Ledeni pokrivač kojim je zbog niskih temperatura okovano Savsko jezero promenljive je debljine i nije bezbedan za prelaz i hodanje, zbog čega postoji opasnost od propadanja i davljenja. U JP „Ada Ciganlija” ponovo su apelovali na sugrađane da ne pokušavaju da pređu smrznutu površinu „beogradskog mora”, jer će na taj način ugroziti svoje, ali i živote drugih posetilaca.
– To je strogo zabranjeno, a na obali su postavljene table koje upozoravaju na opasnost. Oko jezera i dalje dežuraju spasioci, službu čini 12 obučenih pripadnika koji su sa italijanskim kolegama prošli obuku za rad u hladnim i zaleđenim vodama. Oni su potpuno tehnički opremljeni i obučeni u specijalna ronilačka odela koja im omogućavaju da obavljaju posao u uslovima pri ekstremno niskim temperaturama – napominju u preduzeću „Ada Ciganlija”.
Trenutno je celo Savsko jezero pokriveno ledom koji je pri obalama nešto deblji pa se stvara lažan utisak da je bezbedan. Na nekoliko punktova spasilačke službe preventivno razbijaju zamrznutu površinu, kako bi onemogućile šetnju i obezbedile veći protok kiseonika zbog živog podvodnog sveta. Ove lokacije redovno se održavaju i sprečava se dalje zaleđivanje.
Nebezbedna je i igra sa ledom na samim obodima, jer mnogi stojeći na obali pokušavaju da otkinu deo sante koja se nalazi nad vodom ili da je razbiju. Osim rizične šetnje u kojoj se pojedini ljubitelji „beogradskog mora” odvaže da odu do gejzira na sredini jezera, nisu retki ni gosti koji sa sobom ovde donose i klizaljke ne bi li se rekreirali što je, upozoravaju nadležni, još opasnije i nepotrebno.
– Za posetioce koji žele da se klizaju na samo nekoliko metara od priobalja otvoreno je najveće besplatno klizalište na otvorenom u Beogradu. Ova ledena podloga na raspolaganju je sugrađanima od 10 do 19 sati svakog dana – podsećaju u JP „Ada Ciganlija”.
Da je šetnja jezerom, ali i prestoničkim rekama rizična avantura i da sugrađani ne bi trebalo da se zabavljaju na ovakav način poručili su i u JVP „Beogradvode”.
– Koračanje po smrznutoj površini Save i Dunava posebno je opasno zbog činjenice da nivo ovih reka opada. Tako se između leda i vode stvara prazan prostor, zaleđena podloga gubi oslonac i postaje dodatno podložna pucanju – kaže Miloš Milovanović, direktor „Beogradvoda”, prilikom obilaska brodova koji su kao ledolomci angažovani da raščišćavaju prestoničke plovne puteve.
----------------------------------------------
Zima srećom počela – kasno
Ledeni pokrivač kakav se ove godine formirao na površini Save i Dunava ne pamti se od zime 1984/85. godine, kada je debljina iznosila između pola metra i 80 centimetara. Vremešniji sugrađani kažu da je deblji sloj smrznute kore nad prestoničkim rekama danas retkost i da se pojavljuje u mnogo bezazlenijem obliku nego pre pola veka.
– Izostanak debljeg leda posledica je temperatura koje su znatno više u zimskim mesecima nego ranije.Zima danas ne traje u kontinuitetu dva-tri meseca kao pre nekoliko decenija. Tako nešto videli smo i krajem prošle i početkom ove godine. Temperature su doskora bile daleko iznad nule i onda je naglo zahladnelo, ali to nije dovoljno da se formira toliko debeo led kao ranije – objašnjava Jelena Jerinić, šef odseka za hidrološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
