Umesto ordena za zasluge ili nekakvog sličnog odlikovanja, zbog konsultantskih revolucionarnih usluga koje su pružali sadašnjem predsedniku Maldiva Mohamedu Našidu, još iz doba kada je bio proganjan i zatvaran kao lider opozicije, osnivači „Otpora” su dobili, ni više ni manje, nego – rajsko ostrvo.

Prekriveno džunglom i opkoljeno tirkiznim Indijskim okeanom, ostrvce Tinadu, sa 14 kuća, 37 stanovnika, dve uličice, kućicom za iznajmljivanje, kolektorom za kišnicu i agregatom, postaće pomorska baza za srpske ideologe nenasilnog otpora.

Momci sa simbolom stisnute pesnice, bili su verovatno ključni sastojak koji je nedostajao eksplozivnom koktelu da se raznese Slobin poredak, ali se otporaši tu nisu zaustavili, već su, izvozeći prevratnički nou-hau za obaranje režima, pokupili nekoliko ozbiljnih skalpova u Gruziji, Ukrajini, Libanu i Egiptu, pod firmom Centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju (Kanvas). Ali, u senci ovih spektakularnih revolucija, nezasluženo je ostala njihova prekomorska misija u svetskom turističkom raju, Maldivima.

„Priča počinje 2006. godine. Sedeo sam na nekoj užasno dosadnoj konferenciji nevladinih organizacija u Nantu kada su mi prišli devojka i mladić. Kažu, mi tebe znamo iz filma, ti si veliki heroj u našoj zemlji. Oni su, zapravo, gledali film o srpskoj revoluciji”, kaže Srđa Popović, izvršni direktor Kanvasa, osnovanog 2004. godine. Zajedno sa sadašnjim predsednikom te nevladine organizacije, Slobodanom Đinovićem, Srđa je osnovao Otpor 1998. godine. Za antiglobaliste, oni su ispostava američke administracije, za progonjene opozicione grupe u autokratskim režimima širom sveta, oni imaju status rok zvezda demokratskih revolucija.

Sa oreolom onih drugih, u zemlju sa 1.200 ostrva i 300.000 ljudi je, kao prethodnica, otišao je Slobodan. U glavnom gradu Male, sa 70.000 stanovnika koji žive priklešteni na četiri kvadratna kilometra, pa ga nazivaju „Menhetn u boci”, čekala ga je ekipa mladih aktivista, odlučnih da krenu u kampanju protiv dugogodišnjeg autokrate Abdula Gajuma. Provevši više od 30 godina na vlasti kao neprikosnoveni upravnik glamurozne i egzotične oaze za odmor holivudskih zvezda i bogataša koji masovno okupiraju luksuzne hotele razbacane po bajkovitom arhipelagu, Gajum je, umesto države blagostanja, stvorio tvorevinu siromašnih.

„Više od 40 odsto ljudi je živelo ispod granice siromaštva, ljudi su masovno hapšeni, ali ceo svet je okretao glavu od Gajumove tvrde diktature”, priča Slobodan.

Odmah po dolasku, krenuo je u agitaciju.Dva dana je javno sprovodio treninge, držao tribune, objašnjavao kako se organizuju nenasilni pokreti, ali tadašnji vladar Maldiva očigledno nije bio kalibar jednog Lukašenka ili Ahmadinedžada, koji, na pomen otporaša, na svojim graničnim prelazima podižu borbenu gotovost.

Naime, mladi pobunjenici su Slobodana prokrijumčarili pored policije, odvevši ga u posetu lideru opozicije, koji je boravio u kućnom pritvoru!

„Bio je to Mohamed Našid! Rekao mi je: „Poruči Srđi – kad pobedimo, daćemo vam ostrvo. Da napravite trening centar. Biće to ostrvo demokratija”.

Maldivci i „otporaši” u majicama sa srpskim natpisima

I Našid je znao beogradske otporaše sa filma. Sledeće, 2007. godine, 12 meseci uoči zakazanih predsedničkih izbora, Srđa Popović stiže na Šri Lanku, koja je za opoziciju Maldiva predstavljala isto što i Budimpešta za DOS i Otpor, u vreme Miloševića.

„Maldivci su neverovatni, kao mi, Srbi. Kul nacija. Kao da je neko stvorio srpsko ostrvo u Indijskom okeanu. Kompletna organizacija njihovih pokreta obavljala se pod slamnatim krovovima. Osećao sam se kao u Diskaveriju. Ali oni su sjajno organizovali omladinske pokrete po ostrvima. Imali su tri-četiri rok benda koji su čamcima išli sa ostrva na ostrvo. Pošto su znali da će neki komšija obavezno pozvati policiju i da njoj treba sat vremena da dođe i isključi struju, oni su isplanirali da svaki protest ili koncert traje najduže – 45 minuta. Taman toliko da se islikaju, postave slike na Ju tjub, pa da stave bend u čamac i idu dalje, na sledeće ostrvo”, otkriva Srđa nenasilne fore Maldivaca, kojima je takođe preporučena i srpska taktička vežba iz 1996. godine – kada je opozicija organizovala istovremeno demonstracije u 30 gradova, pa režim nije mogao da razvuče policiju na 30 strana.

Plan je uspeo i na Maldivima. Našid je dobio predsedničke izbore, uz pomoć demokratske revolucionarne omladine, odevene u letnje majice sa natpisima „Egzit” ili „Guča”. Godinu dana kasnije, 2009. godine, pozvao je Beograđane na Maldive. Rekao im je: „Obećao sam ostrvo i dobićete ga!”.

Posle dva sata plovidbe brodićem od prestonice Male, Srđu i Slobodana je na ostrvu dugačkom 680 i širokom 270 metara, dočekao šef sela, muslimanski sveštenik.

„Po ustavu Maldiva, ostrvo ne može biti u našem vlasništvu, ali na Maldivima koncesija za ostrva traje 35 godina. Tamo ćemo napraviti letnje škole zajedno sa lokalnim NVO. Dovodićemo profesore iz Srbije, pošto Kanvas sa FPN u Beogradu ima program koji se zove „Politička analitika i menadžment”,a imamo saradnju i sa nekoliko američkih univerziteta, poput Kolorada i Kolumbije u Njujorku”, najavljuje Srđa.

Organizujući letnje kampove za obuku i političke škole u prvoj muslimanskoj zemlji na svetu koja je izvela nenasilnu revoluciju, Beograđani su obezbedili još nešto: Srbija možda nema more, ali će, bar 35 godina, imati izlaz na – Indijski okean.

--------------------------------------------------------------------------

Kako su Maldivi priznali Kosovo

Iako je predsednik Maldiva Mohamed Našid beskrajno zahvalan Kanvasu i Srbima na pomoći, ministarstvo spoljnih poslova te zemlje je priznalo Kosovo, što je u velikom stilu najavljivao najbogatiji Albanac Bedžet Pacoli. Srđa Popović je upravo u to vreme boravio na Maldivima, ali samo zbog – ostrva.

– Predsednik Našid je najavio istragu, a taj ministar je doživeo krah na izborima. Kosovska štampa je prenosila da sam na Maldivima bio da lobiram protiv priznavanja – kaže Popović.

---------------------------------------------------------------------------

Nismo toliko moćni

Komentarišući kritike na račun nekadašnjeg Otpora i Kanvasa, naročito teze o „izvozu revolucija”, Srđa Popović kaže:

– Prvo pravilo u nenasilnoj borbi jesteda ne primaš savet od stranaca.Meni strašno laska što neko misli da smo toliko moćni da posle 10 dana sa 15 Egipćana, izvedemo revoluciju u Egiptu. Ali to nije tako. Bili bismomi izvoznici revolucije, kada bismomogli negde da odvedemo jedno dva miliona Srba, da prave demonstracije – kaže Popović.