utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44

Beogradski univerzitet kao Harvard

Autor: Aleksandra Brkićutorak, 26.12.2006. u 20:12
Бранко Ковачевић (Фото Л. Адровић)

"Beogradski univerzitet je 15. na rang-listi svih univerziteta u svetu."

Ovako razvoj Univerziteta u Beogradu vidi prvi čovek ove visokoškolske ustanove profesor dr Branko Kovačević. A da to nije neostvarljiv san govori i podatak da je u prošlom veku prema rangiranju međunarodne zajednice, beogradski Elektrotehnički fakultet bio na 15. mestu u svetu, u klasi škola tog profila. Bilo je to, seća se rektor, pre raspada SFRJ, krajem osamdesetih godina. Prema njegovom mišljenju BU se trenutno nalazi negde oko 500. mesta.

– To možda i nije loše pošto postoji više hiljada univerziteta, ali s obzirom na to da je moja škola bila na 15. mestu, za mene je to jako slab rezultat. Zalažem se za to da se BU takmiči sa prvih deset američkih univerziteta – ističe rektor Kovačević, govoreći za "Politiku" o novom režimu studija, master diplomama, multidisciplinarnosti, novoj ulozi instituta u sastavu BU, finansiranju...

Lažni masteri ruše reformu

On očekuje da će u predstojećoj reformi visokog obrazovanja u Srbiji Beogradski univerzitet prednjačiti, da će imati vodeću ulogu. Težinu diplome određuju znanje i upotrebljivost tog znanja na tržištu. U Americi prvih deset mesta na rang-listi zauzimaju iste škole već pola veka: Berkli, Jejl, Harvard, Karnegi Meloun, Prinston, MIT, Kolumbija univerzitet... Razlike nastaju samo u njihovom redosledu.

– I svako ko završi te škole ima znatno veću platu od stručnjaka sa drugih škola, odnosno univerziteta. Jer iza tih diploma je pravo znanje – ukazuje naš sabesednik.

I upozorava da se ne sme igrati sa reformom visokog obrazovanja u Srbiji. Sve što se na tom polju radi kod nas moraće da se akredituje i u svetu, ukoliko "želimo da postanemo deo tog sveta". Rušenje reforme predstavljalo bi i deljenje master diploma svima koji su diplomirali ili će diplomirati po starim studijskim programima. Za to nema potrebe, jer su i po Zakonu o visokom obrazovanju prava koja proističu iz mastera jednaka pravima koja imaju diplomirani. A da su novi studijski programi zaista umnogome različiti od starih može se videti i iz njihove multidisciplinarnosti.

Rektor od predstojeće univerzitetske reforme zapravo očekuje da visokoškolske ustanove odgovore novim izazovima vremena gde više nema čistih struka: – Ceo život je multidisciplinaran.

Profesor naglašava da se ne mogu uvesti jedinstvena pravila igre za različite grupacije naučnih disciplina, već svaka grupacija u dogovoru sa fakultetima u svom sastavu može da definiše ta pravila. Recimo, na master studije Elektrotehničkog fakulteta mogu da se upišu studenti koji su završili osnovne bačelor studije na matematici, fizici, mašinstvu, tehnologiji, FON-u, Saobraćajnom fakultetu.

– Ali po novom zakonu o visokom obrazovanju postoji i mogućnost pravljenja zajedničkih studijskih programa na nivou više različitih disciplina. Na primer, Elektrotehnički fakultet može da organizuje master studije iz biomedicinske tehnike zajedno sa Medicinskim, Biološkim, Stomatološkim, Hemijskim i drugim sličnim fakultetima. To ne znači da će oni koji su osnovne studije završili na elektrotehnici postati hirurzi, jer su na master studijama iz biomedicinske tehnike. Inženjeri će lekare naučiti kako da koriste računare, razne merne instrumente, da ovladaju najsavremenijom tehnikom, a lekari će inženjere učiti nekim najnovijim stvarima iz medicine da bi inženjeri mogli da im budu tehnička podrška i pomoć u rešavanju određenih problema – obrazlaže Kovačević, koji je pre nego što je izabran za rektora bio dekan Elektrotehničkog fakulteta.

On ukazuje i na to da će po sličnom modelu biti organizovane i mnoge druge multidisciplinarne master studije. Elektrotehnički fakultet će recimo master studije iz menadžmenta organizovati sa FON-om, Ekonomskim ili Pravnim fakultetom.

– Tako će se formirati menadžeri iz elektrotehnike, finansija, ali bazična disciplina određuje struku. Neće se zbog master studija inženjer elektrotehnike pretvoriti u pravnika, tužioca ili advokata. Ali inženjer elektrotehnike ne može da pravi softver za pravosuđe bez pravnika, niti za finansije bez ekonomiste. Student klavira će na master studijama na FON-u naučiti da koristi modernu opremu kao što je elektronska muzika i odgovarajuće softvere na osnovu kojih se proizvodi takva muzika – obrazlaže prvi čovek BU, napominjući da se već i na redovnim studijama uvodi ta multidisciplinarnost. Na Elektrotehničkom fakultetu se tako uvode predmeti iz prava, medicine, ekonomije...

U toku akreditacija

Profesor kaže da će se zalagati i za reformu naučnog rada na BU i uključivanje instituta u izvođenje nastave na master i doktorskim studijama. Reč je naravno o institutima koji su u sastavu BU.

– Mi ćemo se zalagati da država plati master studije svima koji ih upišu, odnosno svima koji su osnovne studije završili u roku, na budžetu. Ali ne znam da li ćemo uspeti u tome, jer će država možda određivati kvote za upis na master u zavisnosti od procene potreba na tržištu – veli rektor.

Kaže da je od ove školske godine nastava na svim fakultetima po reformisanim studijskim programima i da je u toku postupak akreditacije tih programa, kako interna tako i eksterna:

"Prvo će fakulteti sami ocenjivati svoje programe, zatim će to učiniti grupacije fakulteta, pa potom Univerzitet. Zatim ide i spoljna akreditacija. Daje je ne samo akreditaciono telo koje je definisao Nacionalni savet za visoko obrazovanje, već i međunarodna zajednica".

"Politikin" sagovornik naglašava da novi režim studija zahteva velike napore i studenata i nastavnika i da je neuspeh studenta zapravo i neuspeh nastavnika. Sve ovo zahteva i novac. Neophodan je pre svega nov način finansiranja. Rektor kaže da je BU dužan da napravi realnu specifikaciju troškova studija i da svom osnivaču, odnosno državi predloži rešenja za finansiranje visokog obrazovanja.

Komentari0
7e7e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja