četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 16.09.2011. u 22:00 Nenad Novak Stefanović

Stambena vila u Krunskoj

Фото: Зоран Кршљанин

Krunska ulica je krajem 1900. godine ukazom o kategorizaciji određena kao ulica za podizanje vila, ali tek posle Prvog svetskog rata dobiće rezidencijalni karakter –  kada su izgrađena prestižna zdanja. Pre Krunske, u slobodnom tumačenju, možemo proglasiti Jevremovu za rezidencijalnu, a bum Krunske je nasledila Rumunska, na Dedinju. I to nobles mesto Rumunska, pod imenom Užička, i danas drži.Jevremova, Krunska, Rumunska – tri ulice, tri etape u razvoju grada, tri lica Beograda.

Rezidencijalni uspon Krunske, spojeni je sud sa rastućom snagom nove Kraljevine. Statistika kaže da je u prvoj deceniji postojanja, 1919-1929, broj stanovnika Kraljevine SHS uvećan za 15,9 odsto, odnosno za 1.926.715. Otuda ne treba da čudi da je porodilište bilo baš u Krunskoj ulici – u simboličkoj ravni to nije nimalo slučajno!

Neverovatno potentan nacion, koji je žurio da se samoobnovi posle rata, od prirode je dobio i rudno blago. U vreme kada je bilo važno da država bude sirovinski bogata, Jugoslavija je imala značajna nalazišta bakra, rezerve boksita su zadovoljavale jednu sedminu svetske proizvodnje aluminijuma, tu su i značajne rezerve uglja i vodni potencijal, 31,7 procenata teritorije zemlje bilo je pokriveno šumom. Rezidencijalna ulica u prestonici takve zemlje trebalo bi da liči na ovoliko bogatstvo. I Krunska je ličila.

Vila na broju 50 odražava u najvećoj meri uspon balkanske kraljevine. To je neobična zgrada po svojoj nameni. Rogobatno se ta namena određuje kao: višeporodična vila. Mada po nekim detaljima fasade ima tu i elemenata palate. Krunska 50 liči na terazijsku palatu Atina – zajednička su im tri luka za ukrašavanje terase, između ostalog, ali i gabarit. Sagradili su je arhitekta Svetozar Jovanović i preduzimač Sreten Stojanović.  Tandam koji je radio i  Ministarstvo saobraćaja u Nemanjinoj, dugo površinski najveću zgradu Jugoslavije: samo za bravarske radove Stojanoviću je isplaćeno 12 miliona dinara – onovremena suma za zujanje u glavi. Pomenimo i monumentalno zdanje Histološkog instituta, srušeno u bombardovanju.

Estete u arhitekturi ne smatraju Krunsku 50 umetničkom građevinom. Zazubice joj pravi prekoputno Brašovanovo zdanje na broju 51, Genčićeva vila, Muzej Nikole Tesle. Stručnjaci tvrde da je Brašovan projektovao kompaktnije, akcentovanije, stilski ujednačenije –  dok je Jovanovićeva vila „slobodna forma“. U odbranu  Jovanovićevog dela, recimo da je to stambena vila sa 14 stanova. Projektni zadatak je bio složeniji od izrade jednoporodične vile. A sem toga, trebalo se dodvoriti i ukusu nove buržoazije. Ovo je bila zgrada koja je projektovana da bi zaradila, a ne da bi zasenila, kao što je Genčić tražio od Brašovana. Shodno projektnom zadatku, dobijeno je zdanje koje privlači bogati sloj društva onim što taj sloj voli. A to su „pošećerene“ skulpture kupidona koji beru grožđe, kupidoni sviraju frulu i jerihonsku trubicu, antičke aplikacije medaljona na fasadi, mediteranske vazne na ogradi terase. Tu i kamene lavlje glave služe za odvod kišnice – gde god se moglo ukrašeno je. Tom utisku doprinosi i ograda od debelog kovanog gvožđa i takva kapija. Unutrašnjost je u štuko mermeru i geometrijskom mozaiku. Vrata stanova su dupla, i to bela sa zelenim inkrustracijama od drveta. Retka kombinacija: belo i zeleno, ali baš zato – nova klasa je tražila novu estetiku. Čak su i špijunke pompezne – mesingane, polulopte s rešetkicama. Nema sumnje, vodilo se računa o detaljima. Zgrada je imala putnički i lift za snabdevanje, u zadnjem delu kuće. Odmorišta na stepeništu su puna sunca. Gelenderi su skraćeni, kako bi se pred vratima stanova raširio mermerni portik.

Zgrada je završena 1932. godine, te godine kada su ubirani plodovi do tada stabilnog „Stojadinovićevog dinara”. Stojadinović je reklamirao stabilan dinar kao Levis farmerke -  rasteže ga par volova, a on ne puca.E, ta stabilnost valute je ugrađena u estetiku Krunske 50.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 23. januara. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.

Komentari2
1c64c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radmila Milivojević
Poštovani Sa velikim zadovoljstvo redovno pratim seriju članaka Jedna kuća jedan priča i ove članke čuvam i u štampanoj i elektronskoj verziji, jer, na žalost, u Srbiji se tradicija, kulturno nasleđe lako prepušta zaboravu. A u ovom gradu ima sjajnih spomenika jedne građanske nacije koja je poštovala tradicuju, negovala pravi patritizam , ulagala u budućnost....Ne bi li bilo sjajno da sve ove predivne građevine u Beogradu postanu deo programa turistićkih tura po Beogradu?Plitika ima i snagu i uticaj da pokuša da ovu ideju sprovede. A onda..još jedna ideja...svaka od ovih građevinskih i arhitetktonskih bisera zaslužuje malu tablu kao obeležje da je deo istorije jednog grada! A vaši tekstovi itekako tome mogu da doprinesu.Uostalom...cela serija tekstova zaslužuje i da se objavi kao celina! S poštovanjem Radmila Milivojević
Mince Krstic
Gospodine Stefanovicu objavili ste divan tekst.Price o ovakvim objektima su deo nase kulture i nase istorije.Bilo bi lepo da nastavite da objavljujete ovakve tekstove i o drugim gradjevinama u Beogradu.Ja sam i porodicno vezan za ovu zgradu u Krunskoj 50.Moj pokojni otac Krsta Krstic ziveo je u njo u jednom periodu posle 1932g, jer je bi u bliskom rodu sa deda Sretenom.Gospodin Stojanovic je brinuo o njemu ,jer je moj otac tada bio bez oca (u zarobljenistvu u Bugarsko ).Deda Sreten je imao tri sina Najstarijeg Ziku , koji je bio vrhunski staticar,streljali su, u Splitu, kao klasnog neprijatelja,pod optuzbom da je proneverio UNRINU pomoc !!??Gospodin Sreten Stojanovic je rodom iz sela Niciforova, Makedonija gde sam i ja rodjen.Moji seljani su( Mavrovo,Leunovo i Niciforovo )ostavili za sobom dosta znacajnih objekata u Beogradu,jer su ziveli i radili za svoju zemlju Srbiju i Jugoslaviju.ps:Jos da napomenem da deda Sreten nikada nije dobio telo svoga sina da ga dostojno sahrani u Beogradu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja