čime bi se mesečne rata umanjila. Pri tome trebalo bi da insistiraju da banka ne naplaćuje troškove naknadne obrade, da se ne povećava kamata i uslovi prevremene otplate.

Za primer koji ilustruje ovakav način prevazilaženja problema uzet je kredit od 20.000 franaka, odobren na 10 godina sa kamatom 8,5 odsto. Kredit je otplaćivan četiri godine. Ostalo je još šest godina otplate. Ostatak duga iznosi 13.500 franaka. Kada bi korisnik kredita produžio otplatu sa šest na osam godina mesečna rata bi mu bila manja za 5.000 dinara po trenutnom kursu, a ukupno bi za ovu olakšicu platio 840 švajcarskih franaka više.

Prognoze

Nakon rekorda od 1,007 franaka za evro 11. avgusta vrednost švajcarske valute uglavnom pomalo slabi. Ekonomija ove zemlje ima najveću razmenu sa EU i ovakav odnos vrednosti valuta ne odgovara nijednoj strani.

Centralna banka Švajcarske je uvela okvirnu vrednost franka od 1,2 franka za evro u okviru koje će merama održavati kurs i može se očekivati da taj okvir bude fiksiran na godinu dana.

Kriza koja traje više je vezana za dolar i SAD nego za Evropu tako da su evro i franak u istom košu. Investitori će se ipak radije odlučivati za zlato nego za valute, pa efekat povećane tražnje neće postojati.

Nije za očekivati da će franak znatno početi da pada u odnosu na evro sve dok se u EU ne prevaziđe dužnička kriza. Prognostičari očekuju veoma blagi pad. Dalji rast franka ekonomije najrazvijenijih evropskih zemalja teško da bi mogle da istrpe.

Predlog „Kamatice” za vaš kredit u „švajcarcima”

– informišite se redovno o dešavanjima

– reagujte ukoliko se kamatna stopa vašeg kredita poveća bez razloga

– ukoliko je moguće, u ovom trenutku je bolje ništa ne menjati i malo sačekati

– ako imate problema da plaćate mesečne rate pokušajte da se u banci u kojoj imate kredit dogovorite o produženju roka otplate


Komentari0
18c5c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja