sreda, 24.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 05.01.2012. u 22:00 Uglješa Mileta

I prorok Muhamed štitio najstariji pravoslavni manastir

Манастир Свете Катарине у Египту, на Синају (Фото Угљеша Милета)

Jutrenje u najstarijem pravoslavnom manastiru na svetu Svete Katarine na Sinaju počinje oko 3 časa. Tokom službe se trikratno poje: „Bog je Gospod i javi se nama…” Ovde takvo slavoslovlje ima posebnu snagu, jer je na mestu gde se sam Gospod javio izabranom narodu, obraćajući se Mojsiju. Oko korena grma kupine koji je Mojsije ugledao kako gori – a ne sagoreva je i podignut manastir u šestom veku. Unutar glavne crkve nalazi se kapela posvećena tom događaju – Neopalima Kupina. U kapelu verni i sveštenoslužitelji ulaze bosi, sledeći primer proroka kome je Gospod rekao: „Mojsije! Mojsije! Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja” (Izl. 3,1-5).

U dvorištu manastira i dan danas raste ista kupina. Redovno cveta, a ne donosi ploda, što je poseban fenomen, ikonizujući tako Presvetu Bogorodicu, koja je jednom „smestila Nesmestivog”. Kao i nekad pred Mojsijem, svedoči nam u ove božićne dane : „Djeva danas rađa Predvečnoga”.

Jutrenje se „preliva” u liturgiju – Sa svoda bazilike visi pedeset kandila, dvanaest stubova nosi dvanaest „kalendarskih” ikona sa svetiteljima koji se proslavljaju tog meseca. U svakoj ikoni je ugrađen deo moštiju svetitelja koji se slavi.

Posle Svete liturgije, oko 8 sati izjutra, sledi predah uz kafu, čaj, i kolač u manastirskom arhondariku (sobi za prijem). Ovde se okupe svi oci i gosti. Besedi arhiepiskop sinajski Damjan koji je istovremeno po tradiciji i iguman manastira.Kada manastir preplave posetioci, većina otaca se povlači u svoje odaje. Ostaju samo oni zaduženi da dočekuju ljude u crkvi, riznici i knjižari. Svakodnevno, od 9 do 12 časova, bratstvo omogućava svima besplatno uvid u svoju sveštenu istoriju i neprocenjivo umetničko blago nakupljeno tokom vekova. U samom manastiru se čuva više od 2.000 ikona.

Hodočasnici – pravoslavni hrišćani mogu i da se poklone moštima Svete Katarine koja je zaštitnica čitavog sinajskog poluostrva. Oni celivaju glavu i ruku svetiteljke okićenu dijamantskim prstenjem. Svakipoklonik dobija jedan srebrni prsten na dar . Ovaj običaj postoji da bi „ilustrovao” najznačajniji detalj iz žitija Svetiteljke, kada joj je sam Hristos darivao prsten, čime je i započeo duhovni preobražaj lepe, obrazovane i bogate plemkinje Katarine, rođene u Aleksandriji 294. godine.

U podne se oglašava malo zvono. To znači da je vreme za ručak, jedini obrok koji se služi tokom dana . Kroz lavirint od stepeništa i hodnika ovog drevnog mesta dolazi se do stare trpezarije. Izgradili su je latinski ratnici tokom Prvog krstaškog pohoda. Oni su manastir koristili kao jednu od privremenih baza tokom opsade Jerusalima. Sa svojim gotskim lukovima od tesanog kamena na kojima se jasno razaznaju slikani i uklesani grbovi i imena ritera na latinskom i starofrancuskom, ovo mesto deluje vanvremenski. Pročelje je živopisano u srednjem veku scenama Strašnog suda.

U manastiru se i danas koristi stari drveni „lift” koji viri iz zidina sa severne strane, preko koga se i obavlja dopremanje namirnica. U vreme velikih opasnosti, svi ulazi u manastir bili bi zazidani, i jedini put unutra vodi preko korpe koja se odavde podiže i spušta pomoću užeta. Izgleda da svako teško vreme unosi poneku „netipičnu” građevinu u manastirski kompleks. Tokom Fatimidske invazije u 11. veku, uz zvonik bazilike je podignuta džamija s minaretom. Iako manastir poseduje povelju o zaštiti, izdatu lično od proroka Muhameda, manastirski oci su se odlučili na ovaj korak kako bi umilostivili kalifa koji je krenuo u osvetnički pohod na krstaše i hrišćane .

Ali, ovu džamiju sinajski beduini ne koriste, jer je verovatno jedina koja nije pravilno orijentisana prema Meki. I slikovito i fizički, nigde na svetu kao ovdebogomolje dve vere nisu tako blizu jedna drugoj.

Na manastirskom zidu stoji natpis na arapskom. Obećanje trima beduinskim plemenima da u svako doba u manastiru mogu da dobiju hleb. Jedno od njih, pleme Džebelaja, smatra sebe potomcima naseljenika koji su u šestom vekudovedeni da čuvaju manastir. U „međuvremenu” su ovi naseljenici primili islam. Uprkos tome, manastir ih zapošljava kao radnike na poslovima održavanja i obezbeđenja. Cela oblast praktično opstaje i prihoduje zahvaljujući manastiru. Na česmi kod manastirske kapije toči se voda koju narod pustinje odvozi u udaljena sela. Nekada se to radilo na kamilama, a sada su tu kamioneti. Jedno je nepromenjivo i to arhiepiskop Damjan objašnjava: „Normalno da delimo darove od Boga, koje sami primamo. Kada to činimo, ne treba da pravimo nikakvu razliku.”

Sve nam je bilo jasnije kada nam je arhiepiskop Damjan blagoslovio živopisanje novije gostinske trpezarije.Odabrao je scenu „Gostoljublja Avramovog”, biblijsko Otkrivenje Trojičnog Boga čoveku koje se nalazi u korenu kako hrišćanstva, tako judaizma i islama.

----------------------------------------------

Najstarija ikona Isusa Hrista

Kada bi se na jednom mestu skupilo najvrednije umetničko blago pravoslavnog sveta,kao što se dogodilo na izložbi „Vizantija – Vera i moć” („Byzantium – Faith and Power”), u Metropoliten muzeju u Njujorku, gotovo polovina bi stigla iz manastira Svete Katarine. Susret uživo s najstarijom sačuvanom ikonom Gospoda Isusa Hrista iz šestog veka posebno je iskustvo. I stručnjaci i laici se slažu da je to svakako i najbolje naslikan lik Gospodnji do danas.

----------------------------------------------

Srbin – iguman manastira u 14. veku

Prilikom svog drugog putovanja na Istok 1234. godine, Sveti Sava je dao bogat prilog za obnovu jednog manastira u pustinji, koji je služio kao odmaralište za poklonike Sinaja.Svetu Četrdesetnicu on provodi na Sinajskoj Gori u postu i molitvi. Rukopisne knjige srpske recenzije u Sinajskom manastiru svedoče o prisustvu srpskih monaha.Veze Srbije sa Sinajem produžili su se kroz ceo nemanjićki period. O tome svedoči i briga kraljice Jelene i njenih sinova Dragutina i Milutina o Sinajskom manastiru: ona je bogato obdarila manastir u kome je krajem 14. veka bio i jedan iguman Srbin, po imenu Joanikije. Za Jelenu, ženu cara Uroša Prvog, kaže se da je imala „duhovne oce u svetom Božjem gradu Jerusalimu, na Sinaju, Raiti i u Svetoj Gori Atonskoj”; ona se njima ispovedala i slala im bogate darove. Jake veze Srbije sa Sinajem su potvrđene i u vreme cara Dušana, a i posle njega.

----------------------------------------------

Beograđanin živopisao gostinsku trpezariju

Ikonopisac i freskopisac Uglješa Mileta (1970, Beograd) sa suprugom Zvezdanom već 10 godina pohodi Sinaj. Živopisao je mnoge crkve u Srbiji, Evropi i Americi. Ukazana mu je čas 2010. godine da živopiše gostinsku trpezariju u manastiru Svete Katarine. Manastirska uprava mu je dozvolila da vodi iradionicu za istraživanje enkaustičke ikonografske tehnike u manastiru. U toku 2011. godine, završio je živopis u pećinskoj crkvi Svetog Jovana Rusa u Palminom skitu na Sinaju.

M. S. P.

Komеntari2
277ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

damir martinovic
Koliko ih je porusio, molim vas? Svako moze baratati dezinformacijama, za to nije potrebna skola, nego samo nedostatak obraza.
Stefan Dakic
Ma to je samo simbolicno,da kupi svoje vernike,a koliko ih je porusio osvajajuci svet?Ja sam se odlicno informisao o islamu i Muhamedu.Internet je cudo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja