subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.12.2011. u 22:00 Mirjana Sretenović

Supermen je super jer brzo čita

Борислав Станковић (Фото З. Кршљанин)

Malobrojni mogu da kažu da se umalo nisu rodili u firmi u kojoj će provesti radni vek. Bila je to hiljadu devetsto pedeset i neka, bioskopski mrak u Kinoteci, na platnu „Odluka pred zoru”, i trudovi majke Bore Stanojevića, odakle će se iz istih stopa zaputiti u Železničku bolnicu. Otac Petar, snimatelj u „Zvezda filmu” i „Zastava filmu”, radio je u Kinoteci kao stručnjak za odnose sa televizijom, i sina Borislava često je, kasnije, vodio sa sobom u svet pokretnih slika. A Borina želja celog života bila je da radi u Kinoteci. Završio je beogradski Fakultet dramskih umetnosti, potom i Muzičku akademiju u Rumuniji. Postao filmski arhivista, danas upravnik Biblioteke Kinoteke. Odnedavno i autor grafičke novele inspirisane nitratnim filmom „Kapetan Nitrat”, što ga čini prvim stripom koji je finansiralo naše Ministarstvo kulture.

– Kinoteka je za mene bila pravi bajkoviti svet. Statisti su mi poklonjali mačeve i strele iz filmova, a ja kao svaki mali radoznalko upijao sve oko sebe. Učio da mislim, čitajući „Politikin zabavnik”, zagnjuren u stripove i opčinjen radiom – priča nam Borislav Stanojević.

Jasno se seća tog vremena pre pokretnih slika. Starih velikih radio-aparata, lampaša, iza kojih je zalazio, i koji su mu docnije ličile na scene iz „Metropolisa” Frica Langa. Prisluškivao je u njemu ljude koji se kreću. Slušao radio-drame, koje je zvao „film minus slika”, uživao u zvucima i šumovima, tim pretečama specijalnih efekata, i ako bi zatvorio oči – video bi ono što treba da se vidi. Naslućivao je još tada galimatijas medija koji će izroditi 21. vek:Internet, kompjuterske igrice, digitalne filmove. Superheroji već su leteli u svetu stripa, kljukajući ljude svojim porukama i građanskom neposlušnošću.

– Bili smo vaspitani tako da čovek sebe mora da prevaziđe. Ako je snažan, nije dovoljno snažan, ako je obrazovan, mora da bude još obrazovaniji. I superheroji, od princa Valijanta do Betmena, stalno su prekoračivali svoje granice, ne samo kao snažniji od drugih, već zbog toga što su čitali i učili. Moju generaciju više je impresionirala mogućnost Supermena da neverovatnom brzinom čita knjige i da ih memoriše nego njegova sopstvena brzina da putuje između planeta i galaksija. Dvojni identitet superheroja, koji od buce koga svi maltretiraju, kada stavi masku postane heroj, predstavljao je za nas ono ničeansko nemirenje sa nepravdom, kao i borca za ljudske slobode u totalitarnom društvu – kaže naš sagovornik.

Njegova ideja bila je da osmisli superheroja koji će raditi za filmsku arhivistiku. Prvog „Kapetan Nitrata” objavio je 1996. na stogodišnjicu svetskog filma, nacrtao je Siniša Radović, drugog, i sada aktuelne, trećeg i četvrtog, Aleksandar Sotirovski. Namenjen je svim ljudima koje „nešto svrbi na dnu mozga”, ali i onima kojima će možda izazvati tu „sramnu bolest mišljenja”. Biće tu etičkih i filozofskih dilema, citata od Sv. Pavla do Šekspira, fenomeni savremenog doba, i dogodovština ovog Kapetana, sasvim modernog zaštitnika građana.

– Nitratna ili zapaljiva traka (nitroceluloza je sastojak baruta) bila je idealna da prikaže tadašnju sliku sveta ispred kamere. To je bila prva filmska traka, vrlo prozirna, i dva i po puta bolje rezolucije nego ova današnja. Čuva se u bunkeru ispod zemlje, ali znamo da će se zapaliti jednog dana, objašnjava Stanojević i naglašava da Berlinski filmski arhiv na poseban način čuva nitratne filmove, o čemu mi, sa našim bunkerima u Košutnjaku, 10. 000 filmova i najbolje očuvanim kopijama na svetu, možemo samo da sanjamo. O takvim stvarima treba, kaže, da misli država, budući da će svašta biti ako se filmovi zapale, a i to će se desiti jednog dana.

– Od početka rada Kinoteke, mi o tome pišemo srpskoj državi. U Meksiko sitiju čitava arhiva otišla je u vazduh, isto se desilo u Francuskoj. Do sada smo imali sreću, i svi požari bili su lokalni. Naš Festival nitratnog filma potpuno je bezbedan, trake se stalno premotavaju, i puštaju samo one očuvane.

Od 1996. Stanojević je upravnik Kinotekine biblioteke. Tu je 30.000 naslova, bogat fond novinskih isečaka, zbirka domaćih i svetskih časopisa. Dolaze tu Švajcarci, Rusi i Amerikanci i pišu radove uglavnom o „crnom talasu”. Zaposlenih je dvoje. Danska biblioteka, manja od naše, ima njih dvadeset troje ...

– Neko dođe u biblioteku i kaže: Dobar dan, ja sam reditelj, a ja mu odgovorim:Nisi, prijatelju, nikada te nisam video u Biblioteci Kinoteke, kako ćeš ti biti reditelj! Ovde su sate i sate proveli:Makavejev, Pavlović, Vučićević, Tucaković, Bokan, Pajkić... Srećem studente koji ne čitaju baš mnogo, a naročito ne vole knjige koje imaju više od 100 strana. A znanja nam nisu važna samo zbog pukog memorisanja. Nije poenta da je prvi srpski film napravljen 1911. nego da je prvi film bio „Karađorđe”, dečak koji nije dopustio Turčinu da ga maltretira nego izvadio kuburu i ubio ga, iako je imao samo 11 godina. Ako nečemu obrazovanje treba da vas nauči, to je stavu da možete da se pobunite, da stvarate kritički odnos prema onome što vas okružuje. Da znate da ima nade. Nisu bajke istinite zato što kažu da zmajevi postoje, već što pokazuju da se zmajevi mogu pobediti.

Komеntari0
6da63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja