sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 19.01.2012. u 09:00

Vek istorije „Bristola”

Dugo je nosio titulu najmodernijeg beogradskog hotela. Sazidan je 1912. godine u tadašnjem trgovačkom centru oko Male pijace kao primer arhitektonskog preobražaja Beograda iz zaostale orijentalne varoši u modernu prestonicu sa monumentalnim zdanjima. Bio je centar mondenskog života i destinacija na glasu u Kraljevini Srbiji i Jugoslaviji. Ugostio je Rokfelerove, Garija Kasparova, članove britanske kraljevske porodice, diplomate, oficire iz Libije... U njemu je karijeru započeo Cune Gojković, Meri Cetinić je početkom osamdesetih pevala na dočeku Nove godine, a najluksuznije odaje danas se koriste za snimanje spotova...

To je samodelić stoletne biografije hotela „Bristol” u Karađorđevoj ulici. Na rođendanskoj torti biće 100 svećica, zaposleni će ih ugasiti sa željom da 101. rođendan hotel dočeka u novoj odori. Nekadašnji sjaj odavno je izbledeo. Skele i majstori poslednji put su viđeni u hotelu 1977. godine.

– Najveći problemi su stari oluci, krovna konstrukcija i roletne. Doduše, i prvi sprat bi trebalo preurediti jer za razliku od drugog i trećeg, na njemu sobe nisu renovirane – kaže Novak Čabarkapa, šef restorana koji duže od dve decenije srdačno dočekuje goste.

Sinonim za „Bristol” danas je za mnoge žitelje prestonice vojnosamački deo, nekadašnji stambeni objekat raskošne građevine koji je od 1985. do 1990. godine renoviran i pretvoren u dom mnogih raseljenih vojnih lica. U taj deo zdanja ulazi se iz Hercegovačke ulice i osim jedinstvene fasade, jer je reč o spomeniku kulture, nemaju dodirnih tačaka.

Bez obzira na to što je hotel izgubio zvezdice, lokacija je i dalje njegova prednost, kao i najjeftinija pivnica u gradu, najpovoljnije cene smeštaja. Kapaciteti, su kaže Čabarkapa, popunjeni oko 70 odsto, a u vreme velikih sajmova u hotelu nema mesta.

– Naši gosti sada su uglavnom prevoznici, vozači autobusa. Ruski oficiri i sportisti takođe su noćili u ovom hotelu. U njemu su godinama živeli libijski studenti medicine – kaže Čabarkapa.

Najpoznatiji gost koji je konačio u luksuznom apartmanu, čije je ime kasnije i poneo, bio je čuveni bankar Dejvid Rokfeler. Dvadesetih godina prošlog veka u hotelu je odseo njegov otac, a 1979, u vreme održavanja Svetskog zasedanja bankara, i Dejvidov sin. Zakupio je čitav drugi sprat.

– Kada je odlazio poklonio je ljudima sa recepcije pozlaćene hemijske olovke sa logom njegove banke – priseća se Milenko Mićunović, najstariji recepcionar u „Bristolu”.

Rokfelerova svita koristila je i „Zlatni apartman” od 70 kvadrata, što su i najluksuznije odaje hotela. Opremljene su nameštajem u stilu Luja XVI, a među tabureima i tapaciranim stilskim stolicama i foteljama pažnju privlači kitnjasto ogledalo iz 18. veka. Nameštaj je nekada pripadao Titu.

– Apartman se dugo ne izdaje. Pre desetak godina u njemu je boravio jedan ruski rvač i polomio nogu stolice. Vrednija je bila njena restauracija, nego zakup apartmana. Poslednji put smo ga otvarali za intervju sa ambasadorom Japana, a pre toga u njemu su se snimali spotovi i editorijali za modne časopise – kaže Čabarkapa.

Daliborka Mučibabić

-----------------------------------------------------------

Zdanje arhitekte Nestorovića

Na mestu nekadašnjeg Paranosovog hana između 1910. i 1912. sredstvima Beogradske zadruge podignut je hotel „Bristol” kao zgrada Osiguravajućeg i kreditnog društva Beogradske zadruge. Projektovao ga je arhitekta Nikola Nestorović kao reprezentativno zdanje koje je osim ugostiteljske imalo i stambenu namenu, dok je prizemlje bilo predviđeno za lokale. Savski kraj početkom 20. veka bio je deo grada sa krivudavim sokacima oko Male pijace koji je potom pretvoren u najvredniju arhitektonsku četvrt. Objektom danas gazduje „Vojna ustanova Dedinje” koja posluje u sastavu Ministarstva odbrane. U tom ministarstvu, koje je korisnik objekta, kažu da nisu razmatrali mogućnost prodaje hotela.

-----------------------------------------------------------

Preslikavanje „Moskve” i „Bristola”

Jedini moderan hotel koji je pre „Bristola” sagrađen u Beogradu bila je „Moskva”, sazidana 1906. prema projektu arhitekte Jovana Ilkića. Arhitektura „Moskve”, najviše zgrade u Beogradu početkom 20. veka, imala je velikog uticaja na oblikovanje fasada hotela „Bristol”. – Pročelja su im gotovo identična, a fasada prema Karađorđevoj ulici je pandan fasadi „Moskve” prema Terazijama.

Karakteristični motivi arhitektonske plastike u veštačkom kamenu su ženske maske sa cvetovima na atici glavne i dvorišne fasade, muške maske na konzolama balkona trećeg sprata i ženske maske sa cvetovima i ogrlicama iznad prozora trećeg sprata. Pretpostavlja se da je plastični ukras izradio građevinski likorezac Franjo Valdman, koji je oblikovao brojne građevine arhitekte Nestorovića. Po obilju tog plastičnog ukrasa zdanje „Bristol” predstavlja vrhunac secesijske dekorativnosti u Beogradu. Za spomenik kulture utvrđen je 1987. godine.

-----------------------------------------------------------

Ponuda hotela

52 sobe

11 apartmana

2 restorana sa ukupno 300 mesta

poslastičarnica

pivnica

mala sala

Komеntari0
fcd0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja