četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 12.02.2012. u 22:00 Danijela Davidov-Kesar

Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine

Седиште Међународног Црвеног крста у Женеви

Interesantna je teza da je Srbija bila prva zemlja koja je demantovala učenje čuvenog dr Roberta Koha, koji je ušao u istoriju zbog pronalaska bacila tuberkuloze i na kongresu u Londonu 1901. godine izjavio da se tog bacila ne treba plašiti. Tada je na scenu stupio naš čovek, dr Jovan Čokor, koji je na Prvom kongresu srpskih lekara tri godine kasnije pobio njegove tvrdnje i uz pomoć posebnog eksperimenta dokazao da je mleko tuberkuloznih krava i ovaca posebno infektivno za čoveka, tražeći da se iz ishrane isključi nekuvano mleko i sir.

Zabeleženo je da je godinu dana kasnije dr Koh na ovome čestitao dr Čokoru. Dugogodišnji kustos Muzej medicine Srpskog lekarskog društvaprim. dr Budimir Pavlović kaže da postoji i prvi dokaz o postojanju HIV virusa jer je dr Kosta Dinić, koji je najpre radio u Belgiji, a zatim je sredinom 19. veka otišao u afričku državu Kongo da bude doktor ljudima koji su bili angažovani na izgradnji železnice, sačuvao zapis da je otkrio dva slučaja koji su verovatno nastali kao komplikacija usled postojanja HIV virusa.

Doktor Pavlović naglašava da je Kneževina Srbija prvi Zakon o čuvanju narodnog zdravlja donela 1845. godine, a po tom propisu nijedan dinar odvojen za zdravlje nije smeo da se potroši za druge svrhe osim za lečenje i oporavak bolesnih.

– Zbirka srpskog vojnog saniteta sadrži predmete i dokumenta o svim ratovima koje je Srbija vodila. Za vreme rata protiv Bugarske u okršajima 1884. i 1885. godine Srbija je svoje ranjenike zbrinjavala, a Bugarska tada nije imala organizovan vojni sanitet. U Evropi se prikupljala pomoć i konvoji sanitetskog materijala su bili spremni da to odnesu u Bugarsku, ali se između isprečio front sa srpskom vojskom. Tada se dogodilo nešto što u istoriji nije zabeleženo. Na zahtev lekara austrijskog Crvenog krsta, Vlada Srbije je odobrila vojnoj komandi da za jedan dan prekine rat, otvori liniju fronta i propusti sanitetski materijal koji je iz Beča upućen u Sofiju. Srbija se pridružila apelu iz Evrope i otvorila svoje vojne magacine iz kojih je dala lekove, ćebad, krevete i sav materijal koji je bio neophodan za otvaranje jedne bolnice u Bugarskoj i na taj način pomogla zemlji sa kojom je bila u ratu. Taj momenat se nalazi na slici na kojoj je prikazana primopredaja srpskih poklona bugarskim vojnicima, koja se dogodila kod Pirota. Za ovaj presedan u svetskoj istoriji ratovanja, Međunarodni Crveni krst u Ženevi dodelio je specijalno priznanje Crvenom krstu Srbije, tako da je u holu zgrade ove organizacije postavljena tabla na kojoj je ispisano: „Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine” – istakao je dr Pavlović, koga poznanici smatraju pravom živom enciklopedijom srpske medicine i najvećim znalcem iz ove oblasti.

Iako kaže da ne zna hoće li ga ponovo pozvati da na svoj način da pečat preuređenom muzeju, dr Pavlović kaže da ga najviše boli to što su mu pojedinci na neki način zabranili da priča o onome što najbolje zna – istoriji srpske medicine i eksponatima koje je prikupljao decenijama. Dok ga noge i pamćenje budu služili, kaže da će rado svima koje interesuje prenositi svoje znanje, ali i da će se založiti i za to da se osmi mart kao Dan žena više ne zove tako, već da taj datum treba obeležavati kao Dan majki, jer je Srbija u nekom davno prošlom vremenu imala sluha da upravo na taj dan nagrađuje mame koje su imale najbolje negovane bebe.

----------------------------------------------

Rođak Milice Stojadinović Srpkinje

Doktor Budimir Pavlović objašnjava da su i iz njegove porodice potekla neka značajna imena u istoriji zemlje. Tetka njegovog oca bila je Milica Stojadinović Srpkinja, a stric Jovan Pavlović bio je crnogorski ministar prosvete, kum kralja Nikole i jedan od osnivača cetinjske gimnazije. Njegov tata je kao ađutant radio na dvoru, u pratnji kraljice Marije, koja ga je, kaže, kad je bio dete često držala u krilu. Nju smatra velikim dobrotvorom naše zemlje i medicine, a o njoj je dosad napisao tri knjige.

----------------------------------------------

Knjiga o ishrani iz 12. veka

Najstariji tekstovi, u kojima se govori o ekološko-biološkim normama ishrane, nastali su u 12. veku. U to doba su doneti i prvi propisi o uređenju manastirskih bolnica, čiji je autor bio Sveti Sava. U Hilandarskom tipiku, iz 1199. godine, na jednom mestu se preporučuje umerenost u jelu, a u poglavlju o bolnicama i bolničarima naglašeno je da oni koji padnu u bolest treba da se uzdrže i budu skromni i zadovoljni onim čemu je vreme, misleći na prirodu bolesti, stanje bolesnika i sezonske uslove ishrane.

Komentari16
e6f89
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djurdjica
Da li mozete da dodjete do fotografije te ploce, ili ploce same i fotografisete je? Jer godinama povremeno, tu i tamo naidjem na ovu informaciju, ali nikada niko nije tu pricu potkrepio i slikom... Hvala unapred i srdacan pozdrav.
djole
Dok sam citao ovaj clanak postideo sam se zbog cinjenice sto dam se tek sad upoznao sa briljantnim umovima i humanim postupcima nasih predaka. Malo kasnije sam shvatio da bi trebali da se stide svi oni koji su ove umne i plemenite ljude i njihova dela skrivali od sopstvenog naroda preko 120 godina.
anastazije vrgoš
Kako to da danas ništa od toga nije ostalo, jeli to u pitanju amanezija nacije ili politički bezobrazluk!
Draguna Jovanovic
Pitanje je kako to da mnogi koji su se javili NEMAJU pojma o ovome i O JOS MNOGO CEMU POZITIVNOM i pohvlnom kada su Srbi i Srbija u pitanju ? KAKO TO DA SE ovakve informacije danima ne nalaye na naslovnim stranama, jer vidimo ljudi o ovome ne znaju a od tada je proslo 127 godina ???? I O OVOME SE NIJE PRICALO, kao ni o cemu sto je Srbija, za vreme KOMUNIZM, socijalnizma, SOCREACLIZMA..... MNOGI Srbi putuju, PA NIKADA NE CUSMO ovo od vajnih putnika, od mnogobrojnih politicara koji oblecu Svajcarsku ili sjajnih sportista ....NISTA. NARAVNO, u interesu je samo DA SE UNISTI Srbija, srpstvo, Srbi. ZNACI, pricati samo pozitivno i velicati Srbe i srpske junake. UGLEDATI SE NA SVET a svet upravo stalno velica i prica o svojim piratima koje proglasava sa serove I TO PRODAJE OSTATKU SVETA, A MI NASE PRAVE JUNAKE, BRANIOCE ni ne spominjemo, ONI SU KAO u lokalu,....a sto pirati nisu lokal, pa jesu. DIVAN TEKST.SVI KOJI ODU U Zenevu nadam se da ce posetiti hol zgrade Crvenog krsta.
Aleksandar M
Nije sporno da je komunizam bio veliko zlo, ali tema je srpska humanost koja je, kako vidimo, postojala i pre Prvog svetskog rata. Kralj Milan je zaratio sa Bugarskom jer se bojao bugarskog ujedinjenja i prosirenja, smatrajuci to opasnoscu po Srbiju. Taj rat sa Bugarima smo izgubili, ali smo ih kasnije pod Cika Perom pobedili i to vise puta, tako da smo kvit sto se Bugara tice. Uostalom, oni su nas mnogo vise napadali nego mi njih, i mnogo nam vise zla ucinili nego mi njima. Ali, tema je srpska humanost koju smo imali sve dok smo bili Kraljevina Srbija, dok smo voleli i postovali svoju zemlju, dok smo vaspitavani u pravoslavnom i hriscanskom duhu, gde su reci Bog, Otadzbina, Kralj, sloboda bile svetinje i kada smo vise puta pokazivali svoju humanost. Cak i Makenzen je u Beogradu digao spomenik svojim neprijateljima, srpskim junacima. Danas je drugo vreme, narod se iskvario, svuda. Rat se vodi na dugme, humanost se nazre u pojedinacnim slucajevima ali nema vise te opste humanosti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja