sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Duži i teži put ka vrhu

Autor: Marjan Kovačevićsubota, 29.10.2011. u 22:00
Циљ је Вимблдон: Душан Лајовић

Ovaj oktobar je srpskom tenisu doneo mnogo. U periodu prinudnog odmora za najveću svetsku zvezdu, Novaka Đokovića, došlo je vreme da njegovi uspesi rode nove uspehe. To se pre svega odnosi na Janka Tipsarevića, koji je – posle decenije pokušaja – u istom mesecu osvojio svoj prva dva ATP turnira, u Kuala Lumpuru i Moskvi, a u Petrogradu se danas bori za treći.

Međutim, ništa manje ne raduju rezultati Dušana Lajovića i njegov nagli prodor na četvrto mesto domaće liste, tamo gde već dugo očekujemo naslednike Đokovića, Tipsarevića i Troickog. Za svega dve nedelje debitovanja na ATP sceni u Moskvi i Petrogradu, dvadesetjednogodišnji Lajović je odigrao deset mečeva i savladao osmoricu rivala, među njima i znatno poznatije od sebe: Istomina, Ilhana, Šardija i Selu. Tako je od 272. mesta na ATP listi došao do 180, kao jedini srpski igrač među drugih sto, a iza trojice reprezentativaca čija su mesta u prvih 20 mnogo podigla ugled ovdašnjeg tenisa.

Može li Lajović mnogo dalje od ostalih iz „druge postave“: Bozoljca, Ćirića, Zekića, Pašanskog, Čačića i Bjelice? Znatno je mlađi, ali skeptici misle da je i 21 godina mnogo da se na vreme stigne do rezultata kojima su ovdašnje navijače razmazila najbolja trojica.

Oni ne znaju da je Lajović išao težim i dužim putem. Novi četvrti reket Srbije nema strane trenere ni bazu u Kaliforniji. Živi u Staroj Pazovi, glavni trener mu je Nemanja Lalić, a kondicioni Strahinja Tomović, kome je juče otišao na svadbu, pravo iz Petrograda. Zbog toga je i manje žalio zbog poraza od Bogomolova, tenisera koji ga je i u Moskvi i Petrogradu jedini zaustavio…

Dušan Lajović je skroman i lepo vaspitan, na medijsku pažnju tek treba da se navikne. Iako je imao odlične međunarodne rezultate u mlađim kategorijama, nije mogao da ide na takmičenja van Evrope. Celog života putuje iz Stare Pazove i sa zadovoljstvom se vraća u porodično okruženje. Zahvalan je porodici Đoković zbog poziva koje je dobijao za učešće na Otvorenom prvenstvu Srbije, što je takođe važna pomoć. Zaradom iz Petrograda od dvadesetak hiljada dolara prvi put je vratio deo porodičnog ulaganja koje traje već 14 godina:

Do sada me je porodica finansirala, a pomogao mi je i godišnji fond od saveza za avio-karte. Najteže je na početku. Tek ulaskom u prvih 200 na svetu mogu da se pokriju troškove, a u prvih sto počinje da se zarađuje. Nemam želja da kupim nešto za sebe od poslednje nagrade, najvažnije mi je da uložim u svoj razvoj.

Počeo je sa tenisom u sedmoj godini, kaže, slučajno:

Želeo sam da igram fudbal, ali u Staroj Pazovi je u tako ranom uzrastu mogao da se trenira jedino tenis. Onda sam nastavio u Novom Sadu sa osam, pa prešao u Novu Pazovu, pa u Partizan, gde sam upoznao Nemanju Lalića. Od mojih 13-14 radimo zajedno.

Šta je to uticalo na nagli uspon forme u Moskvi i Petrogradu, gde se do glavne scene stizalo tek posle po tri kvalifikaciona meča?

Jednostavno, mislim da sam sazreo. Već duže vreme igram dobro, ali nisam bio u prilicu da to pokažem, a samopouzdanje raste sa pobedama.

Koliko današnjoj genarciji znače uspesi Đokovića, Tipsarevića, Troickog, Zimonjića i Dejvis kup reprezentacije?

Oni su prvi uspeli i otvorili nam put. Janko mi je mnogo pomagao savetima u Moskvi i Petrogradu. Među nama nema rivaliteta, odnos je pre svega prijateljski, ali moglo je da se desi da igramo u polufinalu Petrograda. Tada bi jedan morao da pobedi… Krajem novembra ići ću sa Jankom u Keniju na pripreme za sledeću sezonu, tamo će i klima biti sličnija onoj u Australije, gde nameravam da igram prvi grend-slem turnir.

Lajović je svestan vrlina i mana u svojoj igri:

Dobra mi je igra sa osnovne linije, a slabost servis i voleji koje treba da poboljšam. Radom sam dosta poboljšao servis, samo stalnim vežbanjem, to mi nikada nije bio problem, to mi je posao.

Kako se dočekuju srpski teniseri u drugim zemljama, postoje li predrasude koje mogu da vam smetaju?

Kao Srbin se osećam sasvim dobro, nema predrasuda prema nama, pogotovo što imamo Novaka, odbojkaše i druge uspešne sportiste. To sve povlači, osećam se ponosno. Mnogi stranci su bili u Srbiji i znaju da nije tako kako se ponegde priča. Kada su u Moskvi gledali kako mi Janko i Viktor pomažu, bilo im je čudno, na to može da se bude ponosan.

Cilj Dušana Lajovića je, kaže, da osvoji grend-slem turnir, malo konkretnije – Vimbldon… Što da ne?


Komentari2
a20d0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mare paunic
Ko bre ovo pise? Nije Petrograd nego Sankt Peterburg. I ja bi voleo da je Petrograd, ali NIJE! Isto kao sto bi voleo da je Konstantinopolj, ali NIJE, nego je na zalost Istanbul.......
Zeljko Kiseljev
NARAVNO,samo Napred!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Tenis

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja