utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:49

Kapućino i Paćino, protiv kapučina i Pačina

Autor: Marina Vulićevićsubota, 22.10.2011. u 22:00

Žena ulazi u kafić i naručuje kapučino, a zatim se obraća prijateljici i pita je da li je možda videla novi film Al Pačina „Divlja Saloma”. Konobar pomisli da ima posla sa „gospodžom” – folirantkinjom. Međutim, ona se samo trudi da govori po pravopisu srpskog književnog jezika, želi da pokaže da je i to moguće, uprkos opštem zgražanju.

Verovali ili ne, kada naručite kapučino, bićete po pravopisu sasvim u pravu, bez obzira na to što je izgovor „kapućino” opšteprihvaćen, i pogrešan. Isto važi i za Al Pačina, lamborgini. Da je tako, posvedočio je za naš list akademik Ivan Klajn, naš poznati lingvista, romanista i istoričar jezika. Na zapažanje da Italijani izgovaraju nešto između naših glasova „č” i „ć”, Ivan Klajn daje objašnjenje:

– Apsolutno sam za „č”, za izgovor kapučino, kao i za izgovaranje prezimena Pačino. „Kapućino” je greška koja se postepeno raširila, a pravopisci su je kasno primetili. Italijani, Englezi i Španci imaju afrikatu koja nije tako tvrda kao naše „č”, a nije ni tako meka kao naše „ć”, ali u pravopisu se jasno kaže – nije bitno zvukovno najvernije moguće imitirati glas, niti meriti da li je izgovor bliži jednom ili drugom, nego je bitna naša tradicija. Kod nas se uvek govorilo i Čelini, Beatriče i Kroče, dakle to mora ostati „č”.

Međutim, kako kaže akademik Klajn, ima i izuzetaka od „č”.

– Jedini izuzetak koji je priznat u pravopisu, i ja se slažem sa tim, to je ono „ćao”, koje je već toliko rasprostranjeno da ga ne treba menjati u „čao”. Ali, kada je u pitanju kapučino, i kada je reč o imenima – Monika Beluči, Guči, Bertoluči, onda se moramo držati norme. Pravopis se mora poštovati, dodaje akademik Klajn.

Pored toga, često imamo problem da transkribujemo inostrana imena koja sadrže apostrof, i prema Klajnovom objašnjenju, imena sa apostrofom treba i da ga zadrže u našoj verziji – D` Aratanjan, O` Mali, kao i naziv francuske izdavačke kuće L`Až D` Om.

Nisu nam problem samo Italijani, i Englezi znaju da „pomrse račune”. Šekspiru nije dovoljno što je najveći dramski pisac svih vremena, njegovo ime kod nas još uvek nije standardizovano, pa tako često postoje nedoumice da li je on Vilijam, Viljem ili Vilijem. Neobično je, međutim, što takve nedoumice uglavnom ne postoje kada se spominje mladi princ Vilijam, vojvoda od Kembridža.

– Kako to?, pita naš poznati lingvista i profesor Vlado Đukanović, koji je na Radio Beogradu 2 vodio već trideset emisija na temu transkripcije i izgovora stranih reči u srpskom jeziku.

– Osnovni problem je to što kod nas ne postoji način da određena jezička norma bude do kraja poštovana, drugo, sama jezička norma nije konzistentna. Dakle, postoji više gramatika srpskog jezika, na nesreću postoji samo jedan rečnik i više pravopisa srpskog jezika, i niko vas ne tera da koristite samo jedno pravopisno rešenje, iz samo jednog pravopisa. To dovodi do situacije da, kada je reč o transkripciji stranih reči i imena, nemate nikakva obavezujuća pravila. U konkretnom slučaju kapučina i Al Pačina, to je intervencija profesora Ivana Klajna, našeg poznatog romaniste i našeg najpoznatijeg normativiste, koji je u jednom trenutku osetio potrebu da standardizuje to pitanje i da preporuči da ono što ljudi inače izgovaraju kao „ć” u stvari bude „č”, ističe Đukanović, dodajući.

– Međutim, ni ove preporuke nisu obavezujuće, to je lični stav profesora Klajna. Imate normativnu preporuku, ali nema ko da je poštuje, to je posledica niskog civilizacijskog nivoa. Svi govore kapućino, i čovek ispada smešan ako u društvu govori kapučino.

Da li da začuđenom konobaru ipak kažemo da želimo kapučino, pitamo Vladu Đukanovića. Njegov odgovor je da oni koji smatraju da treba da poštuju jezičke standarde treba da poštuju i preporuku profesora Klajna.

– Takvih je, naravno, vrlo malo, smatra Đukanović, ali kao rešenje predlaže izradu transkripcionih rečnika, makar za najveće svetske jezike, kao i formiranje dogovora o standardima transkripcije stranih imena i naziva.

– Tvrtko Prćić je za engleski jezik napravio transkripcioni rečnik imena, ali već deset godina ne možete da kupite ovu vrednu knjigu.

Koga je u ovoj zemlji briga za jezik, primećuje Vlado Đukanović, izražavajući nezadovoljstvo i povodom toga što i nekoliko jezičkih saveta (a i sam je član jednog) postoje samo formalno.

Dobri prevodioci najpre su poznavaoci sopstvenog jezika, ali i oni često imaju nedoumice u vezi sa tim kako nešto prevesti.

– Ponekad se na jednom pasusu radi čitavo popodne, kaže Arijana Božović, između ostalog prevodilac i Ijana Makjuana, ekskluzivnog autora izdavačke kuće „Paideja”. Njen drugi jezik je italijanski, i pre bi u kafiću poručila kapučino nego kapućino. Ali, kako kaže naša sagovornica, u govoru ne poštuje pravila po svaku cenu:

– Moje koleginice koje prevode sa italijanskog Elizabet Vasiljević i Ana Srbinović poštuju u transkripciji „č”. Treba biti elitista i poštovati pravopisna pravila, ali ako svi kažu Al Paćino i ja bih tako rekla.


Komentari23
ed51a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

qwerty azerty
Izvinjavam se ali meni ovde nesto nije jasno. Iz svega sto ovde pise, tj. onoga sto Klajn kaze, ne proizilazi da treba da se izgovara капуЧино, vec da tako treba da se pise. Zar ne?
Bratislav Zdravkovic
Sećam se kad se pojavio film Tomb Raider pa mi prijatelj kaže - Nabavio sam TOMB RAJDER a žena koja je prof. engleskog ga ispravlja pa kaže - rekoh ti da se kaže TUM REIDER. Na to, prijatelj kaže - Kaži ga ti tako pa da ti se svi smeju
Živoslav Miloradović
Živim u Italiji već dvadeset godina i idem okolo širom otvorenih očiju i ušiju, ali to meko "Č" g. Klajna još nisam uspeo da čujem. Ako bi me neko naterao da od danas u italijanskim barovima poručujem "kapuČino", radije bih koristio reč "popokatepetl". O pravilima izgovarnja i pisanja reči italijanskog porekla koje promoviše prof. Klajn se ne bih izjašnjavao. Čak i na veoma uticajnim italijanskim TV stanicama se veoma često može čuti da se engleske reči izgovaraju "po Vuku" odnosno onako kako su napisane, ili pak uz primenu pravila koja važe u italijanskom jeziku, pa se zbog toga niko ne uzbuđuje.Stoga nemam ništa protiv ako se u Srbiji insistira na izgovoru italijanskih reči načinom bitno različitim od originalnog. Ali zato, ne bi trebalo tvrditi da postoji nešto čega nema. Uhvatite prvog Italijana na koga naiđete i zamolite ga da vam izgovori reči "čaša", "kačket" ili "četvrtak". U sva tri slučaja umesto "Č" ćete čuti čisto srpsko "Ć".
Павле Ћосић
Потпуно је нејасно зашто Политика истрајава у објављивању ових пуристичких текстова и то скоро стално на исту тему. Читава Србија говори капућино исто као и ћао (зашто је само ћао изузетак?) и сасвим сигурно ће то једном морати да прихвати и правопис. Овакви текстови нас сасвим сигурно неће натерати ни да говоримо ни да пишемо капућино него ће само обезвредити углед Политике.
Alessandro Manzoni
Ovo me podseća na dane kada je Musolini vladao. Tada je Louis Armstrong bio ne samo transkribovan, nego i preveden u Luigi Braccioforte. Da ne pričam o ostalim stvarima koje je fašizam doneo italijanskom jeziku. Braniti svoje mišljenje sa argumentom: "Nije bitno zvukovno najvernije moguće imitirati glas, niti meriti da li je izgovor bliži jednom ili drugom, nego je bitna naša tradicija"; je zaista žalosno. Nama je svaki problem sitan, pa je to slučaj i sa ovim. Pa čak su i na Vimbldonu stavili krov i igrali u nedelju, i pored toga što im je to zabranjivala tradicija. Možda bi ipak bilo bolje, s obzirom da naš jezik, za razliku od ruskog, engleskog itd., nudi velike mogućnosti, u šta spada i upotreba ć ili č, u zavisnosti od situacije, da pokušamo da odredimo šta je najbliže istini a ne tradiciji. Ali, ako želite da budete elitisti, ne smete ni pomišljati na istinu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja