subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Priče o reformama zbog MMF

Autor: J. Rabrenovićčetvrtak, 29.09.2011. u 22:00
Владимир Глигоров и Мирослав Прокопијевић

Da li je priča o štednji i stezanju kaiša državnih zvaničnika u vreme posete Međunarodnom monetarnom fondu bila samo za jednokratnu upotrebu? Ima li uopšte volje za tako nečim, kada je dobro poznato da se spremaju izbori i da li je narednih godinu dana izgubljeno za reforme u Srbiji? Imamo bogato iskustva da se u periodu pred izbore ništa ne menja, a da se na posao ne prianja ni skoro pola godine posle njih, koliko političkim činiocima treba da se „presaberu” s dolaskom na vlasti.

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog ekonomskog instituta, kaže da je teško očekivati ozbiljnije reforme pre izbora, ali da to nije jedini problem.

– Ukoliko bi se nastavile negativne tendencije sa padom dohotka i smanjenjem zaposlenosti, ova, a moguće je i iduća vlada neće imati podršku za reforme. Ništa tu MMF ne može da učini, jer je njegov uticaj značajan kada je kriza akutna ili ako ona preti da se razvije, ali ako zemlja krene putem stagnacije ili sporog rasta MMF može da savetuje i da sluša kako jedna ili druga vlada imaju dobre namere, ali ako političke volje i podrške nema, tu MMF ne može ništa da uradi. Kako je, da parafraziram Tomu Nikolića, partijama dobro i kada je privredni rast brz i kada ga nema, teško je videti zašto bi one promenile svoje ponašanje. Pored toga, javni dug jošneko vreme može da se povećava, a tu je i inflatorno finansiranje javnih prihoda pa – dok traje – kazao je Gligorov.

U očekivanju izbora normalno je da se „izgubi” neko vreme, jer se ne zna ko će da pobedi, smatra Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za evropske studije. U situaciji da su rezultati izbora izvesniji, oni koji pobeđuju i ovaj period bi, teorijski, mogli efikasnije da iskoriste. Ali problem ovdašnjih političara je taj da, kada bi i bili sigurni da će da uđu u vlast, ne znaju šta im je, zapravo, politika.

– Umesto reformi problemi se rešavaju zaduživanjem i sve dok je tako neće biti motiva za štednju i reforme. Ova vlada je za vreme svog mandata javni dug uvećala za oko pet milijardi evra. Tek kada cena zaduživanja bude previsoka i kada država sve teže bude dolazila do novca za svoje rashode razmišljaće se o reformama. I sve dok bude državne imovine koja može da se proda poput Telekoma, Elektroprivrede, državnog zemljišta. Tek tada će plate i penzije da padnu na nivo na koji moraju da budu prema našoj ekonomskoj snazi – smatra Prokopijević.

– Ne možemo mi da imamo stopu rasta od svega jedan - dva odsto, a da se zadužujemo, posle odbitka inflacije, po šest, sedam, osam odsto. To jednostavno nije održivo. Time tovarimo dug na sve slabiju privredu. Pri tom, kažemo da će rast BDP biti tri, a posle se ispostavi da je svega jedan odsto, čime se samo vrši pritisak na inflaciju – dodao je Prokopijević.

Zbog sve većeg deficita u budžetu, koji je za sedam meseci dostigao 87,7 milijardi dinara, a ukupno projektovani za ovu godinu je 120 milijardi dinara, neminovno se nameće pitanje iz kojih izvora će se narastajući deficit finansirati. Činjenica je da državne obveznice s kraćim periodom dospeća imaju odličnu prodaju. Na primer, one na tri meseca čak stopostotnu. One s dužim rokovima dospeća, koje državi prave manji teret, za investitore su mnogo rizičnije i teže se odlučuju da ih kupe i to uprkos visokim kamatnim stopama od čak 14,5 odsto koje država na njih daje. Za mnoge je vrlo neprijatno zvučala vest da je na poslednjoj aukciji trogodišnjih zapisa vrednih 300 miliona dinara uspešnost prodaje bila nepunih tri odsto i to uprkos tako visokoj kamati.

Poznavaoci prilika kažu da to još nije nikakav razlog za uzbunu u Ministarstvu finansija, već da je najava emitovanja evroobveznica na međunarodnom tržištu oterala investitore. Sigurnije im je, kažu, da kupe evroobveznice s kamatom od, na primer, sedam odsto, nego da rizikuju s dinarskim obveznicama, pa makar obezbeđivale i, sada posmatrano, visoku stopu prinosa.

Nedavno smo se prodajom evroobveznica po kamati od 7,25 odsto zadužili još miloijardu dolara, sa rokom otplate na deset godina.


Komentari0
65c3b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja