subota, 22.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39

Došljak u rođenoj ulici

Autor: Tekst i foto: Nenad Novak Stefanovićpetak, 11.11.2011. u 09:29

Čovek još može da prepešači Novi Sad, s kraja na kraj, bez naročitog napora, a to je, koliko se sećam, idealna, starogrčka mera za veličinu nekog grada - svoja stara kola poklonio sam komšiji i svuda stignem peške, kaže Laslo Blašković dok šetamo s kraja na kraj grada u kojem je rođen. Ispred glomazne crvenkaste  palate Tanurdžića, u Laslu se meša književno i porodično sećanje. U toj palati su živeli Aleksandar Tišma i njegov junak Miroslav Blam. – Volim da kažem kako je Tišma od Novog Sada napravio književni toponim, tačku na literarnoj mapi, uz Džojsov Dablin, Borhesov Buenos Ajres ili Njujork Pola Ostera. Kamičak koji svetluca na dnu Panonskog mora, kaže Laslo  i seća se kako mu je deda pričao da je sreo Tanurdžića, najbogatijeg vojvođanskog trgovca između dva svetska rata. Tanurdžiću je bilo sve oduzeto, ali se on nije predavao – prodavao je na pijaci Blaškovićevom dedi, obućaru Pavlu, debele korice od fascikli u kojima su nekada njegovi službenici držali akta, da bi ovaj pravio od njih đonove.
Laslo Blašković je treća generacija Novosađana, živi u kući koju je kupio njegov deda, ali se oseća kao stranac u rođenoj ulici. Taj osećaj mu nije ugodan u svakodnevici, ali je odličan za literaturu, jer daje distancu.

Kvartovi Novog Sada su stalni motivi u Blaškovićevim romanima. On se  drži onoga da pesnik treba da je kao sir iz neke župe: lokalan a cenjen svuda. – Kada sam pisao roman „Mrtva priroda sa satom”, seća se Laslo, koji se bavi tragičnom sudbinom Bogdana Šuputa, slikara koji je stradao, mlad, u novosadskoj raciji, obišao sam novosadske adrese na kojima je živeo, upadao nepoznatima u stanove, tražio uglove iz kojih je vizirao sinagogu ili reku u kojoj će završiti. Ljudi su me gledali zapanjeno, sumnjajući da sam baraba ili ludak.
Deca koja pikaju fudbal, asociraju na golgetera Tozu Veselinovića, koji je Lasla kao klinca upoznao sa celim timom Vojvodine. Slavko Ličinar, levo krilo Vojvodine, takođe komšija, sada prodaje na tezgi, a kada mu je Laslo rekao da čuva njegovu sliku posle čuvene pobede nad Hajdukom u Splitu – on je pozvao okolne prodavce da dođu i čuju ko je u stvari taj prodavac paprika na džak. Tako i grad može da ima dve biografije.

 Srećemo istoričara Sašu Adamovića, koji tvrdi da ga je Blašković opisao u jednom romanu u liku Adama. Pisac vrti glavom, dok Adamović pominje još neke Novosađane ugurane u vagone Laslovih knjiga, koje su prevedene na desetak jezika. Pominju i braću Mandić, Miroslava i Božidara i njihovu majku Kaju, čistačicu koja je pisala pesme. Miroslav drži komunu Bistrih potoka na planini Rudnik.

Na Petrovaradinu stojimo pod dugom hladovinom Sahat kule. Sa mesta na kome stoji sat, sve se vidi. Priča veli da su satni mehanizam sklopile sajdžije iz Alzasa, „bedekeruje” Laslo. A da je u petrovaradinski toranj ugrađen 1737. godine, po carskoj milosti Marije Terezije, kojoj su, zauzvrat, njeni ovdašnji podanici plaćali „satarinu”. Krugovi sata imaju prečnik od tri metra, a satni mehanizam pokreću šetalice i tri metalne kugle od 76 kilograma! Ostaje zagonetka zašto velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute!? Da li je to greška?Verovatno nije. S broda valja videti najpre u kom smo satu, pa tek onda u minutu.
Kada je varadinski sat još bio mlad, pisao je Jakov Ignjatović, koji je ondašnji Novi Sad nazvao srpskim Parizom, kako uopšte nije važno da li sat kasni ili žuri. Važno je da ide! Kao i grad pod satom, kaže pisac u šetnji.

-----------------------------------------------------------

Laslo Blašković (1966), pesnik, romansijer, pripovedač, esejista, direktor Kulturnog centra Novi Sad. Knjige: „Zlatno doba”, „Svadbeni marš”, „Mrtva priroda sa satom”, „Adamova jabučica”, „Životi bacača kocke”, „Turnir grbavaca” .Dobitnik je nagrada SANU „Branko Ćopić”, „Stevan Sremac”, „Borislav Pekić”. Blaškovićev roman „Madonin nakit” izabran je među deset najboljih srpskih romana napisanih posle pada Berlinskog zida koji su sastavni deo antologijske edicije „Sto slovenskih romana”.


Komentari2
7fd5a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran ja
Komunu "Porodica bistrih potoka" vodi Bozidar Mandic
Ana srpkinja
Text je zanimljiv. Medjutim, 1736.godine Marija Terezija nije bila carica. Vladala je od 1740-1780.godine. Pozdrav iz nekadasnjeg Habsburske monarhije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja