četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Gde je Gornji Milanovac danas

Autor: Boško Lomovićnedelja, 02.10.2011. u 22:00
Здање старог начелства: најстарија и најлепша зграда у граду (Фото: Милисав Мирковић)

„Beli labud na zelenom jezeru”. Tako je, pri prvom susretu sa gradom pod Rudnikom (osnovan 1853), doživeo Jovan Cvijić. Milanovčani znaju reći da je u ovom gradu rođena moderna Srbija. E, neće biti. Kad je knez Miloš dizao ustanak u obližnjem Takovu i imao prvu prestonicu u svom konaku u Gornjoj Crnući, na mestu današnjeg grada nije bio ni kamen na kamenu. Grad je, svojim ukazom tri i po decenije kasnije, u kolevci Obrenovića osnovao knez iz suparničke dinastije, Karađorđev sin Aleksandar.

Bilo kako bilo, Milanovac je, iako mlad, ostavio vidljive tragove u svakom pogledu. U njemu je rođena poslednja kraljica dinastije Obrenović, Draga Lunjevica-Mašin; iz najstarije zgrade, nekadašnjeg sreskog načelstva, vojvoda Mišić je komandovao Suvoborsko-kolubarskom ofanzivom; ovde su ponikla četvorica Nastasijevića, braća umetnici (manifestacija u njihovu čas upravo traje) i književnik Dragiša Vasić; pedesetih godina prošlog veka, grad sa tri hiljade duša imao je atletski klub u najjačoj ligi Jugoslavije i brojne državne reprezentativce i rekordere; „Dečje novine“ su bile najproduktivniji izdavač u zemlji – svakog dana nova knjiga...

Centar Gornjeg Milanovca (Foto Milisav Mirković)

Tranzicija uzela danak

Ali, ostavimo prohujalo vreme i idiličnu sliku naučnika Cvijića. Gde je Gornji Milanovac danas?

– Ako je privreda osnova svega, onda moram da kažem da je i kod nas tranzicija uzela svoj danak. Od „Dečjih novina“ ni traga, snažna građevinska firma „Graditelj“ je gotovo nestala, čuvena konfekcija „Rudnik“, znatno smanjena, jedva sastavlja kraj s krajem, od nekoliko hiljada radnika u PIK „Takovo“, još ih oko osam stotina. Ipak, kako sam se nadala, dobro sam se udala. Jer, „Metalac“ je u vrhu srpske privrede, „Zvezda“ se udružila sa slovenačkim „Heliosom“ i dobro radi, Rudnik olova i cinka je najbolji rudnik u Srbiji, o „Tetrapaku“ i „Flintu“, čiji su vlasnici Šveđani i Amerikanci, sve najbolje, a tu su još „Spektar“, „9. septembar“, „Tipoplastika“, „Seko“ i druga preduzeća koja doprinose istinitom utisku da je milanovačka privreda jedna od boljih u Srbiji. Jeste nekada ovde bilo zaposleno 18.500 radnika (bili smo rame uz rame sa Velenjem i Vranjem), ali ih je, posle svega što se desilo, danas 10.500. Ipak, naša preduzeća ubiraju od izvoza toliko koliko čačanska, ivanjička i lučanska privreda zajedno. Da bi bilo i bolje, osnovali smo Privredni savet, u kojem su menadžeri i predstavnici samouprave, da bi odluke o porezima, taksama i slične bile u korist, a ne na štetu privrede – govori predsednik opštine Milisav Mirković.

Hvala vikinzima

U poslednje dve decenije, najgore u posleratnom periodu, u grad je stigla voda sa Rzava i gas, otvoren sistem za prečišćavanje otpadne vode, izgrađena deponija smeća, podignuta moderna sportska hala „Breza“, novim sjajem zablistala najstarija škola, zadužbina kralja Aleksandra Karađorđevića. Spaseno je najstarije zdanje u gradu (155 godina), zgrada starog načelstva, od ruine je postala palata, simbol grada, danas sedište kulturnih ustanova.

Milanovčani rado ističu dugogodišnju saradnju sa Norveškom (komunom Vefsen, vladom Kraljevine i ambasadom u Beogradu). Prijatelji sa severa su, uz više sitnijih projekata, dali 2,5 miliona evra za modernu deponiju smeća na planini Vujan – takve su samo tri u Srbiji. Diče se da su obnovili stara prijateljstva sa gradovima u bivšim jugoslovenskim republikama (Slovenjgradec, Kumanovo, Budva) i još stekli nove pobratime kao što su Edesa (Grčka), Pleven (Bugarska), Novogorod (Poljska).

Grad banaka i „buvljaka”

– Dok smo imali zaposlenih skoro koliko i stanovnika u gradu, bile su nam dovoljne tri banke, a kad smo otpustili osam hiljada radnika, najatraktivnija mesta u gradu je zaposleno više od 20 bankarskih filijala sa malo zaposlenih. Ranije banke su baš ulagale u privredu, ove sada znatno manje, uglavnom ubiraju profit i odnose – vajkaju se Milanovčani.

Bode ovdašnjim trgovcima oči još i trgovina „od igle do lokomotive“ u čemu prednjači nekoliko kineskih prodavnica, od kojih tri baš velike. Ugroženi su i „buvljakom“ koji radi 365 dana, mada su mnogi viškovi u fabrikama na njemu našli hleb nasušni. Još su tu i tri velika vašara tokom godine, kada centar grada sa okolnim ulicama postaje nepregledan „buvljak“.

Da završimo sportom. FK „Takovo“ i „Metalac“ slave ove godine jubileje: prvi stoti, a drugi 50. rođendan. „Takovo“ umalo, umesto rođendanske torte, nije zbog dugova likvidirano, „Metalac“, poduprt moćnom istoimenom kompanijom, traje u Jelen superligi. Ipak, stogodišnjak će, blagodareći opštinskom budžetu, započeti prekosutra proslavu gostovanjem „Crvene zvezde“, a upola mlađi komšija sutra polaže temeljac za novi stadion po standardima Uefe sa 3.500 sedišta.

------------------------------------------------------------

Lutalice „jedu” budžet

Milanovac po jednome sigurno liči na mnoge druge gradove, pa i na sam Beograd.

– Psi lutalice, pojedinačno i u čoporima, gotovo su legitimni stanovnici grada – vajka se predsednik opštine. – Postali su nam nerešiv problem. Ugrizu li koga na ulici ili rastrgnu ovcu u selima, eto tužbi i troška. Pojedine presude su koštale budžet i do trista hiljada dinara. Nedavno smo doneli odluku o poravnanju koja podrazumeva pogađanje sa oštećenim licem, pa to, sa bolničkim troškovima i naknadom za bol i strah, iznosi od 20.000 do 50.000 pojedinačno. Osim toga, mesečno plaćamo po 120.000 azilu za pse u Kruševcu, čiji radnici dolaze, hvataju i odvode lutalice. Sve u svemu, oko dva miliona budžetskih dinara godišnje nam „pojedu“ ničiji psi.


Komentari0
75103
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja