nedelja, 24.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:32

Mi pucamo iz puškica

Autor: Aleksandar Mandićsubota, 29.10.2011. u 22:00

Nedavno je objavljena užasna vest: 83 odsto studenata Elektrotehničkog fakulteta, jednog od najboljih fakulteta u Srbiji, smatra da ne treba da potpišu obavezu kojom će se obavezati da neće varati tokom studija. Samo jedna stvar je od toga strašnija – na to niko nije reagovao.

Najbolja deca Srbije, studenti, od kojih se nadamo da će popraviti ovu nesrećnu zemlju, ne žele da se opterećuju čašću i poštenjem. Oni znaju da će varati, da se mora varati, toliko su već naučili o životu ovde.

Na mnogim univerzitetima ovakav običaj postoji još od 1779. godine. Radi se o kodeksu časti (Code of Honor), nizu pravila kojih se drži neka sredina. koja čine časno ponašanje unutar te grupe. Oni koji ih ne poštuju, mogu da budu kažnjeni i isključeni iz grupe. To je obično izjava, jedna rečenica koja kaže: „Obavezujem se da tokom studija neću lagati, varati, krasti niti tolerisati druge koji to čine.” Takvu izjavu daju na početku studija brucoši, a onda se takva potvrda ponavlja na svim radovima tokom studija.

Ono što je u Srbiji nepojmljivo jeste da inicijativu za donošenje takvog običaja po pravilu pokreću studenti i da je odbor koji odlučuje o prekršajima sastavljen isključivo od studenata. Svako može da prijavi prekršaj, ali samo oni odlučuju, jer je to u njihovom interesu. Mladi ljudi hoće da im se veruje, traže da se profesori (i ne samo oni) prema njima ponašaju kao prema časnim osobama i profesori su obavezni da ih tako vide. Studenti se obavezuju na kodeks, jer hoće da budu poštovani.

Uvek sam se u svom profesorskom veku gadio kada moram na pismeni ispit. Kada sam primoran da ih raspoređujem tako da ne mogu da prepisuju, kada moram i sebe i njih da ponižavam kontrolišući ih dok rade i nikada se nije desilo da ispit prođe bez bar nekoliko opomena. Virenje u tuđi rad, šaptanje, puškice… Ja pandur, a oni potencijalne varalice. Dno!

Jednog lepog dana pošao sam u Prinston da se vidim sa mojim sinom. Zatekao sam ga kako sedi na travi i nešto piše. „Šta radiš?” „Polažem ispit.” Na svakom radu prinstonski student napiše izjavu: „Garantujem svojom čašću da tokom ovog ispita nisam prekršio kodeks časti.”

Na tom univerzitetu studenti su uspostavili pravilo poštenja 1893. i oni dan-danas održavaju taj običaj. Administracija i profesori nemaju sa tim ništa, odbor koji rešava prekršaje poštenja čine studenti, koji posle razmatranja preporučuju fakultetu kako da se postupi. Od 5.000 studenata prošle godine imali su 12 prekršilaca.

Od škole do škole pravila se neznatno razlikuju. U suštini, student se uvek obavezuje da tokom studija neće da laže, vara i krade, ponegde i izvan zidova univerziteta. Kada su u pitanju ispiti to znači da neće prepisivati, koristiti pomoć sa strane, niti tolerisati one koje to rade. Lep primer je poruka studentima nekadašnjeg rektora Univerziteta Vanderbilt, bronzana ploča na studentskom centru: „Danas polažete dva ispita, iz trigonometrije i iz poštenja. Nadam se da ćete oba položiti, ali ako morate da padnete iz jednog, neka to bude trigonometrija zato što ima mnogo dobrih ljudi na svetu koji ne mogu da polože trigonometriju, ali nema nijednog dobrog čoveka koji ne bi položio ispit iz poštenja.”

Na Getisburk koledžu kažu: „Potvrđujem da ću se držati najviših principa časti i integriteta u svom radu i doprinositi atmosferi uzajamnog poštovanja unutar i izvan učionice.” Od mnogih kodeksa koje možete naći na Internetu, biram Harvardski: „Na svim mojim radovima, ime potvrđuje moju čast.”

Predavao sam i u Americi, nemam iluzija o njima, pogotovu o sadašnjim procesima na univerzitetima, ali sam svaki put za vreme pismenih ispita mogao da pijem kafu i čitam novine. Veoma sam retko nailazio na nešto što je moglo da liči na prepisivanje. Što je najvažnije, kada nešto ne znaju, bio sam odgovoran ja, zato što ih nisam naučio. 

Nedostatak samopoštovanja, ponižavanja kroz koja naša zemlja prolazi, bez primera je u modernoj Evropi. To što su naše vlasti tokom decenija dopustile, donelo nam je samoprezir, u kome je onda moguće činiti bilo šta nečasno. To ne samo da neće biti neobično, već niko neće biti ni optužen. Naprotiv, biće to kao neka vrsta pozitivne snalažljivosti:„Bravo majstore!” Zašto biti pošten, kada me i onako svi doživljavaju kao ništariju?

Naša nesrećna zemlja ne zna šta joj je najpreče. Za tu odluku je potreban hrabar državnik na čelu države. Ako se pojavi, neka u opštoj kakofoniji ne zaboravi Mandićev aksiom: ne može se stvoriti napredna i uspešna zemlja bez bar jednog odličnog univerziteta.

Takva ne postoji.


Komentari47
5a98e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Anna
Ključna rečenica je: "Што је најважније, када нешто не знају, био сам одговоран ја, зато што их нисам научио." Srpski školski sistem od prvog razreda osnovne škole naviše - nije usmeren na svog adresata. Naši su nastavnici metodički nepismeni, pa su i provere znanja koje ti ljudi generišu često iste takve. Tako da ne treba da čudi što prepisuju. Da imaju realno iskustvo da su im te provere znanja korisne, ne bi prepisivali. Nema to veze sa čašću. Jednostavno, ti fakulteti ih ne uče ono što bi trebalo i ne spremaju ih za život. Te provere znanja su mačku o rep. A to je problem profesora, a ne studenata. I treba profesori da se zbog toga osećaju loše i postiđeno i da se zapitaju u čemu to oni greše.
Ilija Cvorovic
Pitanje za dr. Mandica sa moje strane bi bilo, sta mu sin radi na Prinstonu pored, preko, 30 fakulteta i koliko jos naucno istrazivackih stanica Beogradskog univerziteta? Je l' moguce da ni jedan fakultet nase drzave nije bio dovoljno dobar za njegovo dete? Interesuje me taj osvrt na domace u poredjenju sa stranim.
Радиша Ђ.
Могу да сумњам и замислим да је та анкета измишљена, само треба да вуче у даље продубљивање сукоба! Лажна истина је најгора!
nebitno je
Trebalo bi prvo da se zapitamo zasto se prepisuje? Sigurno postoji procenat studenata koji bi prepisali u svakom slucaju, i nije im vazno da li im je ocena zasluzena, ali postoje i drugi. Ti drugi bi, recimo, prepisali stvari koje ne razumeju, a niko se ne trudi da im objasni. Na primer, podela necega na to i ti, pri cemu se TO I TO ne izucava, niti se bilo gde objasnjava sta je. Mali milion puta sam naisla na predmet/profesora koji nekako uvek zaobilazi sustinu, a ispituju se potpuno nevazne stvari, koje se, i naucene i prepisane, sutradan zaboravljaju.....
Beogradski Student
mozda ne bi bilo potrebe za prepisivanjem da su nastavnici na univerzitetu dovoljno edukovani za rad u nastavi? da casovi nisu tipa- "ja znam,vi pratite ako mozete" i da komentari studenata nisu tipa "super, ne sumnjam da si Ti svoju ocenu zasluzio, a sta cemo sa mojom?" Komentar se najvise odnosi na nastavnike koji drze prakticnu nastavu,koji jednostavno nisu sposbni da prenesu znanje,nego demonstriraju sta oni umeju

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja