subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 08.11.2011. u 09:24 Senka Lučić, Gordana Čanović

Italijani obnavljaju Maglič

Фото: ТО Краљево

Srednjovekovni grad Maglič nalazi se na oko tridesetak kilometara jugozapadno od Kraljeva. Zidan je krajem 13. i početkom 14. veka kao vojno utvrđenje a nakon toga arhiepiskop Danilo II unutar grada dozidao je prekrasnu palatu i grad Maglič postaje pre svega feudalni zamak zapadnog tipa... Građevina se održala i do današnjih dana. Ipak, vreme nije štedelo ovaj grad a tragovi propadanja bili su sve vidljiviji. Kažemo „bili” jer je svemu tome došao kraj a na Magliču su uveliko u toku radovi na rekonstrukciji. Sve, zahvaljujući odluci italijanske vlade i regije Trento da u okviru SEENET programa izdvoje sredstva za projekat „Formiranja Ekomuzeja” i na taj način gradu koji se nalazi na strmim liticama pokraj reke Ibar vrate u izvorno stanje, podare novi sjaj i novi život.

Projekat će biti realizovan u naredne tri godine i podrazumeva tri grupe aktivnosti: definisanje tačaka Ekomuzeja na teritoriji Kraljeva, Raške i Novog Pazara i načina upravljanja i promocijom teritorije; konzervatorsko restauratorski radovi na sanaciji objekta Maglič, kao i uređenje prilazne staze do objekta; aktivnosti na promociji Ekomuzeja i organizaciji manifestacija u istom.

Partneri u projektu vrednom 151.900 eura su „Comitato Servizi Cooperacione co”i „Balcani” sa 117.900 eura, kao i Grad Kraljevo i Udruženje za lokalni razvoj „Sodalis“ iz ovog grada u učešće u novcu od 25.000 i učešće „in kind” vrednosti 9.000 evra.

U lokalnoj turističkoj organizaciji saznali smo da radove na Magliču izvodi građevinsko preduzeće iz Kraljeva, porodična firma, odnosno ljudi koji su do sada slične radove izvodila u Italiji. Biće sanirana drvena konstrukcija u zamku, obnovljene instalacije i bolje obezbeđena pojedina opasna mesta. Osim toga, u planu je izgradnje prave pešačke staze do Magliča. Postojeća prilazna trasa i teško pristupačan teren, zadavali su mnogo muke izvođačima prilikom dopremanja skela i potrebnog materijala na lice mesta. Kad sve bude gotovo, turisti koji su do sada najčešće samo sa obala Ibra posmatrali i fotoaparatima beležili lepotu grada pod nebom, moći će laganom šetnjom do vrha, potpuno bezbedno da uživaju u razotkrivanju čari Magliča.

Zbog toga se, kako smo saznali od Milana Mladenovića, direktora Turističke organizacije Kraljeva, od sređivanja Magliča u turističkom smislu očekuje mnogo u narednim godinama.

„Srednjevekovni grad Maglič odnosno feudalni zamak kao veliki turistički potencijal i šansa grada Kraljeva nakon realizacije napred navedenog projekta biće u idućoj godini dostupan posetiocima i turistima na bezbedan i organizovan način. Radovi koji su u toku imaju pre svega za cilj bezbednost posetioca koji će dolaziti na Maglič. To znači da će biti izvršena sanacija bedema i zidova građevina unutar grada koji su skloni padu i obnova drvene konstrukcije na samim bedemima koji omogućavaju bezbedno kretanje posetilaca i turista na samom gradu.Ovo je samo početak ka punoj rekonstrukciji srednjevekovnog grada Magliča kako je izgledao krajem 13. i početkom 14. veka.”- kaže Mladenović.

Otkriva nam i da su pre desetak dana predstavnici partnera iz projekta sa italijanske strane (petočlana delegacija) posetili Kraljevo i srednjevekovni grad Maglič i da su izrazili zadovoljstvo načinom i kvalitetom radova koji su u toku na sanaciji srednjevekovnog grada.

Na kraju razgovora od Mladenovića saznajemo da po najnovijim arheološkim istraživanjima koje je obavljeno pre 25 godina a rezultati tog istraživanja još uvek nisu objavljeni na Magliču je postojalo nešto manje vojno utvrđenje još u vizantijsko vreme.

Komentari3
6e965
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Михаило Шумадијски
А онда ће рећи да је Маглич римско утврђење и прогласити га италијанским културним добром.Латини су старе варалице.
Синиша Поздрав лидерима!
‎"Мноштвом интервенција у области очувања и валоризовања културне баштине, Италија је стекла лидерску позицију у Србији..." каже Ана Замбрано, директор локалне техничке јединице Италијанске кооперације у Београду, у Предговору српском издању књиге Чезаре Брандија "Теорија рестаурације", Београд 2007...
ana savin
To što Italijani obnavljaju Maglič je tek mali deo štete koju će naneti lepoj reci izgradnjom niza elektrana, To što se T.O. Kraljeva bavi obnovom Magliča je dobro jer služba zaštite u Srbiji većn odavno ne radi poslove za koje je osnovana i za koje prima plate. Ali to što se o istraživanjima na Magliću ništa nije objavilo godinama posle izvršenih istraživanja je SRAMOTA .Podaci sa istraživanja su dragoceni za one koji treba da rade projekte obnove a kod nas je praksa da se decenijama ne publikuju rezultati istraživanja što otežava projektovanje a često dovodi do grešaka pri radovima. To je štetna praksa koju na žalost sprovode pre svega uzori mlađim stručnjacima t.zv. vrhunski stručnjaci u zaštiti spomenika i naravno takav odnos prema opštim dobrima se nastavlja. Srećom tu su Italijani koji će nam izgleda uskoro pruzeti brigu o kulturnom nasleđu na čemu se ovih dana intenzivno radi i kad su u pitanju spomenici pod UESKOVOM brigom na Kosmetu, što je prava nesreća.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja