ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Decenija nacionalnog praznika Srbije

Autor: Bojan Bilbijautorak, 14.02.2012. u 22:00

Dan državnosti, koji je kao nacionalni praznik Republike Srbije ustanovljen pre što više od decenije, 2001. godine, slavi se 15. februara u znak sećanja na dva velika događaja za srpski narod – početak Prvog srpskog ustanka 1804. pod voždom Karađorđem i usvajanje prvog Ustava 1835. poznatog kao Sretenjski Ustav u vreme vladavine Miloša Obrenovića. .„Sretenje tako spaja jednu borbenu i jednu politički emancipatorsku tradiciju. To je dobra podudarnost, jer su se poklopila dva početka – ratnička borbe za slobodu Srba od Turaka i početak moderne evropske demokratije”, naglasio je u izjavi Tanjugu istoričar Predrag Marković.

Pre osam godina, 2004, nacionalni praznik se poklopio sa 200-godišnjicom Prvog srpskog ustanka i tada je obeležen na dvostruki način, kao nacionalni praznik i kao veliki dvovekovni jubilej. Dan državnosti je prvi put obeležen pre tačno 10 godina, 15. februara 2002, nakon donošenja Zakona o državnim i drugim praznicima.

– Od svih praznika tokom kalendarske godine samo je jedan nacionalni. Nema nikakve sumnje da je Srbija počela da stiče, odnosno da obnavlja državnost, upravo Prvim srpskim ustankom. Zato ima istorijske logike, što je nauka i opravdala, da 15. februar bude nacionalni praznik – kazao je za „Politiku” istoričar Dejan Ristić, vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije i član Organizacionog odbora Vlade Republike Srbije za obeležavanje Sretenja – Dana državnosti Srbije.

– Pre svega, 15. februara 1804, u Orašcu kod Aranđelovca doneta je odluka o započinjanju organizovanog oružanog otpora otomanskoj vlasti. To je početak Prvog srpskog ustanka pod vođstvom Karađorđa Petrovića. I, sa druge strane, 15. februara 1835, u Kragujevcu je Narodna skupština donela prvi ustav u istoriji Srbije, Ustav Kneževine Srbije kako mu je zvaničan naziv, odnosno Sretenjski ustav, kako ga mi nazivamo. Autor Sretenjskog ustava iz 1835. je čuveni Dimitrije Davidović. To je bio ne samo prvi ustavni akt u našoj istoriji, već je bio jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena, rađen po ugledu na slične pravne akte Belgije i Francuske – podsetio je Ristić.

Od pada srednjovekovne srpske države pod otomansku vlast sredinom 15. veka, padom Smedereva 1459, Srbi su u nekoliko navrata pružali otpor osvajaču.

– Nikada se nismo mirili sa okupacijom i pružali smo više ili manje aktivan otpor. Ali pravi uslovi stekli su se tek 1804, kada je nakon seče knezova i velikog terora dahija u Beogradskom pašaluku kulminiralo nezadovoljstvo srpskog hrišćanskog stanovništva. Tada izbija jedan u nizu ustanaka, koji mi danas nazivamo Prvi srpski ustanak, i on je urodio plodom. Predstavlja početak borbe za osamostaljenje zemlje, koje je uspešno završeno tek 1878, na Berlinskom kongresu. Do tada vazalnoj Kneževini Srbiji priznat je status samostalne, nezavisne države – dodao je ovaj istoričar.

Tog 15. februara 1804, odnosno 3. februara po julijanskom kalendaru (s obzirom na to da je Srbija prihvatila gregorijanski kalendar nakon ujedinjenja 1918. godine), grupa uglednih Srba se okupila u Orašcu, na crkveni praznik Sretenje Gospodnje. Oni su tajno, nakon zbora, doneli odluku o početku ustanka, za svog vođu izabrali Karađorđa Petrovića. Skup je održan u Marićevića jaruzi u Orašcu, na skrovitom mestu, daleko od očiju stanovništva, a posebno dahija. Tada je doneta odluka da se krene u oružanu borbu za autonomiju, koja će kasnije prerasti u borbu za oslobođenje Srba od otomanske dominacije.

Ustav Kneževine Srbije proglasila je Narodna skupština, takođe na Sretenje, 15. februara 1835. u tadašnjoj prestonici Kragujevcu. To je namerno urađeno kako bi se povezala ta simbolika sa Prvim srpskim ustankom.

– Sretenjski ustav je jedan od najdemokratskijih ustava svog vremena. Rađen je po ugledu na belgijske i francuske ustavne zakone i povelje tog vremena. Bio je veoma liberalan i savremen i Srbiju je uveo u red država koje imaju svoj ustav. Ustav je stupio na snagu, ali je bio u funkciji samo nekoliko nedelja, nakon čega ga je knez Miloš suspendovao, smatrajući da je suviše liberalan i da ne odgovara njegovoj viziji vladavine – kazao je Dejan Ristić.

------------------------------------------------------------------  

Od ove godine dva neradna dana

Od ove godine Dan državnosti slavi se dva dana, zato što je uobičajeno da se nacionalni praznik obeležava nekoliko dana. Time mu se daje na dodatnom značaju i on se izdvaja od drugih državnih praznika u toku kalendarske godine, koji se obeležavaju jedan dan. Zato je Narodna skupština, krajem prošle godine izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima, prihvatila inicijativu naših građana i čitavog niza institucija da se nacionalni praznik obeležava dva neradna dana.


Komentari19
b3956
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gojko Bura
Sve nedaće u poslednja dva veka, nam se dešavaju ponovo. Ako su tada dizali ustanke, kako bi se oslobodili osmanlijske vlasti ... Ovo danas je ponovno ropstvo, koje nas bacaju naši pro zapadni političari, koji moraju da ispune dogovorena na štetu države, a i naroda. Zato se tradicija kuju imamo, iz koje se uči kako se treba boriti za svoju državu, to više ne važi. Takva hrabrost je za brimer svakome, iz koje su i nastali ordeni za zasluge ... Ako je vreme onda je vreme da se ponovo setimo naše prošlosti koja nam je brisana u prošlom veku, kao što se povremeno čini i danas. Medjutim, svaka čast i poštovanje svim onim koji stvarno zaslužuju Karadjrđevu zvezdu ...
Mile Stojić
Stalno zamagljujemo istorijske činjenice: nije ustanak počeo protiv osmanlijskog carstva nego protiv dahija koje su se od osmanskog carstva odmetnule. (Velika razlika, a mnogo kaže).
Tovic Dragomir
Političari koji ne učestvuju u proslavi uspeha svoga naroda,a žele da vladaju tim narodom,su PORAŽENI političari...
Данијел - Бања Лука
Нека нам је са срећом Дан државности! Молим се Богу да нам само бистар ум подари да нелутамо у овом времену!
Stevo Stevic
Nesto se ne secam kako zavrsi vodja Prvog srpskog ustanka, nakon sto ju u borbi sa Turcima, ubio rodjenog brata i oca!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja