nedelja, 19.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:58

Važno je biti pozer

Autor: Ana Tasićnedelja, 15.01.2012. u 22:00

Brilijantna društvena komedija „Važno je zvati se Ernest” Oskara Vajlda sa ciničnom tačnošću i nesvakidašnjom britkošću odražava konzervativno viktorijansko društvo kraja 19. veka, brutalnu vladavinu novca, prepotentnost moćnog imperijalizma, kao i ledenu hipokriziju vlasti (koja je, između ostalog, zbog homoseksualizma Vajlda oterala u tamnicu). Polazeći od nešto modifikovanih klasičnih komičkih obrazaca – zamenjenih identiteta, motiva braće razdvojene na rođenju itd, ubojito satiričan i intelektualno odvažan Vajld je kreirao živopisnu sliku i priliku života visokog engleskog društva, raznobojnu galeriju arogantnih foliranata.

Reditelj Nikola Zavišić se opredelio za sasvim odgovarajući stil scenske realizacije ove komedije – radikalnu stilizaciju koja tačno i ubedljivo ističe suštinu Vajldove oštre kritičnosti prema blaziranim društvenim običajima. Likovi predstave na scenu stupaju poput manekena, hodaju kao da su na pisti, teatralno vrckajući određenim delovima tela. Ovo njihovo ekscentrično paradiranje je praćeno glasnom klupskom muzikom i upadljivim osvetljenjem što je efektan način da se akteri dovedu u kontekst savremene medijske kulture.

Svi glumci su sa lakoćom, nesputanošću i vidnim žarom sagradili tu galeriju krutih snobova, kraljica preafektirane dramatičnosti. Dušanka Stojanović Glid prilično eruptivno igra autoritativnu i dijaboličnu aždaju ledi Breknel, dok Anastasia Mandić stvara lik Gvendolin Ferfaks hladnije, otuđenije, čvrsto i mehanički, naglašavajući tako njenu odbojnu samodovoljnost. U odnosu između Džona Vortinga (Nenad Stojmenović) i Aldžernona Monkrifa (Miloš Đorđević) jarko su naglašene homoseksualne konotacije – oni često deluju kao tipičan gej par, razmaženi su i infantilni preko svih granica tolerancije, bučno se svađaju, a zatim se nežno maze. Vidna homoseksualizacija njihovog odnosa je, između ostalog, način naglašavanja Vajldove kritike institucije braka tretiranog kao područje laži, čistog biznisa, proračunatih dilova koji apsolutno izuzimaju ljubav.

Sena Đorović (Sesili Kardju), Zoran Ćosić (prečasni Kanon Čezebl), Sonja Knežević (gospođica Prizma) i Nemanja Konstatinović (sluga Lejn, batler Merimen) dosledno upotpunjuju ovo društvo egocentričnih pozera. Oni se na najrazličitije načine prenemažu, prave drame gigantskih dimenzija oko besmislica kao što su pojedeni sendvičići sa krastavcima, čime se duhovito ističe zjapeća praznina i apsurdnost njihovih života. Raskošno stilizovani kostimi i izgled scene adekvatno prate likove i radnju (ideja prostora Nikola Zavišić, kostimograf Bojana Nikitović). Događaji se nižu u minimalisitički rešenom enterijeru okruženom efektnim plišanim crvenim zavesama, a upadljivi detalji bogatog kostima imaju bitan komički smisao (na primer, krpeno kuče gospođice Prizme koje ona vuče kao da je živo ili glomazni damski Aldžernonov šešir spreman da ga odbrani od svih elementarnih nepogoda). 

Predstavi se može zameriti to što je predugačka za ovaj žanr (traje nešto manje od dva sata). U vezi sa time, ona u određenim trenucima postaje izvođački samodovoljna što proizvodi monotoniju. Ima nepotrebnih ponavljanja, tapkanja u mestu na planu sadržaja – razmahuju se varijacije teatralnih iskaza arogancije likova, što u drugoj polovini predstave pomalo koči razvoj radnje, te je na nivou dinamike kontraproduktivno. No, ova mana ne ugrožava mnogo činjenicu da smo gledali uspešno, idejno i stilski savremeno i izvođački virtuozno scensko tumačenje komedije genijalnog viktorijanskog dendija. Zavišićeva predstava nije samo zabavno svedočenje o dekadenciji ondašnjeg fin de sieclaveć je i značajna kritička refleksija našeg društva. Prolazak više od sto godina od nastanka komada i promene u okolnostima ne znače promenu suštine: surovi materijalni interesi, odsustvo principijelnosti, kao i prećutna institucionalizovanost licemerja i bezočnih laži i dalje su neurušivi stubovi društva.


Komentari9
3c974
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad Kostić
Predstava je zabavna i smešna zahvaljujući Vajldovom duhovitom tekstu, zbog uspelog kreveljenja većine glumačkog ansambla u efektnim kostimima, a uprkos rutinskoj režiji i manjku rekvizita. Sa kreativnijom režijom i malo punijom scenom, Vajldova sjajna farsa još jače bi sinula kao satira viktorijanskog morala. Naglasak na biseksualnim inklinacijama dvojice glavnih likova aludira na današnjicu. Preporučujem predstavu!
Samo ja
Zanimljiva zapažanja, stara 4 godine! Možda se nešto promenilo, ali vidim da je predstava veoma posećena, i uvek puna. Toliko o tome da li će trajati!!! Nekoliko najstarijih gledalaca sinoć je izašlo sa predstave. Izvesno je da sukob generacija u pristupu ovom delu i njegovoj izvedbi postoji. Ali i pozorište je, kao i sve ostalo, ipak živa stvar! Sve u svemu, odlična predstava - od režije i kostima, do glumačke postave!
Srdjan
Prenemaganje aktera ostalo je nejasno i bez poente, tako da je citava predstava ostala na nivou jedne predstave pozorista Slavija. Ovako nesto nisam ocekivao od scene Narodnog.
mladi filolog
Prvi pasus kritike uvek je posvecen kratkoj analizi tekstualnog predloska, pa to citaoci ne bi trebalo da zameraju kriticaru. Potpuno je tacan podnaslov kriticarev i moram da pohvalim njen vrlo dobronameran stav prema mladim stvaraocima. Paralela viktorijanska ozbiljnost- danasnji pozeraj jeste uspela,ali se nazalost zadrzala na tome. Ceo jedan nivo Vajldovog teksta je izgubljen- nema satire na racun drustva, nema laznog morala (povrsnost viktorijanskog morala,a ne nemoral je tema ovog teksta), pojam banberizam ostaje nejasan, a vecina jezickih dvosmislenosti ovog teksta je izuzeta. Posto je potpuni prevod nemoguc (mada je dramaturg mogao da ulozi bar neki napor), mogle su dvoznacnosti scenski da se realizuju. Homoseksualnost likova je mozda omaz piscu,ali je neadekvatno nakalemljena buduci da negira motivaciju koja vodi ka zapletu (zaljubljenost glavnih likova u dve devojke). Incestuozno tetkino mazenje izmice jasnom tumacenju.Predstava jeste atraktivna, ali pouka je izostala.
dokle ovako
''''Kraljica preafektirane dramaticnosti ''Dusanka Stojanovic iskljucivo ovako glumi ,misleci valjda da se ''traformise u lik'', o cemu je potanko ispovedala na televiziji.Pozorisna ''elita'' velica ovakav pristup glumi nazalost i truje ukus mlade i jos ne edukovane pozorisne publike.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Pozorište

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja