ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 13.10.2011. u 22:00 Miša Đurković

Sudbina Milana Stojadinovića

Pre pet godina na sudu je zvanično rehabilitovan Dragiša Cvetković, političar koji je potpisao Trojni pakt. Zahvaljujući učešću SPO-a u vlasti de fakto je rehabilitovan i ravnogorski pokret. Predsednik kraljevske vlade Slobodan Jovanović takođe je zvanično rehabilitovan 2007, njegovo delo je reintegrisano u srpski intelektualni život, a radi se i na povratku njegovih ostataka u Srbiju. I dalje se veliki sporovi vode oko uloge Milana Nedića, no uprkos suštinskim razlikama ovo pitanje je dosta prisutno u javnosti. Krajnje je, međutim, zanimljivo da je potpuno van tokova šire javnosti ostalo ime Milana Stojadinovića, najozbiljnijeg političara i ekonomskog stručnjaka koji je obeležio predratni period.

Popularna komunistička istoriografija Stojadinovića je određivala kao fašistu i korupcionaša koji je zbog svojih interesa napustio tradicionalne saveznike i poveo Jugoslaviju na put saradnje sa Hitlerom i Musolinijem. U imaginaciji prosečnog Srbina tip takve ličnosti ostao je oslikan nezaboravnom kreacijom Bate Stojkovića u filmu ,,Ko to tamo peva”: „Nemačka medicina je najbolja medicina. Di beste!”

Doduše, tokom poslednjih pet godina objavljena su dva magistarska rada i nekoliko manjih monografija koje se bave pojedinim aspektima delovanja Jugoslovenske radikalne zajednice i Stojadinovića. No, pedeset godina nakon njegove smrti u Argentini 1961, brojna pitanja i kontroverze koje su iza njega ostale nesumnjivo zahtevaju pokušaj ozbiljnog sveobuhvatnog prikaza ove složene ličnosti iz dramatičnog perioda u kome je skoro četiri godine vodio jugoslovensku vladu.

Milan Stojadinović je poslednji izdanak kontinuiteta izgradnje moderne srpske državnosti. Sin jednog od uglednijih osnivača Radikalne stranke on je zapravo bio njeno dete, neko ko je decenijama pripreman za zadatke koje je kasnije preuzeo. I tokom školovanja boravio je u inostranstvu učeći jezike da bi posle odbrane doktorata o nemačkom budžetu proveo nekoliko godina na usavršavanju u finansijskim institucijama Francuske, Britanije i Nemačke. Karijeru je međutim nakon svega toga započeo kao običan pisar u ministarstvu finansija da bi za desetak godina prolazeći kroz administraciju iznutra, postao ministar finansija u Pašićevoj vladi.

Još tada je stekao oreol izuzetno sposobnog finansijskog stručnjaka, koji je dosta uradio da se stvori adekvatna poreska osnova za samoodrživo finansiranje nove države. No u isto vreme su krenule i glasine o tome da je tu sposobnost koristio i za nelegitimno popravljanje sopstvenih finansija. Iako je kasnije obavljao niz lukrativnih privrednih aktivnosti u bankarstvu i drugim sektorima, ostao je utisak da je ogromno bogatstvo velikim delom povezano sa upotrebom političkih pozicija.

Stojadinović je bio energičan čovek velike snage i lične harizme. U vrhove politike vratio se 1934. kao ministar finansija da bi već sledeće godine uz podršku princa Pavla preuzeo mesto premijera i ministra inostranih dela. Vodio je veoma uspešnu ekonomsku i spoljnu politiku. U unutrašnjim poslovima najveći naglasak je stavio na oporavak privrede. Rešio je pitanje seljačkih dugova, znatno povećao spoljnu trgovinu ostvarujući suficit, uravnotežio je državni budžet i pokrenuo industriju. U spoljnoj politici postavio je model neutralnosti i držanja van sukoba velikih sila. Potpisao je niz važnih sporazuma sa susedima smanjujući pritisak Italije i Bugarske, a posebno je radio na izgradnji pragmatičnih odnosa sa Hitlerovom Nemačkom, koja je bila najveći trgovinski partner, ali i najveća potencijalna opasnost.

Knez Pavle i Britanci, koji su najviše uticali na jugoslovensku politiku oborili su ga sa vlasti početkom 1939. Za Britance on je bio najveća prepreka na putu stvaranja banovine Hrvatske, a oba faktora su strahovala od dubine Stojadinovićevih veza sa Nemačkom i Italijom kao i od njegovih sve vidljivijih tendencija ka autoritarnom manifestovanju vlasti. U tom pravcu gurala ga je slabost koju je Francuska tada pokazivala, njena i britanska evidentna nespremnost da oružano brane Jugoslaviju, kao i antikomunizam.

U predvečerje rata jugoslovenske vlasti su ga izručile Britancima koji su ga na Mauricijusu držali u internaciji osam godina. Ostatak života proveo je u Argentini uspešno se baveći biznisom i savetovanjem argentinskih vlasti. Pozadinu poznatog „sporazuma sa Pavelićem” razjasniće tek arhivi Udbe. Iz tog perioda su i njegovi zanimljivi memoari „Ni rat ni pakt”. Treba pomenuti, konačno, da je Stojadinović najuspešniji rotarijanac sa ovih prostora.

Krajem ovog meseca u Beogradu bi trebalo da se održi konferencija o Stojadinoviću koja će bar neka od ovih pitanja pokušati da rasvetli.

Komentari8
9fe4e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lune Lunetic
Anegdote Pri prvoj poseti Nemačkoj, Milan Stojadinović posetio je fabriku automobila "Mercedes". Posle obilaska čuvene fabrike direktor mu je saopštio da su iz uprave nemačkog giganta upravo odlučili da mu poklone poslednji model automobila. Stojadinović je odbio rekavši da kao predstavnik kraljevske vlade nema pravo da prima poklone. Direktor je ostao uporan, predloživši da ga onda kupi za neku simboličnu sumu. Stojadinović je pitao: - Koliko? - Neka bude jedan vaš dinar - odgovorio je direktor "Mercedesa". Predsednik vlade izvukao je iz džepa dvodinarku i pružio je direktoru, pričali su svedoci. - Šta sad da radimo, nemam da vam vratim sitno - našalio se direktor. - Ništa ne mari. Dajte još jedan za kusur... Drugi o Milanu Stojadinoviću Gospodin Stojadinović, inteligentan čovek, koji nije učestvovao u ratu uprkos mladosti i dobrom zdravlju, postao je ministar finansija. Kao takav, od odlučuje o sudbini vaših obligacija ratne štete, čija je nominalna vrednost od 1.000 dinara pala na
Beogradjanin Schwabenländle
Knez Pavle Karadjordjevic je bio najveci Anglofil tadasnjeg vremena u Evropi. Englezi mu nikada nisu zaboravili i oprostili sto je napravio mudru odluku o izvlacenju Kraljevine Jugoslavije iz tadasnjeg rata. To je za njih bila izdaja, gradjani Jugoslavije za njih nisu imali vrednosti jednog ljudskog bica, a njima je voda bi bila do vrata. Dr.Milan Stojadinovic je u Evropi bio postovan kao jedan od najboljih ekonomista, njegov nastup na berzi ratnih zajmova posle I. Sv. rata je finasiski spasao Kraljevinu Jugoslaviju.U Argentini je isto tako bio vrlo postovan kao veliki strucnjak za finasije. Izdavao je najbolji i najpoznatiji ekonomski casopis cele Juzne Amerike. Posto je bio kidnapovan pre pocetka rata na nasoj teritoriji ne moze biti govora da je nesto skrivio, ali zato je potrebno poznavanje istorije.
Miodrag Krstić
Stojadinovića je 18. marta 1941. u 14 časova režim kneza Pavla proterao na grčku teritoriju i izručio Britancima, kao „izdajnika“. Samo desetak dana kasnije, London je preko svojih najamnika u jugoslovenskoj vojsci istim putem poslao i samog Pavla! U Atini je i Pavle bio predat Britancima koji su svog ”političkog zatvorenika” i njegovu porodicu prebacili najpre u Sudan, pa dalje u jednu kenijsku vukojebinu. Molbu kneza Pavla da mu Britanija pruži drugo utočište Entoni Idn je odbio sledećim rečima: „Preovladao bi jak osećaj ovde, ako bi ova bedna izdajnička kreatura bila tretirana na bilo koji način osim strogosti!“ Za Engleze su „rodoljubi“ bili izdajnici Mirković i Simović, ali se ni oko njih britanska kraljevska kasa nije pretrgla; Simović je na kraju izdržavanje morao da zatraži od Tita! Samo Titu je trebao takav lažov! Među Srbima izdajnici uvek prođu bolje od pravih patriota, koji redovno nastradaju!
Мика Перић
Доктор наука у оно време, неколико страних језика, противник Бановине Х..... и тд. Па само то је довољно да се схвати о каквој се изузетној личности радило. А то је само врх леденог брега. Али наши непријатељи тачно знају где да ударе и у томе увек имају помоћ изнутра.
Leon Davidovič
Ljudi možete ih sve rehabilitovati , oni ništa korisno nisu uradili za spas srpskog naroda. Išli su u zagrljaj neprijatelju isto kao što i danas idu srpski neprijatelji. Za srpsku propast, juče , danas sutra najveći krivci su srpski političari.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja