sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.02.2012. u 22:00 Miša Đurković

Arapsko proleće ili islamsko buđenje?

Proteklo je više od godinu dana od početka turbulentnih dešavanja na severu Afrike. Talas nemira, pobuna, revolucija i građanskih ratova još se ne smiruje. Nijedna od država u kojima se tokom ovog talasa promenila vlast još ne pokazuje znake čvrste stabilizacije. Štaviše, čini se kao da pravi sukobi počinju tek nakon smene vlasti. Ovaj utisak nimalo nije slučajan.

Svaka revolucija, koja podrazumeva radikalan diskontinuitet režima bilo da se izvodi nasilno bilo mirnim putem po pravilu podrazumeva nekoliko faza. Prva je trenutak u kome spoljni i dovoljan broj domaćih subjekata prepoznaju da je nastupilo vreme kada je dotadašnjem sistemu ili garnituri istekao rok. Ovaj osećaj se teško stiče, ali kada jednom krene liči na pravu lavinu jer najveći deo pripadnika vladajuće strukture pokušava da se po hitnom postupku prekomanduje na drugu stranu. Nije nužno da oni istupe iz strukture. Upravo obrnuto; proces tranzicije vlasti najviše zavisi od unutrašnjih igrača (političari, oficiri, pripadnici obaveštajnog aparata, bogati ljudi) koji su promenili stranu.

Druga faza je pravljenje i strukturisanje formalne opozicije. Ona može biti parlamentarna ili vanparlamentarna, snažna ili slaba, politička ili vojna, ali mora da bude dovoljno simbolički upotrebljiva da omogući makar privid unutrašnjeg sukoba i legitimiše spoljno mešanje u nekom vidu.

Iskustvo talasa obojenih revolucija koji je započeo petog oktobra u Beogradu, da bi se po sličnom modelu odigrao u velikom broju zemalja pokazalo je da se pod opozicionu kapu trpa sve što je po bilo kom osnovu protiv režima, a ima neki dovoljno upotrebljiv značaj. Veoma često su članovi te nove široke koalicije daleko više suprotstavljeni međusobno nego režimu. No, zajednički interes smene dovodi dotle da sarađuju najljući neprijatelji koji svoje sukobe otvaraju istog trenutka kad se prethodna vlast ukloni. Tako smo pre neki dan čuli da Amerikanci i Englezi razmišljaju da na izborima u Rusiji pomognu Zjuganova, predsednika Komunističke partije, koji je izrazito antizapadno raspoložen. Naši čitaoci će se setiti da je i DOS bio sastavljen kao koalicija sedamnaest najrazličitijih partija i pokreta u kome su bili pripadnici levice i desnice, većine i manjine, centralista i autonomaša itd.

Treća i zapravo ključna faza revolucije je borba za njeno prisvajanje i faktičko ovladavanje njenim rezultatima. Ukratko, za osvajanje vlasti i ovladavanje ključnim bezbednosnim, obaveštajnim, političkim, ekonomskim, medijskim i identitetskim sektorima u zemlji u kojoj je slomljen režim. Izučavanje ovog procesa je veoma zanimljivo. U Srbiji je velika većina birača 2000. glasala za Koštunicu misleći da će revolucija dobiti nacionalno-konzervativni pravac. Deceniju kasnije vidimo da su rezultati potpuno suprotni od toga jer je na svim sektorima ovladala levo-liberalna paradigma.

Čini se da je upravo ova borba za ovladavanje posledicama revolucije ono što se dešava u arapskim zemljama danas. Gostujući nedavno na tribini Instituta za evropske studije, ambasador Irana u Srbiji, gospodin Delfi izneo je zanimljivu tezu. Po njemu, sve ono što se dešava u arapskim zemljama jeste rezultat spontanog demokratskog pokreta naroda koji je on doživeo kao veliko islamsko buđenje. Zapad tu nije pokretač već subjekt koji se uključio kako bi probuđenu energiju usmerio u pravcu svojih interesa i od islamskog buđenja napravio „demokratsko proleće”. Iz ove perspektive čak i aktuelna nestabilnost oko Irana jeste refleksija iste borbe za kontrolu novodemokratizovanih zemalja. Pažljivi posmatrač se seća da je na primer u Libiji Gadafija rušila veoma široka koalicija pripadnika Al Kaide, zatim islamista bliskih Iranu, proevropskih demokrata itd. U Egiptu učesnici revolucije već hapse jedni druge, vojska proteruje zapadne nevladine organizacije, a Muslimansko bratstvo postaje vodeća parlamentarna i politička snaga.

Jednako je zanimljiva pozicija Izraela. Netanijahuova vlada od početka pokazuje ogromne rezerve prema ovom talasu promena. Ona smatra da se Zapad upustio u jedan projekat čije posledice neće biti sposoban da iskontroliše. S obzirom na to da u islamskim zemljama demokratizacija znači reislamizaciju, oni otvoreno tvrde da su mnogo srećniji dok su na vlasti autoritarne sekularne poludiktature Mubarakovog tipa i izražavaju veliko žaljenje zbog smene diktatora.

U svakom slučaju, ishod arapskih dešavanja je još daleko od arapske perestrojke ili pada arapskog berlinskog zida. Ruski i kineski veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Siriji, američko provlačenje iste rezolucije kroz Generalnu skupštinu UN i sve izraženije vojno prisustvo u Ormuskom moreuzu, govore da se stvari ozbiljno komplikuju te da još postoji opravdan strah od sukoba velikih razmera.

Komentari8
01219
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ИСЛАМСКО КОСОВО А СРПСКА НАФТА
Одличан текст, који доказује значај што је Борислав одлично одрадио задатак ” и ЕУ и заштита Срба на Косову”. Наиме, добро је да са Косовом и Албанијом имамо бар донекле прописане односе, које гарантује ЕУ, јер када ове године Израел започне ВЕЛИКИ рат за нафту на Блиском истоку, многи ће покушати да изазову сукобе и на Балкану, јер се и тада подиже цена нафте и гаса.
Jovanka Voždovčanka
O ovome bi trebalo da razmišlja Evropa. Ameri "bude", izbeglice opsedaju Evropu, a Al Kaida se raduje. Amerika je daleko, a Evropa preblizu. Bin Laden se "smeška" pod zemljom, jer, sada, Ameri obavljaju posao za njega. A Evropa, spava li, spava.
Prema nasem iskustvu
Cini se da nedostaje kraj ovih projekata, recimo "kad im bude dosta siromastva i rasula, svi ce oni doci kod tate da izmole nesto i tada ce sami sebi staviti uzice".
Stari realista
ODLICNA analiza svetskih dogadjaja. Tacno je da je u svim zemljama gde je zapad "mesetario" sa uvodjenjem demokratije stanje gore nego sto je bilo. Primeri: Srbija, Irak, Avganistan, Egipat, Libija itd.
dejtonski nesporazum
Ja bih to preformulisao u arapsko prolece, islamsko leto, "nealternativno" demokratsko jesen stize dunjo moja i zavrsio sa pjesmicom "dolazi zima duga i hladna"

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja