Premijerno izvedena plesna predstava „Ako bismo svi malo utihnuli“, hrvatske koreografkinje Snježane Abramović-Milković, svakako da će u prvom redu ostati upamćena po probojnoj i sugestivnoj silini scenskog nastupa igrača Bitef dens kompanije, i njihovom gradacijski strukturisanom izlivu autentičnog igračkog doživljaja. U formiranju dragocenog i pogodnog ambijenta za ostvarivanje ovako upečatljivih igračkih interpretacija, svakako da je odlučujuću ulogu imao precizno postavljen scensko-idejni koncept autorke Abramović.
Baveći se sveprisutnom temom ljudskog osećanja usamljenosti i nepojamne otuđenosti, dodatno pritešnjene nadirućom tehnologizacijom, i onih najintimnijih kutaka naših života, Abramovićeva je i ovoga puta svoju scensku viziju zaodenula lucidnim, duhovitim i vizuelno veoma atraktivnim i efektnim scensko-koreografskim rešenjima. Čini se da je ova predstava još jednom ukazala na presudan značaj postojanja jednog promišljenog, elaboriranog i čvrsto strukturisanog idejno-scenskog koncepta savremenog plesnog ostvarenja, kadrog da delo u celini učini strukturno neurušivim, čak i onda kada ono, podrobnije analizirajući sam koreografski plan, poseduje izvesne manjkavosti. U tom smislu, ovo delo ne poseduje kakav upečatljiviji koreografski znak koji bi svojom osobenošću suvereno parirao onom segmentu koji se tiče koncepcijske postavke, upravo u kome se ova autorka i pokazala izuzetnom.
Međutim, istančanim osećajem za nenarušavanje odgovarajuće dinamike koja izvire iz prirode same zamisli, brojne repeticije na kojima autorkin koreografski rukopis insistira, vešto i znalački su svaki put prekidane u onim momentima kada bi se činilo da je skliznuće u scensku stagnaciju neminovno. Međutim, odjednom bi se ispostavio novi scenski predlog, novi koreografski „vic“, rafinirani geg, nova plesna dosetka, preokret. I opet bi sve krenulo u željenom pravcu, a igrači bi koreografsku građu ponovo uzeli „pod svoje“. Svojom interpretativnom dominacijom, oni su koreografsku leksiku, zapravo oskudnu u pogledu korišćenja strukturno ozbiljnijih koreografskih elemenata, učinili toliko prijemčivom, puštajući predstavu da nesputano pulsira osobenim unutrašnjim ritmom.
Upućujući podjednako srdačne čestitke svim članovima ansambla, ističemo da je upravo ova predstava, svakako najupečatljivije do sada, plasirala veliki interpretativno-tehnički potencijal igrača Bitef dens kompanije koji predano i kontinuirano stasavaju u zrelu, homogenu i nadasve nadahnutu igračku trupu.
