nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 03.10.2011. u 22:00 Marija Đorđević

Plava boja je kao ruža u reveru

Коста Богдановић: Форма јапаника 3, 2007.

Razlika između zanatlije i umetnika je u tome što zanatlija razmišlja kako je lakše, a umetnik kako je moguće. Ovo je misao vajara Koste Bogdanovića koji svoju zapitanost pred novim oblicima i formama od kojih bi trebalo da nastane skulptura sažima u pitanju: „Šta mi nudiš?”

Ovih dana iz ateljea Koste Bogdanovića, u potkrovlju solitera novobeogradskog Bloka 45, užurbano se iznose teški komadi, slike na polietilenu za predstojeću samostalnu izložbu u Zavičajnom muzeju Srema u Rumi, u drugoj polovini oktobra. Slike su napravljene od otpadnog materijala Petrohemije u Pančevu.

–Za ovo preduzeće radio sam jednu skulpturu četiri metra visoku i dva metra široku od cevi koje oni proizvode za kanalizaciju. U to vreme imali su u svom magacinu neke ploče od polietilena koje su bile namenjene za gasovod koji je prolazio kroz Srbiju, odnosno za prstenove koji su povezivali metalne cevi. Gasovod je završen, a mene su zamolili da od ostatka neiskorišćenog materijala izvadim neoštećene delove i da od toga nešto napravim – kazao je Kosta Bogdanović.

U Rumi će se naći 17 radova, koji su svi zajedno teški 500 kilograma.

Slike na polietilenu obrađivane su specijalnim dletom koje je ovaj umetnik sam napravio od osovina koje povezuju tenkovske gusenice.

„Počeo sam da radim alatom za drvo, ali nije išlo. Zato sam napravio dleto od čelika koje je čvrsto, žilavo”, kazao je umetnik.

I na najnovijim slikama na polietilenu dominira ultramarin plava, kao i na seriji skulptura „Vizanteme” koje ispunjavaju njegov atelje i od kojih je jedna nedavno pripala „Politikinom” laureatu na 45. Bitefu Jožefu Nađu.

Zašto je ultramarin Bogdanovićeva „izabrana boja”?

– Drvo sam počeo da bojim da bih mu istakao svojstva. To možda zvuči paradoksalno, jer ako bojite drvo ispada da mu poništavate prepoznatljivost. Gotovo nikada ne bojim celo drvo već samo delove kada želim da istaknem njegovu strukturu, formu, tematiku. Ultramarin sam usvojio kao boju koja ne postoji u prirodi. Plava ne postoji u prirodi. Ako mislimo na plavo nebo ili vodu, to je boja dubine, a ne materije.


Kosta Bogdanović

Ultramarin je od plave boje poslednja nijansa ka ljubičastoj. To je boja koja obećava dubinu. Kada kažemo crna, ona jeste sinonim za dubinu, ali ona „vidi na kratko”. Kao riba. Crna boja „potroši” tu dubinu vrlo rano i ne „obećava” je na način na koji to čini ultramarin. Za mene je plava boja kao cvet u reveru svečanog odela. Ona neće da poništi strukturu nego samo da je naglasi, objašnjava Kosta Bogdanović, dugogodišnji profesor na Akademiji umetnosti u Sarajevu gde je uveo predmet istraživanje vizuelne kulture (1982), a kasnije kao postdiplomske studije na novosadskoj akademiji umetnosti.

Razne „spravice”, koje ovaj umetnik čuva u svom ateljeu, njegovi su konstrukti koji podstiču kreativno mišljenje, a svako Kostino pitanje u vezi sa njima zbunjuje i studente i posetioce njegovog ateljea, jer je bazirano na iskustvima i fantastičnoj inteligenciji neolitskog čoveka, koju smo mi danas zaboravili.

Svoje pitanje: „Šta mi nudiš” Kosta Bogdanović ovih dana postavlja gledajući u dve isečene daske od orahovine naslonjene na zid svog radnog prostora.

–Gledam ih svaki dan i još mi ništa nije ponuđeno. U teoriji vizuelne kulture uveo sam neke arhetipove po grupama.

To su nagovor, zov, pogled i eho forma. Kroz te četiri arhetipske forme mi saznajemo celokupnu vizuelnu spoznaju. Forma „zov” je veoma važna. Ona čeka, njoj se prilazi. U svom najelementarnijem vidu, to bi bio arhetip celivanja ikona u pravoslavnom verovanju. Ikona čeka, njoj se prilazi. I ona je po pravilu svečana. Sakralizovana.

Razlikujem profanu sakralnost. Jer kada je Marsel Dišan uneo banalnu stvar kao što je pisoar u sakralizovan prostor koji se zove galerija, te banalne stvari zauvek su izgubile svoj funkcionalni poredak. S druge strane, kada su čuvene ikone iz 14. veka iz crkve Sveti Kliment u Ohridu prenete u muzej one su desakralizovane. Niko se od vernika nije više njima obraćao na onaj način na koji im je prilazio kada su bile u crkvi.

Kosta Bogdanović svoju umetnost zasniva na četiri uzvišena principa od koji svaki odgovara jednoj kulturi: Lepo odgovara islamu, zdravo kulturi i filozofiji Indije, tiho japanskoj kulturi, a uzvišeno Vizantiji.

Bogdanović je pre tri godine po konkursu Skupštine grada i na osnovu glasova stručne javnosti dobio mogućnost da izvede skulpturu u javnom prostoru, za koju je čak predviđeno i mesto na ulazu u podzemnu stanicu kod Vuka. Ali od te ambiciozne zamisli Skupštine grada do sada ništa nije bilo...

Svakoga dana kupuje „Politiku” iz koje iseca sve ono što mu može koristiti u teoretskom radu. S obzirom na to da su njegova proučavanja usmerena na logiku forme, pažnju mu je privukla dizajnirana stolica u obliku šake kao „nameštaj u trendu”.

– Komentarisaću je kao lošu ideju, jer se u njoj ne sedi udobno, nefunkcionalna je – kazao je Kosta Bogdanović, koji će zasigurno iz „Politikinog” broja od nedelje iseći i čitulju koja je uz fotografiju objavljena čuvenom umetniku Marselu Dišanu (1887–1968) sa potpisom Jovan i Nemanja...

Komеntari4
3042a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Stanarevic
Ono sto vazi za stil Ive Andrica vazi i yazi opus Koste Bogdanovica - ARISTOKRATIZAM IZRAZA. Velicanstven opus,ozbiljno promisljanje.
Јадранка Божић
Коста Богдановић ни у 80-ој години не престаје са својим неуморним радом у области теорије визуелне културе, скулптуре, предавањима, радом са студентима... Својом мудрошћу и креативношћу одавно представља парадигму највећег светског ствараоца ипак недовољно познатог и признатог у нашој средини. Али, његово време тек долази...
milivoje prezime
PHVALA za POLITIKU, dobar interviju sa prof, Kostom Bogdanovicem,.
Lizi Bure
Odlican intervju sa znacajnim umetnikom nasih prostora. Uzivao sam citajuci kreativan nacin posmatranja na svet i sta to znaci baviti se umetnoscu. Pronalaziti umetnnicku metodologiju uvek iznova ali i pokazati vrednosti vizualne kulture oko nas... Hvala i mogli bi ste objaviti vise ovakvih intervjua molim...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja