sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 25.12.2011. u 22:00 Miša Đurković

Domaća pamet manjinske politike

Srbija danas liči na ozbiljno izbušen brod koji se tetura po olujnoj pučini dok njegovi stanovnici kao junaci crtanog filma pokušavaju da prstima zapuše sve veći broj rupa. Svako od nas se s pravom pita gde je to najslabije mesto na kome će se rupe toliko povećati da će voda prosto da nahrupi i da sve ode do đavola.

Dodatni problem je što elita ne radi ništa da te rupe zakrpi nego se, čini se, intenzivno trudi da ogromne probleme dodatno uveća. Evo poslednjeg primera. U zemlji u kojoj se čitav sistem vrednosti jedva održava, u kojoj je školstvo debeleo narušeno, a deca su nam zapuštena, nevaspitana i pre svega nedisciplinovana, kancelarija ombudsmana je iznela predlog zakona koji će roditeljima dodatno umanjiti prava kontrole i vaspitavanja svoje dece, a pubertetlije učiniti samostalnim „ličnostima“.

I u ovom rešenju kao i u mnogim drugima problemi dolaze zbog konstrukcione greške, potpuno pogrešne filozofije o tome šta je ličnost, kako se ona gradi, razvija i kako stiče prava. Levo liberalna ideologija na kojoj je izgrađen pomenuti predlog zakona kao i čitava praksa delovanja kancelarije ombudsmana, polazi od potpuno pogrešne koncepcije da je maloletna osoba odgovorna ličnost koja maltene ima jednaka prava i slobode kao i njeni roditelji. Daje mu se pravo na privatnost, slobodu mišljenja i izražavanja, mogućnost da prijavi svoje roditelje itd. Na primer, roditeljima maloletnog deteta, ako se predlog ne daj Bože usvoji, biće onemogućen uvid u zdravstveni karton petnaestogodišnje devojčice (član 57)! Ovaj predlog zakona je toliko revolucionaran i po mom dubokom ubeđenju opasan, da zahteva ozbiljno samoorganizovanje roditelja i pritisak na sve političke partije i poslanike da se o njemu izjasne.

Drugi primer konstrukcione greške jeste manjinska politika republike Srbije, posebno kad je u pitanju status etničkih manjina. Kakvi su njeni rezultati najbolje je pokazao popis. Najveći deo Albanaca iz Preševa i Bujanovca je politički organizovano sproveo bojkot, a slično je uradio i jedan deo Muslimana iz Raške oblasti. Time je pokazano da deset godina posebnog bavljenja „jugom Srbije“ na ovakav način nije donelo ni najosnovnije rezultate da tamošnji Albanci priznaju državu Srbiju.

No kao što je poznato, manjinski problemi postoje u manjoj ili većoj meri sa velikim brojem zajednica. Srbija, na primer, nikada u istoriji nije imala probleme sa Rumunijom. Danas čak i ova država, podstaknuta slabošću naše, vodi neprincipijelnu politiku pokušavajući da Vlahe prevede u rumunsku nacionalnu manjinu, kao i da suprotno dogovoru sa SPC proširi delovanje rumunske pravoslavne crkve i na područje negotinske krajine.

Sve se to ne dešava zato što Srbija navodno ugnjetava etničke manjine. Upravo obrnuto, Srbija ima najliberalnije manjinsko zakonodavstvo u Evropi i time se na svoju nesreću hvali. Osnovna greška ove politike je polazna pretpostavka o nekakvom harmoničnom odnosu etničkih zajednica ako država daruje manjinama dovoljno prava. Istorija i iskustvo jasno govore nešto sasvim drugo. Odnos države većinskog naroda i manjina po nužnosti mora da podrazumeva neku vrstu stalne borbe u kojoj država nastoji da damanje a manjine da dobiju više. To je jedan proces koji neprestano traje i koji se nikad ne završava. Ako je država previše izdašna, manjina i njena matična država to vide kao znak slabosti i trude se da izvuku što više, pri čemu to zna da vodi i u pravcu iredentizma i separatizma. Od takvih zamisli državu čuva samo njena snaga i ozbiljnost.

Treba se podsetiti da su manjine tradicionalno najbolji potencijalni instrument destabilizacije jedne države. Hitlerova politika instrumentalizacija manjina prema Čehoslovačkoj i Rumuniji ostavila je tolike posledice na svetsko javno mnenje da je manjinska politika svesno ispuštena iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i iz osnivačkih dokumenata Ujedinjenih nacija. Ona svoju obnovu doživljava tek nakon okončanja ,,hladnog rata“ kada se, nažalost, ponovo pokazalo da ima isti eksplozivni manipulativni potencijal. Naše iskustvo sa Kosmetom je jedan od najboljih primera.

U svakom slučaju, ako Srbija želi da se uozbilji kao država vreme je da ozbiljno preispita svoju manjinsku politiku. Uzgred, dosadašnja manjinska politika nije nastala kao plod uslovljavanja Brisela već kao posledica „domaće pameti“.

Na kraju treba primetiti da je svojom pogrešnom i nepotrebno liberalnom manjinskom politikom naša država počela da pravi probleme i drugima. Čitavim ovim galimatijasom sa manjinskim savetima kojima se prenosi sve više i više ingerencija, Srbija je počela da postavlja presedane koji idu znatno preko postojećeg i u Evropi priznatog nivoa zaštite. Taj presedan neke druge države počinju da koriste kako bi za svoje manjine u drugim zemljama zahtevale još veća prava i time se otvara nova vrsta političkih sukoba.

Komentari11
1f5eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gale Trajkovic
@ lala lala Gospodin Misa Djurkovic je ozbiljan analiticar i intelektualac i svoje izneto misljenje temelji na egzaktnim podacima. Kada je u pitanju Sumadija, Vojvodina i sl. treba otici na sajt Republickog zavoda za statistiku i videti koliko se kojih poljoprivrednih kultura i grla stoke proizvede severno i juzno od Save i Dunava, koliko se kilovata el. energije i gde proizvodi pa tek onda ispredati price ko koga u stvari eksploatise. Samo precizni podaci ...
lala lala
@Slobodan Arsic Nikada nisam verovao onu propagandu o Velikoj Srbiji, ali vi sumadinci nas "ostale" jednostavno terate de se odvajamo. Prvo ste zaglavili u Slavoniji i Krajini, sad je Kosovo, na redu je Raska a posle dolazi Vojvodina. Ma kakvo je to licemerje:"Nije tebe sumadinas gurao pod led" Bolje je nama sa Madjarima, Svabama, Rusinima u slozi i ljubavi da gradimo zajedno svoju sadasnost i buducnost, nego da izdrzavamo neko lezilebajedovice sa Kopaonika i Zlatibora.
Слободан Арсић
"lala lala | 26/12/2011 18:02", није те шумадинац гурао под лед! Што се чланка тиче, само да кажем, нисам очекивао да ћу овакав текст ускоро видети у Политици.
lala lala
Ovaj canak je jednostavno sumadijska ksenofobija. Nije Centralna Srbija drzava a ostalo kolonije, pa da si igraju stapom i sergerepe. Autor clanka sigurno je bio ideolog jogurt revolucije. U Vojvodini zive barem dvadesetak nacionalnosti u slozi i ljuvavi i iako bi trebalo de bude plodno tle za sukob, ovde nikana nije poceo nijedan rat. A Sumadinci produzavaju kosovski konflikt do unedogled, zasto? zato sto bili prva linija za izbeglice. I kad ves autor u istom clanku uporedjuje malu decu sa manjinam, tu bih mu pravo (u vezi dec). Na Zapadu vec se ne postavljaju pitanje kakvu planetu ostaviti nasoj deci, nego se pitaju svaki put vise kakvu decu cemo estaviti nasoj planeti.!
Mozak 2000te
Ulagivanje nikad nece umilostiviti pravog zlotvora. Samo mu daje za pravo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja