ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:19

Nejednakost kao svetski virus

Autor: Igor Simićponedeljak, 19.12.2011. u 22:00

Decenijama, a pogotovu sada u vreme krize, raste društvena nejednakost. O tome govore mediji poslednjih dana. Na primer, u ,,Gardijanu” je objavljen tekst o povećanju nejednakosti u Britaniji. Deset odsto najimućnijih imaju dvanaest puta veća primanja od najnižih 10 odsto, dok je 1985. taj odnos bio osam puta. Prema istom OECD-ovom istraživanju, jaz je povećan i u Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj, a u Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini razlika je čak pedeset prema jedan u korist najbogatijeg sloja. Ne bi me čudilo da je i u Srbiji odnos pedeset prema jedan. U Britaniji je od 1970. udeo najbogatijeg jednog procenta građana u ukupnim primanjima bio 7,1 odsto, a 2005. iznosio 14,3 odsto.

Ipak, ovo ne znači da srednji sloj živi isto kao pre, te da nema razloga da se buni što bogati žive mnogo bolje. Naprotiv, ovo je prvi put od Drugog svetskog rata da većina Britanaca ne misli da će njihova deca živeti bolje od njih. Zaključak teksta je da je do tih razlika došlo pre svega zbog regulativa pisanih da odgovaraju najbogatijem sloju. U Engleskoj, studenti su na ulicama jer će školarine biti preskupe, dok će bogata deca i dalje biti u stanju da idu na najelitnije škole.

Rezultat porasta nejednakosti, prema nedavnom izlaganju Baraka Obame u Kanzasu, je smanjena kupovna moć građana, što negativno utiče na ekonomski oporavak. On je istakao i drastično smanjenu mobilnost iz nižih u više slojeve. U tom govoru, rekao je da izvršni direktori kompanija koji su nekada zarađivali 30 puta više od svojih radnika, danas zarađuju 110 puta više. Prihod najbogatijeg jednog procenta uvećan je 250 odsto u poslednjih nekoliko decenija, dok je prihod prosečnih Amerikanaca opao šest odsto, tvrdi Obama. Dakle, radnik je pod stalnim pritiskom već duže vreme.

Pošto država nije reagovala, već pospešivala raslojavanje, nejednakost nije samo ekonomske, već socijalne i pravne prirode. U prilog tome govori podatak da je u Britaniji polovina sloja najbogatijeg jednog procenta zaposlena u finansijskom sektoru. Danas je, pored manjih primanja, nezaposlenost osnovni razlog za izlazak mladih na ulice svetskih metropola. Mladi bez perspektive uviđaju tu nepravdu i zato protestuju. Obama se u svom govoru distancirao od ekonomske politike republikanca, ali ipak je kao svoje ekonomske savetnike postavio upravo one koji su učestvovali u stvaranju krize, ljude vezane za privatni finansijski sektor. Kako se može očekivati od njih ili novog premijera Italije da donesu odluke suprotne interesima finansijskih institucija u kojima su se profesionalno ostvarili?

Naposletku, pomenuo bih emisiju Al Džazire u kojoj se tvrdi da finansijske špekulacije utiču na cene hrane. Tako Kenija, pogođena nezapamćenom sušom, mora da uvozi skuplju hranu. Štaviše, u emisiji se tvrdi da je suša rezultat globalnog zagrevanja koje upravo najbogatije zemlje stvaraju. Zato u Keniji vlada glad. Glad u dvadeset prvom veku zbog nekih kockara na drugom kontinentu! Ali ko će da misli na Afriku. Za razliku od vakcine protiv svinjskog gripa, izgleda da ti čuveni, svetski ekonomski eksperti nemaju vakcinu za ovaj virus nejednakosti. Pa da, u tome ,,nema para”.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu


Komentari4
f0ffb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan R. Popovic, dipl. inz
Ako praksa pokazuje da nije dobar ni kapitalisticki niti socijalisticki poredak, onda mora da postoji neki bolji, treci (srednji) drustveni put. Treba ga sto pre pronaci, i oda hrabro i organizovano krenuti njime, korak po korak. U suprotnom, verovatno ce se javiti globalne i masovne pobune (15. oktobar o. g. bio je samo predznak), a legalne, "demokratske" vlasti bi ce svrgnute i zamenjene sa gorom opcijom - totalitarnim vlastima. To je barem svima poznato, iz proslih vremena.
Goran Ostojic
Mislim da se u analizama stanja previdja jedna cinjenica.Novi drustveni poredak je sagradjen na Darvinovoj teoriji evolucije zivota, koja je ljude oslobodila bozanskog strahopostovanja.Sto je po mom misljenju sam uzrok moralne degradacije iz koje dalje proizilaze danasnje strahote,pa i nejednakost u raspodjeli.Kasno je za zaustavljanje ove lokomotive ona se hrani upravo onim sto je darvin proglasio za bozanstvo POHLEPOM,STRAHOM I ZELJOM ZA OPSTANKOM.
marksisticki pogled
Preterana i rastuca nejednakost, ili odstupanje od prirodne raspodele dohotka i bogatstva u odnosu na mogucnosti i potrebe, je i dovela do stagnacije i jos vise do nemogucnosti izlaza iz recesije ili krize. Razlog je medju ostalim i tzv globalizacija koja je omogucila da jedan neizrastao covek bude sef vlade kao Stevan Harper u Kanadi, jer dovoditi jeftinu imigraciju, koristiti je u prozivodnji prozivoda, roba se fakturise u US a ne u CDn dolarima, -posledice trpi imigracija i zaposleni - pojednostavljava eksploataciju- dok te trebam tu si, kada ne tada ti dajem genocidnu socijalu od 580 dolara. Dok ne bude povratka na "prirodnu raspodelu dohotka i bogatstva, ukljucuju i porez prema raspolozivoj novcanoj masi i budjetskim potrebama nema niti odrzive normalizacije ni prethodno izlaska iz recesije. Globalizacija omogucava da se zanemare svi aspekti i ekonomije i drustva dok "zaokruzena" inward usmerena privreda mora da vodi obzira o svim aspektima, ukljucuju i traznju i prodaju.
Aleksandar Dimic
Suštinski se na bolji način menja svet i sve oko nas kada se OGRANIČI gonja granica bogaćenja. Niko ne može da ima opravdanje da želi ili treba da bude bogatiji od 100 miliona EU (moje mišljenje)...Onda će se energija i umešnost tih ljudi u pravom trenutku okrenuti politici, a sprećiće se najkrupnije finansijske malverzacije...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /
Ostali komentari
Ostali komentari

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja