sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 01.12.2011. u 22:00 Radmila Lazić

Emigrantika ili osvrtanje u gnevu

Čini mi se da se baš i ne možemo pohvaliti nekakvom intelektualnom emigracijom; osim u nekoliko iznimnih slučajeva ona se, bar u dvadesetom veku, nije proslavila. Za razliku od ruske ili poljske emigracije, pa i rumunske, i donekle mađarske.

Dva naučnika svetskog glasa i dostignuća, dvojica-trojica pisaca, isto toliko pesnika, jedan filmski režiser, još pokoji intelektualac neglasovitog zanimanja – to i nije neki skor za takvo busanje u grudi. Našu emigraciju činili su uglavnom oni koji su otišli trbuhom za kruhom, ili pak oni izbegli iz političkih razloga (četnička emigracija) – većina ih je bila dobrano neobrazovana, čast manjini.

Otuda je do dana današnjeg ostalo da se pod dijasporom podrazumeva nekakav polupismen zadrt svet nacionalista, stalno nešto ljutih na otadžbinu. Njima se danas priklanjaju oni skorije otišli Srbi nacionalistički orijentisani. Ali i ne samo oni.

Treći talas emigracije koji je nastao posle devedesetih izgleda mnogo šarolikiji. Najviše ih je otišlo iz egzistencijalnih razloga, zbog životne nesigurnosti (rat, raspad zemlje), i profesionalne neperspektivnosti. Oni danas čine veći deo naše dijaspore. Takođe, ne treba zaboraviti nemali broj onih koji su, s pravom, dezertirali 1991-1992. i one koji su otišli na stipendije i školovanje, i nisu se vratili. Njihov odlazak doživljen je kao ,,odliv mozgova”. A oni od svega najviše žale za burekom i maminom sarmom. Pošteno! Tako su devedesete Srbiji, nažalost, donele intelektualnu emigraciju! Među njima ima i dosta umetnika, pisaca, dobrih pesnika. Koji su uglavnom nepolitični.

Osim njih postoji i intelektualno-politična emigracija, preciznije literarno-politična, koju čini nekoliko viđenijih proznih pisaca koji su otišli iz Srbije iz političkih razloga (jedan se ipak vratio, pošto je odlazio-dolazio). Kažu otišli su iz protesta (zbog nacionalizma, politike Beograda, i Miloševićevog režima). Mi koji smo ostali, iz protesta (zbog istih razloga) smo protestovali – ovde.

Neki od njih pišu da su „prognanici iz vlastitog zavičaja”, pri tom ne navode ko ih je, i kako to, prognao, ali ipak od Srbije traže nacionalnu penziju, da budem maliciozna. No, biti prognanik iz sopstvenog zavičaja dobro zvuči za književnu biografiju. Samo jedan od njih je zaista dobio po glavi (kažu ne ciljano, ali ima čovek pravo na strah), pokupio se i otišao. Drugi su spakovali kofere jer se u Srbiji nisu osećali dobro i sigurno. Kao što se niko tada u Srbiji nije osećao dobro i sigurno.

Napustiti zemlju iz bilo kog razloga (ekonomskog, političkog, privatnog) legitimno je pravo izbora. Rat, raspad zemlje, strah i nespokojstvo, su davali dovoljno razloga. Pa, ipak, jedno je stvar prinude (proterivanje, mobilizacija, nalog vlasti), a sasvim drugo kada to nije prinuda nego stvar izbora, svojevoljne odluke. A pokazalo se, paradoksalno, da baš oni koji nisu oterani, i naterani, iz zemlje, još uvek imaju s njom neraščišćene račune. Još uvek se osvrću u gnevu.

Imam razumevanja, napuštanje doma ili domovine (što ne mora biti identično),nikome ne može pasti lako, jer se izmešta iz poznatog okruženja, od familije, prijatelja, kulture… Nemogućnost asimilacije u novu sredinu, izglobljenost i osećaj nepripadanja su nužne posledice. Neostvareni, nepotpuni (krnji), identiteti ozbiljno su pitanje današnjih globalnih migracija.

No, za ostvarene pisce to (identitet) ne bi morao biti problem, sama se kreacija protivi tome, nudi nadomeštanje prinudnih, i ličnih, osujećenosti. Pa, ipak, može biti da problem nastaje kada se s emigracijom identifikujemo, kada ona postane naš lični narativ, ili pak, naše zanimanje. Ili kada se imenicom emigrant služimo kao odbrambenim mehanizmom, pa još i oružjem protiv dojučerašnjih sunarodnika (ili samo sugrađana) – onih koji su ostali.

Ta stalna frustriranost, pizma, kivnost i ostrašćenost, posle toliko godina – kao da se ništa nije promenilo – izgleda pre jadno i za žaljenje nego što vređa. Osvrtanje u gnevu na ostavljenog ljubavnika*(,,makar” On bio Beograd), pa još i bacanje na njega krivice za izdaju** oduvek je bilo neukusno. Pogotovu ako On nema primedbe na ostavljanje. A koliko znam nema. Osim ako ne želite da mu se vratite?! Ali onda pokažite malo ljubavi.

*Aluzija na izjavu Daše Drndić da sa Beogradom ima gotovo ljubavni odnos (Očekujem da se dogodi revolucija, intervju, ,,Politika”, Kulturni dodatak, 12. novembra, 2011).

**Osećam se izdanom od ovog grada, Idem

Komentari59
340ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milena Stojsavljevic
Ja sam jedna od retkih koja je napustila Beograd 2010, posle Milosevica, ratova, 5. oktobra... I dalje i zauvek volim Beograd i vraticu se u njega jer nisam otisla u svet da bih lecila komplekse. Gospodjo Lazic, potpuno ste u pravu!
Mile Vukadinovic
Ovaj clanak nije za rubriku ''Pogledi sa strane'' nego za rubriku ''Nastrani pogledi''.
Ljiljana Radojicic
Ja bih, kao iigrant u Americi, volela da procitam clank od nase knjizevnice ili novinarke, ili bilo koga, kakva je situacija u Srbiji. Zelim da cujem od stane onih koji tu zive, nisu emigrirali nigde, imaju relativno dobar zivot i ne zele da se sele iz Srbije. Kako je to moguce postici, koji posao to omogucava, kako mi iz inostranstva mozemo da se vratimo i omogucimo sebi takav zivot, gde mozemo da zivimo, radimo, ne zalimo se mnogo, i da definitivno ne zelimo da idemo u inostranstvo sem da putujemo 1-2 puta godisnje. To bih ja, a verujem i vecina nasih ovde zelela da procita, i zna. U stvari, mozda cela rubrika kako ziveti i preziveti u Srbiji. Ne samo negativne i crne stvari, vec one normalne, ko ide u pozoriste, ko ide u C market i ne plasi se racuna, ko ima lepo uradjen stan sa italijanskom kuhinjom. Mozda bi to bio tracak nade za nas ovamo. Mozda bi nas oraspolozilo malo? Mozemo li cuti te price?! Molim vas.
Rosa Maric
Ma ajte molim vas, ako vi ne mozete svoj identitet ostvariti bez pozivanja na maticu-kuku vama! Kakva matica, pa svi mi zivimo u globalnom selu. Razmiljate kao pre sto godina, dzabe vam je sto ste u svetu. I citajte sto je napisano, gdj. Lazic je rekla da Srbija ima intelektualnu emigraciju od devdesteih. Ne falsifikujte, da bi ste se vi osecali bolje.
Una Perov
Vi ste mogli da ostanete I da "protestujete" iz vase carsije jer vam je ona bila dovoljna da se bavite poslom kojim se bavite, na nacin na koji se njome bavite. Kazete da je devedesetih otislo mnogo mladih mozgova, pa zar oni nisu intelektualci? Pretpostavljam da i ne znate da su mnogi vrhunski strucnjaci iz oblasti prirodnih nauka bas iz Srbije, i uopste, sta ce vam to poredjenje, bez podataka, sa Poljacima (koji imaju dijametralno razlicitu istoriju emigracije i mnogo su veca zemlja) ili Rumunima. Dijaspora je jedna uzasno komplikovana I osetljiva tema koja je najcesce bazirana na "teskim" porodicnim odlukama, a ako mislite da bi vam izjava da ste politicki emigrant prodati vas intelektualni proizvod i napraviti od vas intelektualca, onda ste u zabludi. Uostalom, svi oni koji napuste zemlju, ili zive izmedju dve ili vise zemalja, ako nista drugo, nesto rade!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja