četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 05.10.2011. u 22:00 D. Spalović

Beograd nikada bliži metrou

Метро у Сантјагу

Posle gotovo četiri decenije stručnih rasprava i velikog broja izrađenih studija, Beograd čini se nikada nije bliži da dobije metro. Prednost da dobije posao „težak” milijardu evra ima francuski „Alstom transport”. Pod kojim uslovima – biće poznato posle pregovora nadležnih iz Gradske uprave sa predstavnicima te kompanije. U igri su tri opcije, koje su uobličene u tekstu memoranduma, s kojim će danas biti upoznati odbornici Skupštine grada.

Realizacija „Beogradskog metroa” ima dva dela. Prvi se odnosi na građevinske radove, (izgradnju tunela, platformi, stanica i depoa), a drugi na prateći sistem koji uključuje nabavku i montažu opreme sa postavljanjem pruge, električnih vodova, zatim snabdevanje električnom energijom i isporuku kompozicija.

Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada, najavio je da bi u roku od dve godine mogla da počne gradnja prve linije „Beogradskog metroa”. Saobraćajni stručnjaci procenjuju da bi kompozicije na prvoj liniji metroa od Ustaničke do Ulice Aleksandra Dubčeka u Zemunu mogle da krenu 2017. godine.

–Izgradnjom metroa dugoročno bi bili rešeni svi saobraćajni problemi u prestonici. Beograd će dobiti klasičan metro, koji će biti potpuno nezavisan šinski sistem bez ukrštanja sa drugim saobraćajem. Planirano je da prva linija bude duga oko 15 kilometara i da većim delom ide ispod zemlje. Studije koje će uraditi francuski stručnjaci će pokazati da li je moguće da ova linija ide ispod površine i na Novom Beogradu i Zemunu– istakao je Antić.

On je takođe podsetio da je između Srbije i Francuske potpisan međudržavni sporazum, koji uključuje i projekat „Beogradskog metroa”.
– Sporazum će uskoro biti ratifikovan u Narodnoj skupštini Srbije, nakon čega će gradonačelnik Dragan Đilas potpisati memorandum o razumevanju sa francuskim partnerima, posle čega će početi izrada projekta – dodao je Antić.
----------------------------------------------------

Moguća rešenja u memorandumu

1. Kompanija „Alstom transport” će sa svojim partnerima obezbediti povoljne kredite za finansiranje gradnje i nabavku pratećeg sistema, uključujući i kompozicije metroa. To znači da bi celokupan posao bio dodeljen Francuzima.

2. Francuska kompanija će obezbediti finansiranje svega što podrazumeva uspostavljanje metro sistema, osim građevinskih radova. Za probijanje tunela, izgradnju trase i stanica, Beograd bi morao da obezbedi novac iz kredita međunarodnih komercijalnih banaka. U tom slučaju, grad bi sam mogao da sklapa ugovore sa domaćim ili stranim građevinskim firmama, bez obaveza prema Francuzima.

3. Finansiranje davanjem koncesije ili javno-privatnim partnerstvom. U konkretnom slučaju, „Alstom” bifinansirao i realizovao čitav posao, a imao bi pravo da u ugovornom periodu ubira prihod od eksploatacije metroa.

-----------------------------------------------------

Četiri decenije sna

1972. – Usvojen novi Generalni urbanistički plan (GUP) i formiran Sektor za metro pri Skupštini grada

1982. – Napravljen projekat „Metro Beograd” sa 18 metro stanica

1985. – Model metroa potiskuje ideja „Tramvajem u 21. vek”

1991. – Prvi put se najavljuje mogućnost gradnje „lakog” metroa

1997. – Gradonačelnik Zoran Đinđić obnavlja rad Sektora za metro

2003. – Usvojen novi GUP, prema kojem se gradi laki šinski sistem
2005. – Gradonačelnik Nenad Bogdanović obnavlja ideju o lakom šinskom metrou

2010. – Skupština grada usvaja dokument „Beogradski metro – osnova za izbor rešenja”

Komеntari0
f2015
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja