petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 02.11.2011. u 22:00 Miša Đurković

Čemu služe partije u Srbiji

 Čini se da je trenutno najtraženija stvar u Srbiji nešto što bi trebalo da se zove „Bela knjiga” Srpske napredne stranke. Ova stranka je naime za subotu 29. oktobra najavila održavanje skupa na kome bi trebalo da bude predstavljen njen program. Skup se zaista i odigrao, a na njemu su dvojica čelnih ljudi SNS-a mahali belom knjižicom za koju su tvrdili da je novi program.

Najava objave ovakvog dokumenta razumljivo je izazvala veliko interesovanje u domaćoj javnosti, ali i u inostranstvu. SNS je ne samo po tvrdnjama njenih čelnika trenutno najpopularnija stranka u Srbiji i svakako najvažnija opoziciona stranka koja pretenduje da nakon sledećih izbora oformi vladu. Ovako visok rejting postignut je uprkos tome što stranka već tri godine funkcioniše bez zvaničnog programa. Razumljivo je stoga što su mnogi iščekivali objavljivanje njihove vizije razvoja i promena u Srbiji.

Začudo, to se nije desilo. Program nije okačen na zvanični sajt stranke, nije podeljen novinarima niti je na bilo koji način dostupan javnosti. Sve to je već izazvalo sumnje da „Bela knjiga” uopšte i postoji. Četiri dana kasnije Aleksandar Vučić je morao da sazove konferenciju za štampu i da pokazuje kako dokument fizički zaista postoji, najavljujući da će ga za koji dan i predstaviti. Ostaje međutim nejasno čemu je služio ovaj performans od subote.

Ova priča o SNS-u je dobar povod da se zapitamo o tome kakvi su zaista politički programi i ideologije na osnovu kojih deluju partije u našoj zemlji.

Nekada su partije nastajale oko određenih ideoloških platformi i predstavljale su određene klase, ili široke interesne sfere koje se zaista okupljaju oko određenog političkog programa. Program je bio najpre osnova za legitimisanje stranke, a zatim i skup vrednosnih i političkih ciljeva koji njeni pripadnici pokušavaju da ostvare.

Evolucija društvenih sistema i partija u Evropi posle Drugog svetskog rata išla je u pravcu stvaranja velikih stranaka koje su se okretale prema svim slojevima društva, pa su i programi gubili na ranijoj oštrici i prepoznatljivosti. Međutim i dalje su među partijama ostajale dovoljne razlike povodom osnovnih pitanja, koje su se lako uočavale u programskim dokumentima.

U Srbiji su programski dokumenti imali svoje zlatno doba u prvoj polovini devedesetih, da bi već krajem decenije čisti pragmatizam i demagogija u potpunosti nadvladali ideološke i vrednosne razlike. Prošla decenija je samo dovršila takvu evoluciju: vrlo malo partija (DSS, na primer) imaju kompletne, temeljno razvijene programe kojima su pokriveni posebni sektori. Većina partija pisanim programima prilazi na krajnje pragmatičan način, kao nečemu što prosto mora da se ima. Neki to prepišu od stranih partija. Ima čak i stranaka koje to naruče od plaćenih stručnjaka, i možete biti sigurni da lider stranke nema pojma šta unutra piše.

Ovakav odnos SNS-a prema programu je logična kulminacija razvoja u prethodnom periodu. Marketing i trka za finansijama postali su suština delovanja naših stranaka, potiskujući potpuno vrednosne, ideološke a time i programske razlike. Uostalom, taj recept se u slučaju vladajućeg DS-a pokazao kao sasvim plodotvoran. I njihov pisani program nije izmenjen još od vremena kad je Srbija bila u zajednici sa Crnom Gorom, a sastoji se od fraza i neobavezujućih političkih parola o modernosti, pravdi, jednakosti itd. Za birače je na prošlim izborima mnogo važnija bila marketinška utopija sa kojom su oformili vladu: obećanje boljeg života uz borbu za Kosmet.

Međutim, ako se pogleda stvarno stanje u zemlji, kretanje politike, kadrovi kojima se popunjavaju institucije i vrednosni sistem, uočava se da je jedini relevantan program onaj za koji se zalaže LDP. U suštini, upravo je to program koji se sprovodi u ovoj zemlji, samo ne onom brzinom za koju se ova stranka zalaže. LDP postavlja normativno usmerenje i diktira vrednosni okvir prema kome se adaptira javno mnjenje, a ostale stranke se kreću između njega i potrebe da zadovolje neke svoje birače i interesne grupe.

Suština je dakle da će i posle sledećih izbora reforma odbrambene politike da se definiše u koordinaciji sa NATO-om, monetarnu i finansijsku politiku određivaće MMF, a sve ostalo Brisel i najvažnije ambasade u Beogradu. I to je jedini stvarno postojeći program koji gledamo već jedanaest godina.

Koja je onda razlika između stranaka? Svakako nije programska pošto to strankama ništa ne znači. Suština je u borbi za kontrolu budžeta, privilegija, a sve više i osnovnih radnih mesta. Stranke na vlasti sve to drže, a tajna ogromne popularnosti SNS-a je pre svega u nadi armije nezaposlenih da će dolaskom ove stranke na vlast i oni dobiti posao, pozicije i mogućnost da rade sa budžetskim firmama. Eto šta je suština stranačke borbe u Srbiji.

Komentari9
c3113
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

seljak srednjebosanski- ruralni
SNS neće moći da izbjegne iskustvo DSS kroz koji su dok je bio na vlasti i napustivši ga odmah nakon Koštuničinog povlačenja, prošle hiljade "pragmatičnih" sklonih da" žive od nedostatka dokaza". Najveći problemi očekuju ga u potpuno korumpiranoj, od najnižeg do kabinetskog nivoa, državnoj administraciji. U njoj, bez dilova, rade samo LIFTOVI.
Mladen Mladic
Toliki broj partija na tako mali broj stanovnika, necu reci da nema ni jedna zemlja u svetu-ne znam,ali smo sigurno na vrhu liste. Ja pamtim kada smo imali samo JEDNU, ali vrednu KPJ, i tada nam je bilo najbolje...znam neki (manjina) kritikuju Tita, ali neka mi daju bar jedan dokaz da je sada u "demokratiji" bolje, hajde da cujem ?
slobodni strelac
@pragmatist APV | 03/11/2011 15:28 Što bi djeca rekla: što se palite toliko? Kao baba na penziju. Neozbiljno bi bilo upuštati se s vama u "ozbiljnu" diskusiju. Vas su duševno zagadili, na žalost. Samo jednu stvar imajte na umu: svi smo mi "došli" u vojvodinu. Neko prije, a neko poslije. I vaši preci, ako ste i Mađar ili Srbin ili Švaba. Ovdje su jedino ptice autohtona vrsta, vojvođanine moj. Da, nećete vi nikuda. Jok! U manini sta i sa svim manjinama. Ipak.
pragmatist APV
Vojvodina treba da trazi, da postane Zvanicna Regija EU. Sve ostalo su arhajske nebuloze nebeskog naroda. Juzno od Save i Dunava. Srbija je u mengelama svojih mitova. Od Kosovskog boja, preko Epopeje NOB-a, Tita i svih ostalih, sve do Tadica i Nikolica. Zajedno sa onim na Dedinju, za koga niko nema pojma od cega zivi, i ko mu placa racune. Svi koji su se otrgli, pobegli od Srbije, krenuli su u susret Evropi. Vec sam naslov je promasen. Treba da bude: Gde srlja Srbija? Odgovor je samo jedan. Niti u Sibir, niti u izopstenje, nego u polagano umiranje i nestajanje, kao lisce u sumama. (nastavak prve recenice) Ne od Beograda, nego od Brisela, Vasingtona i Ujedinjenih Nacija. post scriptum Treba pitati i Moskvu za misljenje. Pa sta odgovori, uzeti u obzir, ali samo u odnosu na Srbiju.
sv-NS 2011
@Чему служе партије у Србији??? Partije u Srbiji služe partijašima. Svi ostali služe njih.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja