petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:33

Čiji je bećarac

Autor: Nenad Grujičićponedeljak, 16.01.2012. u 22:00

Posle problematične nominacije ojkanja i njegovog priznavanja za hrvatsku ugroženu kulturnu baštinu na listi Uneska, na red je došao i bećarac. Naime, Hrvatska će, opet ne hajući za istovetno srpsko kulturno nasleđe, nominovati i bećarac.

U prvom broju časopisa „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije”, Irena Ilić (Ministarstvo kulture Hrvatske) kaže da je ta država „izradila nove kandidature za bećarac, tradicijski vokalno instrumentalni napjev s područja istočne Hrvatske i nijemo kolo Dalmatinske zagore”?

Kada je o bećarcu reč, on se naveliko peva u Vojvodini, sve do Temišvara. A kada je o „nijemom” , „gluvom kolu” reč, onda bez BiH (RS) nemoguće je zamisliti mapu ovog blaga. Olivera Vasić (FMU) opominje: „Nemojmo napraviti grešku koju su učinili Hrvati zaštitivši nemo kolo i ojkaču, kada je to nasleđe ne samo Slovena Balkana, već i mnogo šireg prostora.”Imamo, dakle, priliku da argumentovano dovedemo u pitanje neke nekorektne nominacije. To može da, pored dosad urađenog, učini Ministarstvo kulture Srbije, odnosno, Nacionalni komitet za kulturno nematerijalno nasleđe Srbije.

Mladen Leskovac, autor antologije „Bećarac” (Matica srpska, Novi Sad, 1958, 1979), ističe da je bećarac nastao u Sremu, Bačkoj i Banatu „pa se onda preko Slavonije a kroz Šokadiju, i sa čvrstim a plodno sočnim staništem u njoj, spušta valjda tamo negde ka Kordunu i Lici, da bi onde, kao zaustavljen kakvom pregradom od kordona Vojne granice, kao presečen, naglo ustuknuo i umukao”. Bećarac ima i deseterački dvostih koji, za razliku od melodije, nije umukao, već se nastavlja upravo preko krajiško-dinarskih predela, ali u drugoj melodiji – ojkačkoj.

Primere bećarca Mladen Leskovac nalazi u pesmarici Petra Vukičevića (Sombor, 1844), „Bačvanskim pesmama” Stevana Boškovića (Novi Sad, 1862, 1879), i „Banatskim pesmama” P. T. (Novi Sad, 1863, 1866). U Matici srpskoj postoji pesmarica pravoslavnog sveštenika Nikole Begovića koji je u Kostajnici (1843) zabeležio primere bećaraca.

Poznata Begovićeva dela su: „Narodne pjesme krajiških Srba” i „Život i običaji Srba graničara”. Primere bećarca možemo naći i pod plaštom poslovica i kletvi u zbirkama Jovana Muškatirovića (Beč, 1787; Budim, 1807). Dragiša Živković navodi uticaj bećarca na srpske romantičare, Radičevića, Zmaja i Kostića.

Neke države na Balkanu danasinsistiraju na razlikama upravo kroz nematerijalno kulturno nasleđe, pre svega kroz jezik, i drugo. No, pored „Liste za hitnu zaštitu” i „Reprezentativne liste”, Konvencijom Uneska ustanovljen je i „Registar dobre prakse zaštite”, koji omogućava različitim državama da podnose zajedničke nominacije. Entoni Kraus(Unesko, Venecija) kaže: „Činjenica da se mnogi izrazi kulturnog nasleđa mogu naći sa svih strana državnih granica, otvara mogućnost za saradnju.” Jedan srpski bećarac iz prve polovine 19. veka kaže: „Bože, spari ko za koga mari,/ a raspari ko za kog ne mari.”

Povodom bećarca na Balkanu, dakle, rešenje je u zajedničkom (srpsko-hrvatskom) nominovanju. Time se poštuju ljudska prava i uvažava identifikacija srpske zajednice sa elementom baštine u kojem pronalazi svoj identitet i kontinuitet.


Komentari21
77483
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Prosrpski Hrvat
Vi ste svi smiejsni. Becararc pripada svima onima koji ga slusaju i pjevaju. Kulture su se uvjek mijesale i uticale jedna na drugu. Pogledajte nasu takozvanu narodnu muziku. To je mjesavina orijenta i zapada. (Harmonika je u ove krajeve dosla sa Austrougarskom) a mi smo tu negde u sredini
Nikolina pravnica
Problem je u tome što Srbija u svojim zakonima nema pojam ''nematerijalno kulturno nasleđe''. Zbog toga ona godinama neće moći da nominuje Unesku ništa od svog nematerijalnog blaga. Naša država nije uređena kako treba. Imamo sjajne pojedince i strucnjake ra razne oblasti, ali to ne vredi ništa, jer oni nemaju državne mehanizme za podršku prema Unesku. Zato mnogi napustaju Srbiju!
Срђан Асановић
Врло озбиљан, темељан и релевантан приступ, Ненада Грујичића, овој материји, одушевљава и, надасве, охрабрује и надахњује. Као етномузиколог, одговорно тврдим, да етномузикологија не може без других, њој сродних дисциплина, као што је, на пример, народна књижевност. Ојкање, ојкача, бећарац, итд., велелепни су витраж, кроз који се, на волшебан начин, прелама Светлост Истине... Да ли смо довољно просветљени да је видимо, препознамо, осетимо њену топлину, која припада нама, као српском народу... ? Срђан Асановић, етномузиколог, Београд
T. Milivojević
Uvek je zadovoljstvo čitati Grujičićeve tekstove.
Никола Везмар
Задовољство је прочитати овај чланак Ненада Грујичића, чији рад изузетно ценим и њега као човека веома уважавам. Због околности у предходном периоду, а нарочито после прогона Срба из Р. Хрватске, нематеријална културна баштина Срба Крајишника посебно је угрожена. Како и сам аутор наводи, неопходно је да иза овога стане држава Србија преко својих институција. Хрватска је успела да ојкачу региструје као своју нематеријалну културну баштину управо кроз институције државе. Завичајно удружење Крајишника „Никола Тесла“ већ девет година проводи пројекат под називом Фестивал крајишких пјесама „Крајишки бисери“. За овај период одржано је девет фестивала на којима је учествовало преко 60 изворних певачких група. Фестивал има за циљ очување изворног крајишког пјевања, драгуља наше нематеријалне културне баштине. На фестивалу је до сада отпеван велики број песама у изворном облику, чији се снимци чувају као трајан доказ о томе да је овај вид народног стваралаштва итекако жив.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja