subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 21.10.2011. u 22:00 Zoran Milivojević

Zabrinutost

Илустрација Срђан Печеничић

Kako su u današnje vreme ljudi veoma često zabrinuti, dobro je bolje razumeti osećanje zabrinutosti, kako nastaje i kakvu korist ili štetu možemo imati od njega.

Osećanje zabrinutosti stvaramo kada zamišljamo moguće negativne scenarije budućeg razvoja neke nama važne situacije. Za razliku od ljudi, životinje nisu sposobne da budu zabrinute jer životinjski mozak nema kapacitet za ovakvu imaginaciju. Zato je zabrinutost specifično ljudsko osećanje koje jeste neprijatno, ali korisno osećanje.

Kada neko zamišlja da će se nešto što mu je važno nepovoljno odvijati, on se uzbudi u nameri da to spreči. Ključno pitanje je da li osoba može uraditi nešto u sadašnjosti kako bi sprečila zamišljeni negativni razvoj događaja. Ukoliko je to moguće, zabrinutost pokreće osobu da preduzme akciju sprečavanja. To je prva korist od zabrinutosti: sprečavanje negativnog razvoja događaja. Osoba koja nije zabrinuta, koja je bezbrižna ili nemarna, i ne pomišlja na mogući nepovoljni razvoj, tako da i ne preduzima akciju kako bi ga sprečila.

Ukoliko je negativni scenario takav da ga osoba nikako ne može sprečiti, tada zabrinutost pomaže osobi da se pripremi na takvu mogućnost. I to je druga korist od zabrinutosti. Osobu koja nije bila zabrinuta negativni razvoj događaja će iznenaditi, a u iznenađenju ljudi obično ne reaguju na dobar način. Osoba koja je bila zabrinuta je u prednosti jer je imala vremena da dobro razmisli, da pripremi svoju reakciju, i da se pobrine da pri sebi ima ono što joj tada može biti potrebno.

Zabrinutost nam pomaže bilo da sprečimo bilo da se pripremimo na negativne mogućnosti. I zato kada neko proradi najverovatnije negativne scenarije neke njemu važne situacije, u smislu sprečavanja ili pripreme, tada je zabrinutost ispunila svoju svrhu i više nema potrebe da se bude zabrinut. Kada neko ipak nastavi da bude zabrinut, on počinje preterano da brine i zabrinutost može postati problem.

Postoje različiti razlozi za preteranu zabrinutost. Uglavnom se svode na to da osoba misli da ima korist od same zabrinutosti. Kada neko pobrka ljubav i zabrinutost, pokazuje ljubav tako što je stalno zabrinut za osobu koju voli. Neki pobrkaju odgovornost i zabrinutost, pa stalno dokazuju da su odgovorni.

Kada ljudi veruju da se nesreća događa onda kada se neko opusti i kada je srećan, stalna zabrinutost je odlična magijska odbrana od nesreće. Neki su stalno zabrinuti jer veruju da tako nisu naivni.

Ali kada ljudi žive u stalnoj nesigurnosti, tada je česta zabrinutost sasvim prirodan odgovor čiju funkciju treba razumeti. Takva zabrinutost nije ni bolest ni poremećaj i ne treba je lečiti tabletama.

Sabrane kolumne Zorana Milivojevića iz „Politike” „Psihopolis” je objavio kao knjigu „Uloviti ljubav”.

Komentari1
60f0d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragana Mijajlović
"Али када људи живе у сталној несигурности, тада је честа забринутост сасвим природан одговор чију функцију треба разумети. Таква забринутост није ни болест ни поремећај и не треба је лечити таблетама." - A kako se drugačije u zemlji Srbiji osećati??? Kada pogledate svuda oko sebe imate ni malo ružičaste brojke koje govore o katastrofalnom stanju u zemlji - preko 22% nezaposlenih, preko 700,000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Na to dodajte mogućnost nove globalne recesije, najave novih otpuštanja, probleme naših ljudi na kosovu, onda zaista i ne čudi podatak o zabrinjavajućim (i rastućim( količinama lekova za smirenje koje se godišnje potroše. Jedino pitanje koje se postavlja je da li su 90-te za nama ili su tu u samo nešto izmenjenoj formi. Znate onu - "Sve je isto samo njega nema"! U zemlji Srbiji samo glupom i tupom nema mesta za zabrinutost

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja