utorak, 22.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 29.09.2011. u 22:00 Radoš Bajić

Rado seljak ide u vojnike

„Zvona zvone doboši lupaju, seljaci se kod opštine skupljaju

pa pitaju predsednika svoga – kaka je sad golema nevolja“

(Narodna pesma iz 1913. godine)

Rado Srbin ide u vojnike – ko zna ko je, kada i kojim povodom prvi put izgovorio rečenicu koja danas ima snagu i značaj osvedočene antropološke osobenosti i tradicionalne srpske poslovičnosti.

Na raskrsnici balkanskih puteva kojima su moćni i silni želeli da prođu kad im se ćefne, Srbi su kroz vekove imali više grobova i sahrana nego prangija u slavu rađanja, što demografska slika srpske stvarnosti drastično pokazuje. Poslovična sklonost ka zaboravu svegašto se nije dogodilo prekjuče, pa i na ratne sukobe, razmirice, bratoubilaštva i svakolika stradanja naroda koji se nalazi na krajnjem jugozapadnom obodu pravoslavlja – tragično je osvežena poslednjom softverskom pokaznom vežbom sile,bahatosti i disciplinovanja Srba u agresiji NATO-a na Srbiju pre nešto više od jedne decenije.

U poslednje vreme uočljivo je da oni koji izručuju tone bombi na narode koji dole na zemlji bespomoćno gamižu – reč agresija zamenjuju rečju kampanja. Mi smo svoj smrtonosni paket dobili pod ekskluzivnim marketinškim nazivom Milosrdni anđeo, daleko im krasna kuća, čiju blagost će drastično i traumatično pamtiti generacije srpske dece koje i danas pišaju u gaće.

Na tragičnom spisku stradalih i izginulih u velikim ratovima dvadesetog veka držimo se veoma visoko, odmah iza Rusa i Poljaka, nesrazmerno i drastično više od volumena srpskog nacionalnog korpusa i svake očekivane statistike, ako se ne računa tragična sudbinaJevreja u Drugom svetskom ratu.Osim drvenog običaja lapotiranja u istočnoj Srbiji, koji baca sumnjuda možda imamo nekakve veze sa Indijancima – uz fakat da kao narod nemamo nikakve mentalne,tradicionalne i paganske konekcije sa japanskim kamikazama i harikirijem, da se čovek zapita zbog čega smo kao narod toliko skloni pogibijama – do samouništenja? Kad se sve sabere, zastrašujuće je saznanje koliko je miliona Srba kojima je ratom prekraćen život!?

U katastrofalnom raspletu jugoslovenske drame, u utrkivanju bivše braće i naših sadašnjih komšija ko će se pre dodvoriti gospodarima sa zapada – kao kandidatu za upis u poslednjuklupu civilizovanog idominantnog društva, koje se održava prekomernim štampanjem dolara ili šprajcovanjem nakrivljenih ekonomija milijardama evra – danas nam se permanentno nameće krivica i stid gubitnika.

I dok se oko naših rasklimatanih plotova pogotovu sa juga zvecka oružjem, srpska demokratska i zvanična državna politika nikada ne propušta priliku a da ne kaže da je Srbija eksplicitno opredeljena za mir i dobrosusedsku saradnju.Svaki misleći Srbin to danas mora podržati. Međutim,kao političkom diletantu i običnom građaninu koji se informiše isključivo iz novina koje svako jutro kupuje sa mlekom i hlebom – nikada mi nije postalo jasno: Zbog čega mnogo izvikivana evropska doktrina u dvadesetom veku o nepromenljivosti granica u Evropi nije važila samo za Srbe i njihovu državu? Čimesmo kao narod zaslužili tako drastičan presedan? Vidim da i legitimni predstavnici narodau Preševu i Bujanovcu, predsednici opština i stranački prvaci albanskih partija – najavljuju da bi i oni mogli da proglase nešto ukoliko srpska država ne bude dobra i ne udovolji nekim njihovim zahtevima.

Ko je sledeći ko će, kao da lomi trošnu projaru,da odlomi i odvoji deo srpske zemlje? Ako do krajnjih granica budemo prinuđeni, i ako se tako nešto bude desilo– smemo li vojnički da zaštitimo svoje vekovne legitimne teritorije i elementarne nacionalne interese? I ako smemo – ko će to da uradi?

Kamo lepe sreće da nam mir i blagostanje budusadašnjost i budućnost. Nama i svima oko nas. Da države,narodi i pojedinci trguju, druže se, privredno i kulturno sarađuju, da zajedno rade i grade, da se žene i udaju ma koje nacije i vere bili, da poštuju svog i tuđega Boga – da ratovi ostanu samo tragična istorijska zaostavština za koju nikada neće posegnuti ni ova, ni buduće generacije Srba. Dosta je bilo.

Da balkanska vetrometina jednom zauvek postane oaza mira, tolerancije, razumevanja i sveopšte ljudskesreće. Upravo sam na sve ovo mislio kada sam pre izvesnog vremena gledao televizijski prenos polaganja zakletve i počasnu smotru diplomiranih kadeta potporučnika Vojne akademije.

Sve je bilo umereno, smerno i dostojanstveno – čudesno, uzbudljivo i veličanstveno. Setio sam se svogpradede Obrena Bajića koji je kao redov poginuo 1915. godine na odbrani Beograda, negde na Dorćolu – u ulici koju su mnogo puta preorale bombe, a kasnije logični civilizacijski prosperitet i infrastrukturnirazvoj – koju nikada nisam uspeo da nađem. Dok sam gledao mladost i lepotu ponosnih mladića i devojaka kojima je kao školovanim srpskim oficirima sa najboljim patriotskim zaleđem namenjeno da budu obraz i čast svoga naroda – uočio sam da su dva kadeta sa najboljim i najvišim ocenama u generaciji seljaci. Da su rođeni, vaspitavani i gajeni na selu.Nisam se iznenadio. Em što su najbolji, lepi su i stasiti, tanki kao jablanovi – da ih Holivud poželi. U japiji srpskog seljaka patriotizam i ljubav premadomovini su snažna i dominantna osobenost koja ima odličja karakterne osobine.

Dok su od predsednika srpske države primali sablje na kojima je, kao nekada izgravirano – Ne vadi me bez povoda, ne vraćaj me bez časti – udarile su mi suze na oči. Iverujem da nisu samo meni.

Komentari20
1bed8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Delimir Ch. ....
Tri najvece greske srpskog naroda tj. ne naroda direktno vec njegove elite,po meni su: 1.Majski prevrat 1903.Ne zbog samog cina,smena monarhistickih porodica nije pretsavljala neko cudo tada,Vec nacin na koji je to izvedeno.Prvo mrcvarenje tela kraljevske porodice a potom bacanje istih kroz prozor.Priznajem,ni braca Rusi,kasnije,nisu takodje bili bas blagi prema Romanovima. 2.Stvaranje Kraljevine SHS decembra 1918.Posle onoliko zrtava u Prvom svetskom ratu.Procenjuje se da je poginula jedna cetvrtina muskog stanovnistva Srbije(vojnika) od 18 do 25 god. uz to civila,zena i dece.Po meni jedna od najvecih gresaka. 3.Stvaranje SFRJ u "avnojevskim" granicama,posle takodje prvenstveno po Srbe genocidnog Drugog sv. rata.Progona,konc.logora,podela,gradjanskog rata izmedju Srba "Kraljeve vojske u otadzbini" i "crvenih" Srba... Tuzna je nasa istorija.Stoga se s pravom postavlja pitanje da li je moglo drugacije?Ili zasto smo tako olako gubili za "zelenim" stolom sve ono sto je krvlju skupo placen
MIR i samo MIR
'U japiji srpskog seljaka patriotizam i ljubav premadomovini su snažna i dominantna osobenost koja ima odličja karakterne osobine.' I drugi imaju lepe vojnike, ali puno je lepše je imati zdrave i žive, lepe radnike, studente, seljake nego lepe mrtve vojnike.
Budimir Djurdjevic
Dzaba objasnjavati neke stvari Radose ovim mladim "coca cola i hamburger " generacijama. Ne vide oni dajle od nosa (i one stvari) koju mnogi i nemaju...inace bi rezonovali sa vise nacionalnog ponosa. Zalosno ali istinito!
Milan Georges Burovac
Госпподине Радоше, браво за ваш текст! Више глупости на једном месту нисам успео да саберем код других аутора. Како видим да вам подсмевање народу добро иде, можда је време да направите нову серију.
Nebojsa Simic
Sve je dobro receno Radose, ali ipak treba reci da ovaj nas narod nikad nije propustio priliku da podmetne glavu pod velike sile i dogadjaje, i kad treba i kad ne treba. Zasto je to tako? Mozda stvarno zivimo na takvom mestu da smo na putu svima, ali neka mudrsot je rekla da kad podignete kucu na takvoj raskrsnici, vi ili ratujete sa celim svetom, ili naplacujete putarinu. Izgleda da mi nemamo talenta za ovo drugo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja