četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:43

Kombinat koji je nestao

Autor: Đ. Đukićnedelja, 08.01.2012. u 22:00

Zrenjanin – Veliko je pitanje da li će se u daljoj budućnosti verovati da je na ovim prostorima postojao ovakav gigant, jer ga nije bilo ni pre, a verovatno se neće pojaviti više nikada. Reč je o IPK-u „Servo Mihalj”, najvećem proizvođaču hrane u eksju. Tom gigantu i jednom uspešnom vremenu posvećena je knjiga čije je pojavljivanje privuklo veliku pažnju Zrenjaninaca.

Simbol samoupravnog socijalizma je na svom vrhuncu proizvodio hrane koliko i Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, danas zajedno. Kako se čulo u interesantnoj raspravi povodom izlaska knjige Jugoslavija se raspala, nakon što su posrnuli i svi njeni kombinati.

U „Servo Mihalju”, najpre su 1953. ušle dve velike prerađivačke industrije: šećerana i Industrija prerađevina od kukuruza – IPOK, odnosno skrobara . Nakon toga 20 godina je trajalo stvaranje reprocelina na čemu se temeljilo nekadašnje poslovanje naših proizvođača hrane. Kada se zaokružio taj ciklus Kombinat je obrađivao blizu 250 hiljada hektara zemlje u Novom Bečeju, Novoj Crnji, Žitištu, Sečnju i Zrenjaninu, gde su se nalazile mnogobrojne fabrike za preradu poljoprivrednih proizvoda.

„Kvalitet, kontinuitet, kvantitet” bio je marketinški slogan sistema koji je u šećerani u četvoromesečnoj kampanji 1971. proizveo hiljadu vagona šećera, a u samo jednoj godini, hrane koja bi jedva stala u kompoziciju voza dugu od Beograda do Bara i nazad.

Ovde je došlo i do prvih inostranih ulaganja u našu privredu, Amerikanci u IPOK, a Nemci u „Jugoremediju”. Ono čime se danas ponosi „Frikom”, „Žitoprodukt” iz SM Kombinata je imao pre trideset godina. Zakoni SFRJ iz oblasti rada i privrede najpre su proveravani, odnosno testirani ovde. Postojala je zajednička finansijska funkcija koja je prerasla u Internu banku kroz koju je uspostavljen platni sistem za sve članove kombinata. Dugoročnim ugovorima s preduzećima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije obezbeđivan je novac za investicije. Proizvodnja je otkupljivana i za 15 godina unapred, a „Servo Mihalj”se širio iz dana u dan. Bez kredita.

Preduzeće je imalo svoj institut i razvoj je tekao na naučnoj osnovi. Današnja rekordna poljoprivredna proizvodnja u svetu, ovde je ostvarivana još tada. Intenzivno je pripreman i izvoz domaće pameti, pa je ostvarivanje već pripremljenog poljoprivrednog kompleksa od čak 100 hiljada hektara u Iranu, sprečeno islamskom revolucijom i smenjivanjem šaha Reze Pahlavija i dolaskom Homeinija. Zbog političkih previranja sličan projekat je propao i u Kongu.

Onda je kombinat, uoči ratova kod nas, počeo da se raspada i to je išlo mnogo brže od njegovog naglog razvoja. Nekadašnji rukovodioci ocenjuju da je stagnacija počela kada je država ukinula interno finansiranje i kada je glavna reč prepuštena bankama. Vlasnička transformacija, tvrde oni danas, mogla je biti drugačija. Samoupravno udruživanje u kombinat moglo je biti zamenjeno povezivanjem akcionarskog kapitala u akcionarsko društvo, nakon što bi akcije bile podeljene radnicima. To je čak i zakon dozvoljavao. Nekome je odgovaralo drugačije.

Autori knjige o istoriji jedne naše privredne epohe su se žalili da je bilo teško naći čak i dokumentaciju o proizvodnim pobedama. Sve je nestalo. Pa čak i metalna povelja koja svedoči o dobijanju najvećeg državnog priznanja „Nagrade AVNOJ-a”. Ona je, navodno, pretopljena. Mnoge hale i farme su prazne. Mada je knjiga o kombinatu izuzetan dokument, zlobnici tvrde da sada može da predstavlja nadgrobni spomenik.


Komentari11
059c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slobodan Ratković
Kada se "Babo"vrati u Veliku Kladušu,vidjet ćemo kako se oživljava,skoro zamrli poljoprivredno-prehrambeni kombinat.Vjerujem u njegove sposobnosti,istrajnost i nadasve nesvakidašnji smisao za organizaciju i stvaralaštvo.Njemu i njegovim budućim saradnicima želim dobro zdravlje i uspjeh u podizanju,skoro propalog kombinata iz pepela.S.R.
mn c
koliko ih je takvih????
Ko su krivci
Ljubomora i pohlepa desnicara je unistila ovog giganta.Ljubomorni zbog svoje nesposobnosti da se stvore nesto ovako,pa su odlucili za stari desnicarski recept "da komsiji crkne krava".Sve te pare su otisle na Crkvu,stranke , raznorazne "patriotske" i "domacinske" desnicarske pokrete.Ovaj kombinat je primer koliki su "domacini i patriote" nasi antikomunisti.Samo znaju da uniste ,a nista da stvore.
Jovan Nedimovic
Firma koja je bila za strahopostovanje, ovako nesto je danas nemoguce napraviti...!
посматрач овдашњи
Није све тако црно, Партизан је црно-бели, мала шала. Овај комбинат је могао и може бити и добар пример како се може направити нешто слично, али у новим условима. Београд то покушава са ПКБ-ом. Ако би се организовала индустијска зона, да отвара погоне за прераду, какви су постојали, а сама Србија уложи у пољопривредну производњу на "друштвеној" земљи, ( коју сада дају у аренду ), за две до три године би се прикључили и индивидуални пољопривредници, а извоз за Русију би био право решење.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja