četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:43

Akademiju ne interesuje dnevna politika

Autor: Stanko Stojiljkovićsreda, 16.11.2011. u 22:00
Фото Д. Ћирков

Srpska akademija nauka i umetnosti jedna je od tri najznačajnija svetionika učenosti u našem narodu. Uz Maticu srpsku (185 godina) i Beogradski univerzitet (203 godine).

Temelji na kojima je izrasla u vodeću naučnu, obrazovnu i duhovnu ustanovu Srba položeni su tačno pre 17 decenija, 7. novembra 1841. godine, osnivanjem Društva srpske slovesnosti na osnovu Ustava knjaza Mihajla Obrenovića.

Vremešna slavljenica, sa 252 člana (94 redovna, 50 dopisnih i 108 inostranih), baštini sve uzlete i padove na tom dugom, istorijskom putu, sačuvavši dragocenu Arijadninu nit srpske prosvećenosti i u 21. stoleću. U stolici svojevrsnog naslednika prvog predvodnika, popečitelja prosveštenija Stefana Radičevića, danas sedi akademik Nikola Hajdin, u trećem sazivu zaredom.

Čime se SANU može podičiti u minulih 170 godina?

Prvenstveno svojim trajanjem. SANU predstavlja jednu od najstarijih institucija u Srbiji. Kao i država i narod i mi smo prošli kroz sve golgote i prelomne istorijske trenutke. Začeta kao Društvo srpske slovesnosti, menjala je tokom svog dugog života nekoliko naziva. Društvo srpske slovesnosti promenilo je ime u Srpsko učeno društvo, pa zatim u Kraljevsko-srpsku akademiju i na kraju u Srpsku akademiju nauka i umetnosti.

Koji su to najznačajniji naučno-umetnički poduhvati danas?

Trenutno se realizuje oko 150 projekata na kojima rade naši članovi u saradnji sa skoro 1.000 istraživača u raznim institucijama. Ne bih ni jedan posebno izdvajao. Istakao bih ono što je zajedničko za sve njih, a to je da zadatak nauke, posebno fundamentalne i primenjene, jeste da unapredi tehnologiju kojom će se povećati ukupna proizvodnja zemlje i rast standarda.

Raspolažući skromnim sredstvima koja se dobijaju po odeljenjima od same zajednice, akademici ostvaruju značajne rezultate, a postoje i važni projekti na kojima rade u saradnji sa određenim univerzitetima i institutima. Uprkos ekonomskoj krizi, sve više smo uključeni, a posebno akademici iz egzaktnih nauka, u projekte EU za koje je teško dobiti sredstva.

O značaju naših projekata govori i podatak da je od deset projekata za zapadni Balkan, naša zemlja dobila osam. Zatim, aktivno učestvujemo u istraživanjima iz oblasti političkih nauka čiji su rezultati vrlo bitni za podizanje svesti i kulture i naučnog razvoja svake zemlje.

Sa kojim se sve prelomnim istorijskim događajima suočila u dosadašnjem postojanju? Koliko se uspešno opirala uplivu politike i političara?

Problemima od nacionalnog značaja, krupnim istorijskim događajima, koji nemaju dnevnu političku upotrebu, bave se određena odeljenja i stručnjaci. Vrednosni sistem akademije je ono što predstavlja rezultat naučnog istraživanja. Problem i nesporazum između društva i akademije nastaje kada se pojedine izjave akademika, koji istupaju politički, tumače kao stavovi SANU.

Kada akademik uđe u zgradu trebalo bi na vratima da ostavi i politiku i ideologiju, a da mu glavni zadatak bude bavljenje naukom i da sva aktivnost ima naučnu podlogu. Akademija ne treba da se bavi dnevnom politikom, to nju ne interesuje.

U kojoj je meri SANU danas vodeća naučno-obrazovno-kulturna ustanova srpskog naroda? Koliko mu je predano posvećena, i kratkoročno i dugoročno?

Članovi akademije se naukom bave na dvojak način. Veliki broj aktivnih naučnika su profesori, članovi univerziteta i bave se naukom na svojim katedrama i u institutima koji pripadaju univerzitetu ili su samostalni. Oni vrlo često spajaju naučni rad akademije s radom u svojim institutima.

Najugledniji članovi istaknutog Instituta za fiziku u Zemunu, članovi su akademije. Članovi SANU učestvovali su u izradi Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije do 2014. godine i u mnogim drugim državnim telima i odborima čime pokazuju svoju dugoročnu posvećenost razvoju srpskog društva.

Šta smatrate najdragocenijom baštinom, i u duhovnom i u materijalnom pogledu?

Najdragocenija baština su članovi akademije, ljudi koji rade i stvaraju za dobrobit institucije i države. Nakon toga dolazi materijalna baština koja se čuva u SANU. To je značajno onoliko koliko mi o tome brinemo i to predstavljamo. Ne možemo se pohvaliti da se u državi odvaja dovoljno sredstava za brigu o nasleđu.

SANU se stara o 1.300.000 knjiga, uglavnom inostranih i retkih izdanja: Vukov rečnik – originalni primerak sa njegovim zabeleškama; biblioteka Marka Ristića; u Arhivu imamo originalne rukopise i dokumenta iz prošlosti, kao što su: Karađorđev protokol, Rudarski zakonik, Crkveni zbornik i drugi; u Galeriji su pohranjena dela najznačajnijih srpskih umetnika. Čuvamo i sobu u kojoj je radio Milutin Milanković, onakvom kakva je bila dok je on u njoj sedeo.

Zašto se članstvo sporo podmlađuje, uprkos neprestanim zaricanjima?

Pitanje podmlađivanja članstva akademije jeste suštinsko pitanje jer od toga, u dobroj meri, zavise i rezultati.Međutim, mi na to možemo uticati tek kada dođe do izbora za novo članstvo, što i činimo.

Akademija ne može uticati na „sazrevanje” naučnika i brzinu kojom oni postižu rezultate u odnosu na starosno doba. U nekim naukama to može brže i ranije, a u nekim je potrebno dugo vremena da se postignu rezultati.

Zbog čega je malo žena među akademicima?

To nije problem SANU. Prilikom izbora novih članova isključivi kriterijumi su naučni radovi i dostignuća. Polne diskriminacije nema.Problem je na drugim nivoima gde žene nemaju prohodnost ili postoje predrasude da one ne mogu da se bave određenim poslovima.

Ko su najistaknutiji inostrani članovi SANU?

To su: Viktor Igo, pisac, Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, hemičar,

Aleksandr Isajevič Solženjicin, književnik nobelovac, Lav Nikolajevič Tolstoj, pisac, Albert Sejbin, lekar i tvorac vakcine protiv poliomijelitisa, Harold Pinter, pisac nobelovac, Česlav Miloš, pisac nobelovac, Pjotr Leonidovič Kapica, fizičar nobelovac, Lavoslav Ružička, hemičar nobelovac, Henrik Sjenkjevič, književnik nobelovac, Mihail Aleksandrovič Šolohov, književnik nobelovac, Selman Abraham Vaksman, mikrobiolog nobelovac, i mnogi drugi od ukupno 108 inostranih članova.

Kako ocenjujete svoje predsednikovanje u prva dva mandata?

Nije u redu da sam ocenjujem svoj rad, o tome, između ostalog, dovoljno govori podatak da sam u trećem mandatu.


Komentari11
8d5a8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ana s.
Разумем зашто новинар поставља питање о "подмлађивању Академије" али то питати некога у 89. години живота и на тако значајном положају можда и нема смисла.
neko sa Balkana
Ma, njima je lepo. Kaplje im svakog meseca akademski dodatak i to im je jedino bitno. Tuga...
Србислав Орфелин
Просто није природно па ни етички да" Академија наука" не дели, или не учествује у креирању судбине свога народа. Чаробне речи : "дневна полтика"служе као протеза уз коју може да се сажваће све и свашта. Такође "Академија"не може пасивно да прима потпуно малициозне и апсурдне оптужбе да је путем фамозног "меморандума" у било којој форми одговорна за догађаје у бив. Југославији. Ћутање се може схватити на разне начине па је" Акдемија" дужна,с обзиром на своје ресурсе,да што пре да одговор. Такође њено одљење за психијатрију треба да се позабави психолошким профилом људи из наших редова(ако су наши) који мазохистички чине све да "злу што боље водају опанке". То треба да ради "дневно",недељно, годишње-већ како истор. околности захтевају. С поштовањем, С.О.
Новосађанин НС
У најдрагоценију баштину Академије њен председник убраја саме академике (људе), те неке књиге и историјске документе који се чувају у згради Академије. Испада да је најважнија функција Академије да буде складиште некаквих докумената и састајалиште стараца. Рад Академије би морао да резултира општим, научним, културним, уметничким, техничким и образовним напретком земље, а ако тога нема, онда је и постојање саме Академије упитно. Стање у коме се земља налази је између осталих и одраз рада и вредности њених институција, међу којима би Академија морала да има једну од најважнијих улога. Можете се ви правдати колико хоћете тиме да држава не улаже довољно у вас. Али, да парафразирам, не питајте само шта држава може урадити за вас, него и шта ви можете урадити за државу. И шта сте уопште корисно урадили за државу у последњих 70 година? (За период пре тога, свака част.)
Marko Petrović
Laž. A zašto je onda SANU pisala Memorandum, pustila duha iz boce i pokrenula ratove Srbije protiv svih u EX YU. Odgovornost SANU je ogromna i ona je jednako kriva kao i vojska koja je pucala i ubijala.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja