Zaječar – Poljoprivredno dobro „Salaš“, u istoimenom selu kod Zaječara, nekada najveće poljoprivredno preduzeće u Srbiji posle PK „Beograd“, nije ni nalik onom nekadašnjem. Ali, Đankarlo Kosta, direktor italijanske kompanije „Agrisol“ iz Padove, koja je „Salaš“ kupila pre pet godina, veruje da će on biti i veći i uspešniji nego što je bio. Biolog po struci, iz menadžerske porodice, direktor Kosta sačinio je master plan obnove zaparložene kompanije i, ubeđen da su potencijali „Salaša“ izuzetni, poziva merodavne i u Zaječaru i u Srbiji da pomognu Salašanima.
Da pomognu, veli, najpre selu, kako ih propisi obavezuju, da se komunalno obnovi, kako bi sa dovoljno vode, struje i boljim putevima pomoglo i „Salašu“ da privuče investitore iz sveta. Pomaže sada „Agrisol“ selu koliko može, ali nije moguće da isti rovokopači i bageri rade i na ekonomiji preduzeća i na ulicama sela. U nekada komunalno najuređenijem selu u Timočkoj krajini (sa kanalizacijom i centralnim grejanjem) više nije ništa kao što je bilo. Velika nestašica vode za piće ovog leta praćena je danonoćnim restrikcijama, česte su i nestašice struje a gotovo svi lokalni putevi do 12 okolnih sela su izrovani i teško prohodni.
– Mi bismo rado da pomognemo i selu i našim radnicima koji žive u njemu, ali mnogo je nevolja, a malo i mehanizacije i novca – kaže Kosta. – Prilike su sada mnogo nepovoljnije nego pre 20 godina, kada je i u „Salašu“ i u selu svega bilo u izobilju, kada su radile farme junadi, ovaca i živine, kada je u dobru i na njegovoj ekonomiji na četiri hiljade hektara oranica bilo zaposleno i do hiljadu ljudi.
Teško je, kaže ambiciozni italijanski menadžer – koji je u Salaš stigao iz Venecije pre tri godine, i tu stanuje – razuveriti ljude da za njihove tranzicione muke nije kriv „Agrisol“. Teško može da im objasni da je „Salaš“ bio državna, a da je „Agrisol“ privatna firma. A i prilike na tržištu kapitala i robe danas su mnogo nepovoljnije. Ne poriče da ne rade velike farme, ali dodaje da su one bile na velikim mukama i pre nego što je „Agrisol“ stigao u „Salaš“. Najbitnije je, kaže Kosta, da je „Salaš“ još živ i da se obnavlja. Obnovljena je ratarska proizvodnja na gotovo četiri hiljade hektara, kupljena nova najsavremenija mehanizacija, u šta je uloženo više od milion evra, a naručena je i nova za još dva miliona evra. Nema plata nižih od 20.000 dinara. I sve su redovne, tačno u dan i sat.
Uveravao nas je Kosta i koliko je moćna nova mehanizacija, i ona u hangarima i ona na njivama. Svake nedelje, veli, u „Salaš“ stigne po jedna savremena poljoprivredna mašina. Pokazao nam je i kako žitni kombajni uveliko ubiraju kukuruz, a moćni traktori pripremaju velike komplekse zemlje za jesenju setvu. Rade danonoćno. Uskoro će, veli naš sagovornik, prema njegovom master planu, početi i izgradnja velike farme krava muzara. Njihovo mleko će se prerađivati u sireve za izvoz. Na dobrom je putu da za njenu izgradnju obezbedi novac iz evropskih fondova. Uskoro će početi podizanje i savremenih plantaža voća.
Đankarlo Kosta kaže da radi često i dvadeset sati dnevno. Apsolutno je ubeđen da „Salaš“ ima budućnost. U toku je i obnova sistema za navodnjavanje. Veruje u ljude sa kojima radi. Kaže da se uverio da Srbija i „Salaš“ imaju izuzetne poljoprivredne stručnjake. To je, kaže, najjači srpski proizvodni resurs. Ali, ne prestaje da podseća i zaječarsku opštinu i državu Srbiju da su dužne da ispune svoje obaveze prema žiteljima Salaša. Upravo je njihovom nebrigom selo i zapušteno.
„Agrisol“ će sigurno obnoviti „Salaš“. U to je Đankarlo Kosta ubeđen. Ali Salašu selu moraju pomoći i Zaječar i Srbija. A za sve je potrebno puno više strpljenja, vremena i novca.
Stojan Todorović
