sreda, 12.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 25.09.2011. u 22:00 Aleksandra Mijalković
POD LUPOM: PORODIČNO NASILjE NAD ŽENAMA

Nema „zasluženih” šamara

Ove godine je 35 žena u Srbiji stradalo od ruke svojih muževa i ljubavnika. Broj onih koje svakodnevno trpe ponižavanja i batine u kući neuporedivo je veći: svaka treća izložena je nekoj vrsti fizičkog ili psihičkog povređivanja

Devojka, bolje rečeno 15-godišnja devojčica, nađena je u stanu svog otmičara, narkomana koji se predozirao. Odvojena od porodice i prijatelja, zatvorena i zlostavljana, ni nakon što je odvedena iz pa-kla u kojem je godinama bila zatočena, nije mogla da poveruje da je njen „dečko” – mučitelj mrtav.

„Nazvala sam je Aneta, po jednoj sačuvanoj lutki iz detinjstva… Ko zna koliko će vremena proći dok se ovo ne zaleči. Kako je naviknuti na novi život? Popuniti onaj istrgnuti? (…).”

Aneta – jedna od junakinja knjige „Sofijin krug“, koju je autorka Ne-na Grujić-Dašić posvetila svim hrabrim ženama, uspela je da pre-vaziđe nametnutu ulogu žrtve, da se vrati normalnom životu, nasta-vi školovanje, postane slikarka i, čak, u užasima koje je preživela nađe nadahnuće za svoju umetnost.

Na žalost, mnoge slične priče u stvarnosti imaju sasvim drugačiji, često tragičan završetak. Tek tada se sazna da je simpatični komši-ja, pouzdani kolega iz firme ili omiljeni lik sa domaće estrade, navodno divan otac i uzorni muž, u stvari opaki porodični sile-džija, koji iza zatvorenih vrata vređa, maltretira i tuče svoju su-prugu, decu, ponekad stare roditelje ili druge članove domaćin-stva.

Smrt poznate pevačice Ksenije Pajčin, koju je 16. marta 2010. u na-padu ljubomore ubio njen dečko, maneken Filip Kapisoda, podstakla je medije da se ozbiljnije pozabave ovom temom, ali to nije zaustavi-lo zastrašujući trend nasilja. Prošle godine su 32 žene u Srbiji stradale od ruke svog partnera, sadašnjeg ili bivšeg muža ili lju-bavnika. U ovoj godini već ih je 35.

Statistika i život

Svaka treća žena u našoj zemlji trpi fizičko, a svaka druga psi-hičko nasilje od strane svog sadašnjeg ili bivšeg partnera, pokazu-je istraživanje Viktimološkog društva Srbije.
Vođeni bolesnom ljubomorom ili posesivnošću, nesigurni u sebe, pod uticajem alkohola ili droge, a često i sami žrtve ili svedoci porodičnog nasilja u vreme kad su bili deca, ti nasilnici vređaju, psuju, šamaraju, batinaju, šutiraju, siluju i na druge načine psi-hički i fizički povređuju žene sa kojima žive. Zatvaraju ih u kuću, zabranjuju kontakte sa ostalim članovima porodice, prijateljima i poznanicima, kažnjavaju ih oduzimanjem novca i ličnih stvari, li-šavaju ih dostojanstva, hrane i, najzad, onog najdragocenijeg – života.

– Mnoge žene u našoj sredini nisu ni svesne da su žrtve nasilja u porodici, smatrajući da su poneka ružna reč ili šamar normalna stvar. Neretko okrivljuju sebe, verujući da su s pravom „kažnjene” za nešto što su pogrešno uradile ili rekle. Događa se i da, pred sobom i drugima, pravdaju grubost svog partnera njegovom „nervo-zom zbog situacije na poslu”, pijanstvom ili „ljubomorom”, čak su ponosne što ih muž „toliko strasno voli“ ili je tolika „muškar-čina” da ne može da se suzdrži od nasilnog reagovanja… – kaže za „Politikin Magazin” doktorka Mirjana Vuksanović-Cimeša, koja radi sa ženama žrtvama porodičnog nasilja u Savetovalištu pro-tiv nasilja u porodici (nevladina, humanitarna ženska organizaci-ja osnovana 1996. godine) i u beogradskoj „Sigurnoj kući”, a inače je psiholog u Domu zdravlja „Palilula“.

Po njenim rečima žrtve tog pritajenog nasilja mogu biti žene svih godina, nivoa obrazovanja, društvenog i ekonomskog statusa, i znat-no ih je više nego što beleži statistika Čak i kad uvide da im po-našanje partnera može doći glave, kaže naša sagovornica, većini žena je veoma teško da se odluče za promenu, da se obrate Savetova-lištu ili napuste svog kućnog siledžiju. A od onih koje ipak učine i taj korak, skoro svaka peta mu se, na kraju, vrati.

– Glavni je razlog, najčešće, što veruju da će se on „popraviti”, ali to se gotovo nikad ne događa. Nasilnik ostaje nasilnik. On obe-ćava, kune se, ali posle nekog vremena opet kreće po starom. U „Si-gurnoj kući” ima žena koje su više puta napuštale svoje muževe, pa im se vraćale. Tako ulaze u zatvoreni krug. Neretko pristaju da tr-pe zlostavljanje od nasilnika koga poznaju, čije ponašanje mogu da predvide, jer tako misle da „kontrolišu situaciju”. Više se boje od odlaska u nepoznato.

Drugi razlog je što su ekonomski zavisne. Među onima koje traže utočište u prihvatilištima za žrtve porodičnog nasilja najviše je nezaposlenih, neškolovanih žena, sa dvoje i više dece, bez rođa-ka koji bi im (finansijski) pomogli i podržali ih. Često i same po-tiču iz narušenih porodica u kojima je bilo nasilja. Ponekad sma-traju da će deci biti bolje da ostanu sa oba roditelja, ili se stide da priznaju da im je brak propao…

– Moje iskustvo pokazuje da se ipak povećava broj žena spremnih da se suoče sa realnošću, da se obrate za pomoć stručnjacima, i da počnu novi život daleko od svog mučitelja. Ne savetujemo im da se razvedu, već ih podstičemo da same do toga dođu. Najvažnije je da sa-vladaju strah i da povrate izgubljeno samopouzdanje i samopoštova-nje, kako bi mogle da odole pritiscima, kad ostavljeni muževi shva-te da su izgubili vlast i kontrolu nad svojom žrtvom i požele da je vrate – objašnjava naša sagovornica.

I deca ugrožena kad otac tuče majku

„Kućni nasilnici” su retko spremni da se uključe u bilo kakvu po-rodičnu ili bračnu terapiju, smatrajući da su problem isključivo njihove „lude, poremećene” supruge. Čak i one same u to nekad pove-ruju, pa ćute, a nasilnika prijave njeni prijatelji, rođaci i, sve če-šće – deca.
– Javljaju se tinejdžeri koji više ne mogu da podnesu da njihov otac ili očuh maltretiraju suprugu, a vide da je majka suviše slaba da nešto promeni ili uplašena da se sama obrati za pomoć. To je po-zitivan trend – ističe u razgovoru za „Politikin Magazin” Vesna Stanojević, jedan od osnivača i koordinatorka Savetovališta pro-tiv nasilja u porodici i „Sigurnih kuća” u Beogradu.

Ona kaže da je prva stvar skloniti ženu od nasilnika, onemogućiti mu da je proganja, da joj preti i ucenjuje, pružiti joj smeštaj, zašti-tu, ali i šansu za novi početak. Okružena sigurnošću, pažnjom i poverenjem, žrtva polako leči svoje unutrašnje i spoljne rane i po-činje da planira budućnost.

– U „Sigurnu kuću” (koja je od osnivanja 2000. godine do danas sedam puta menjala adresu) stižu žene sa strašnim telesnim povredama: modricama, podlivima, opekotinama, prelomima, ujedima… Uvek se iznova pitamo ko su ti muškarci koji su u stanju tako i toliko da se iživljavaju nad slabijima. A među njima pronalazimo i veoma obrazovane i ugledne ljude, intelektualce, umetnike… Kod nas je, recimo, više puta dolazila čuvena pevačica, divna osoba i majka, koju je tadašnji muž, poznati glumac, redovno divljački premlaćivao. Godinama je trpela pre nego što ga je najzad ostavila.
 

Važno je pomoći ženama da steknu (ekonomsku) nezavisnost. A to ni-je nimalo lako u društvu u kojem se žene teže zapošljavaju nego mu-škarci, češće ostaju bez posla u vreme krize, a diskriminisane su čak i kad se dokaže da su žrtve nasilja: dok sa decom sede u „sigurnim kućama”, u njihovim sopstvenim se baškare muževi nasilnici od kojih su pobegle, jer naši sudovi (još) nisu spremni da ih izba-ce napolje po hitnom postupku, kako inače predviđa zakon.
Nasilje u porodici je krivično delo, i počinioci moraju biti sve-sni da ih za to čekaju stroge kazne. Nije, dakle, dovoljno da imamo zakone (krivični, porodični…) usklađene sa evropskim, već bi ih trebalo dosledno, brzo i efikasno primeniti. Sudovi su, međutim, spori, a još ima policajaca sklonih da kućno nasilje ne shvate ozbiljno, smatrajući da je žena sama kriva za batine – kaže Vesna Stanojević.

I Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra iz Beograda (koji vodi Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici) ukazuje na blagu kaznenu politiku u slučajevima nasilja nad ženama: polovina svih nasilnika prijavljenih policiji prođe samo sa upozorenjem, oko 30 do 40 odsto sa prekršajnom prijavom, a od onih 10 odsto koji završe u krivičnom postupku, čak 90 odsto najčešće zaradi tek uslovnu kaznu.

Šta posle?

Koordinatorka „Sigurne kuće” naglašava da ekonomska samostalnost utiče na smanjenje nasilja u porodici , ali…

– Kako da žena od 45 do 50 godina, samo sa završenom osnovnom školom, bez ikakvog radnog iskustva (jer je bilo „normalno“ da se što pre uda i brine o kući i deci) nađe posao kako bi se osamosta-lila i mogla da izdržava porodicu? Jedino kod privatnika „na crno“, gde će gazda moći da je ucenjuje. Ili da se vrati mužu nasilniku… – dodaje Vesna Stanojević.

– U Savetovalištu se trudimo da ženama iz „Sigurne kuće” (sa kojima već rade četiri naše saradnice, psiholog, socijalni radnik i advokat) ponudimo dodatno obrazovanje za zanimanja koja ih interesuju i pružimo im podršku da u tome istraju. Osnovali smo i obdanište u kojem zaposlene majke ostavljaju svoje mališane – napominje koordinatorka.

„Sigurne kuće” su osnovane i u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Nišu, Zaječaru, Leskovcu, Užicu, niču i u Somboru, Jagodini, Šapcu, Kraljevu, Pančevu… Ipak, u ove tri beogradske dolaze i žene iz drugih sredina (sad ih je pola-pola) jer smatraju da će ih nasilnik tu teže pronaći, a one će lakše doći do posla.

– Kapaciteti su nam uglavnom stalno popunjeni, ukupno 75 žena i dece. A u Savetovalištu smo, od početka godine, primili više od 2.800 poziva – navodi Vesna Stanojević, čije iskustvo u radu sa že-nama žrtvama nasilja potiče još od 1992. godine, kad je počela da radi na SOS telefonu.

Sada je postavila za cilj da još više angažuje sve društvene struk-ture na podršci i zaštiti žrtava porodičnog nasilja. Pored osta-log, zalaže se da žene koje izađu iz „Sigurne kuće” (a dosad ih je tu-da prošlo više od 1.100, sa 987 dece) dobiju od države materijalnu pomoć, recimo u visini iznosa namenjenog hraniteljskim porodi-cama, kao dopunu kućnom budžetu kojim bi mogle da hrane i školuju decu, očuvaju svoju materijalnu nezavisnost i samopoštovanje i – zauvek ostanu podalje od kućnog nasilnika kojem su, najzad, umakle.
..........

Profil nasilnika…

Fizičkom nasilju nad ženama, koje se završava čak i smrću žrtve, pribegava 42,8 odsto aktuelnih partnera i oko 30 odsto bivših, za-tim oko sedam odsto očeva i 4,8 odsto majki, dok u psihičkom prednjače, sa 44 odsto, sadašnji partneri, sa 14 odsto slede bivši, a za njima roditelji (po 7,1 odsto).

… i žrtve

Prosečna žrtva porodičnog nasilja u Srbiji je žena srednjih godina (mada ima i mlađih od 20, odnosno starijih od 70), koju njen su-prug šamara, udara pesnicom ili kaišem, šutira, ubada nožem, mlati drvenom ili gvozdenom šipkom, uvrće joj i lomi ruke, i po-vremeno davi već deceniju i po do dve, a svaku desetu i siluje.

Istraživanje „Krivično delo nasilja u porodici – aktuelna pravo-sudna praksa” (izdavač Autonomni ženski centar), rađeno u Beogradu i Nišu, pokazalo je da je u više od polovine slučajeva koji su procesuirani bila reč samo o fizičkom nasilju, a u 40 odsto postojalo je i psihičko nasilje (vređanje, psovanje, uznemiravanje telefo-nom, pretnje da će zapaliti kući, baciti bombu….).

Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama

Nasilje nad ženama je definisano u više dokumenata Organizacije ujedinjenih nacija, koja je 1999. godine proglasila 25. novembar za Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama. Od tog datuma, pa do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, svake godine traje svetska kampanja pod nazivom „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”.

Sramne brojke

Statistika u Srbiji pokazuje da se policiji prijavi samo 16,5 odsto slučajeva nasilja. U četvrtini ispitanih slučajeva nasilje se pona-vljalo više od pet puta! Čak 7,4 odsto nasilnika koristi oružje ili oruđe kojim može da zada teške telesne povrede. Od svih prija-vljenih nasilničkih dela u Evropi, svako četvrto je zlostavljanje supruga ili partnerki.

Kome se obratiti za pomoć

Beogradsko Savetovalište protiv nasilja u porodici nalazi se u Dalmatinskoj ulici 47a, radi svakodnevno od 10 do 19 časova. Bro-jevi telefona su (011) 2787 573 i 3292 133, kao i 0800 011 011 (bes-platan poziv) i 062 304 560 (noćna linija od 19 do 10 časova). Savet je moguće potražiti i na savet@eunet.rs. Korisna uputstva o zašti-ti i pomoći žrtvama nasilja su na sajtu www.nasiljeuporodici.rs.

Komentari4
015e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lolita
Brojcano, ko koga vise maltretira psihicki ili fizicki, muskarci sigurno predvode u svakom pogledu. Moze se reci i da nije uporedivo uopste. To vuce korene odavno i tzv. tradiciolana porodica i odnosi u njoj podrazumevali su i nemanje prava glasa za zene, obavljanje najtezih kucnih i "okolokucnih" poslova...sve je padalo na njihove pleci, "bile su stub domacinstva" i opsluzivale sve od najstarijeg do najmladjeg clana...Nego, iskreno, lako je tuci slabijeg. Tuci ti, brale, jaceg od sebe pa se hvali.
miroslav sindjelic
Ja sam protiv svake uporebe nasilja. Dali stvarno znate koliko muzeva trpi psihcko zlostavljanje od strane supruga? Zene, koriste predrasudu da su one samo zlostavljene, sto nije tacno. Sta god da kazu protiv muzeva, muzevi moraju da dokazuju dali je to tako ili nije. Koriste decu dabi napakostili svojim bivsim muzevima.
Jovan Milkotic
Da li znate, koliko muskaraca trpi maltretiranje od strane zena?.
Anna David
Naravno da me interesuje ova tema! I treba pisati neprestano, drzati otvorene tribine po skolama, po trgovima, svugde ...dok ne pocne svest nasih ljudi da se menja prema zeni , majci, sestri....Dzaba nam svi zakoni ovog sveta ako nam je mentalitet na nivou iz srednjeg veka da zena mora da trpi zbog dece, familije, sredine, komsiluka...*pa i moj otac je tukao moju majku pa sta joj fali danas*. U nasem drustvu jos uvek se pravi razlika izmedju muskog i zenskog deteta * tudja kost*. Strasna je cinjenica citajuci ovaj tekst , koliko nasih zena ima, jadnica, koje trpe svoga muza, pa makar bile i ubijene. Devojcice, buduce zene, ucite, emancipujte se, naucite da donosite same odluke i realizujte ih...budite dostojanstvene i samostalne. Borite se! Nikada nije kasno!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja