subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 23.02.2012. u 22:00 Jovan B. Dušanić

Hoće li se širiti „islandski virus”

Island je 2008. godine bio udarna vest u svim svetskim novostima jer je njegov bankarski sistem doživeo kolaps. O tome šta se posle toga desilo malo se piše, jer to može biti opasan virus sa mogućnošću da masovno „inficira” male, slabe i siromašne, od čega ih veliki, moćni i bogati nastoje da „zaštite”.

Island je najbolji primer do čega može da dovede samo pet godina primene čiste neoliberalne ekonomske politike. Devedesetih godina prošlog i prvih godina ovog veka Island je bio bogata i stabilna zemlja, sa visokim stopama rasta (četiri odsto godišnje) i malom nezaposlenošću (jedan odsto), a po indeksu humanog razvoja UN delio je (s Norveškom) čelnu poziciju u svetu.

U skladu s neoliberalnom doktrinom, u 2003. godini su privatizovane islandske banke i izvršena je liberalizacija u ovoj oblasti, što je omogućilo nesmetanu pohlepu privatnih bankara, što će na kraju dovesti do kolapsa banaka. Islandske banke su masovno privlačile depozite iz inostranstva preko svojih filijala – internet banaka, nudeći relativno visoke kamatne stope (oko šest odsto). Samo jedna od islandskih banaka imala je u Velikoj Britaniji više od 300.000 klijenata, sa depozitima u iznosu od pet milijardi evra, a u Holandiji 125.000 klijenata i 1,7 milijardi evra.

Ubrzo po izbijanju svetske krize (2008) islandske banke su doživele kolaps pa je tržišna kapitalizacija islandske berze (na kojoj su akcije banaka činile 60 odsto aktive) pala za više od 90 odsto, a vrednost islandske krune izgubila je 85 odsto vrednosti. Socijaldemokratska vladajuća koalicija počela je pregovore o zaduživanju u inostranstvu od više milijardi (evra), kako bi spasila islandske privatne banke. Ekonomska situacija u zemlji se ubrzano pogoršavala i ljudi su masovno izlazili na demonstracije protestujući protiv halapljivih bankara ali i protiv neodgovornih političara koji ih spasavaju.

Nezadovoljstvo je kulminiralo u trenutku kada je (januara 2010) parlament usvojio zakon o namirivanju obaveza propalih islandskih banaka prema klijentima iz Velike Britanije i Holandije, što je u suštini značilo da bi svaki Islanđanin morao da plati 18.000 evra zbog pohlepe i neodgovornosti privatnih islandskih banaka.

Pod jakim pritiskom građana predsednik države je iskoristio svoje ustavno pravo i nije potpisao zakon, te je prepustio građanima da se na referendumu izjasne da li hoće na sebe da preuzmu obaveze privatnih banaka. U martu 2010. ogromna većina građana (više od 90 odsto) izjasnila se protiv zakona.

Island je tako uradio ono što je u potpunoj suprotnosti sa vladajućim neoliberalnim dogmama. Kada su druge države spasavale privatne banke prebacujući na građane teret ogromnih gubitaka nastalih zbog njihove pohlepe i neodgovornosti, Island je izvršio nacionalizaciju i iz zdravog dela svojih aktiva formirao nove banke, a ostatak aktiva ostavio u „starim” bankama i pustio ih da bankrotiraju. Kada su druge zemlje, zbog krize, skraćivale javne izdatke za socijalnu sferu Island je raširio mrežu socijalne zaštite.

Pored toga, Island je pokrenuo sudske postupke (a za odbeglima raspisao međunarodne poternice) ne samo protiv ključnih ličnosti iz privatnog sektora odgovornih za krah banaka nego i protiv političara (uključujući i bivšeg premijera) koji su dozvolili neodgovorno ponašanje bankara. I možda najvažnija lekcija koju pruža primer Islanda jeste da je moguće i malim državama da odbace neoliberalni diktat uz pomoć kojeg se obezbeđuje da lokalni političari služe interesima svetske oligarhije i krupnog kapitala.

Zahvaljujući tome, za razliku od drugih evropskih država zahvaćenih dužničkom krizom koje imaju privrednu stagnaciju ili pad i dvocifrenu stopu nezaposlenosti, Island beleži ekonomski rast i pet odsto nezaposlenosti, a u ovoj godini se očekuje suficit državnog budžeta, za razliku od drugih država koje preduzimaju radikalne mere štednje (otpuštajući zaposlene i smanjujući plate i penzije).

Redovni profesor univerziteta

Komentari8
9f0b9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

meda meda
Jos kad bi i mi, kao Islandjaninci, sudski obradili Dinkica, mozda bi, u dogledno vreme, bankarstvo Srbije pocelo da napreduje.
Милан Пурић
Добро да је и "Политика" почела да објављује текстове који демистификују досадашњи начин функционисања светске униполарне глобализације.Још више ми се свиђа рецепт исландски рецепт који наводи Душанић : "Поред тога, Исланд је покренуо судске поступке (а за одбеглима расписао међународне потернице) не само против кључних личности из приватног сектора одговорних за крах банака него и против политичара (укључујући и бившег премијера) који су дозволили неодговорно понашање банкара. И можда најважнија лекција коју пружа пример Исланда јесте да је могуће и малим државама да одбаце неолиберални диктат уз помоћ којег се обезбеђује да локални политичари служе интересима светске олигархије и крупног капитала".
malo morgen
Meni se cini da je Island dobro prosao jer je mala zemlja i imao je simpatije zapadnih, narocito bogatih nordijskih, zemalja i njihovu volju da zazmure kad su u pitanju obaveze islandske drzave prema poveriocima njihovih banaka. Island je jedna drzava od njihovih sa istom kulturom i diciplinom. Oni su iskoristili MMF kredit pametno, a ne onako kako to rade neke druge zemlje. Ne verujem da je njihovo iskustvo ponovljivo, pogotovu ne na jugu Evrope. Pogledajte samo sta se sa Grckom desilo.
povremeni citalac
Nista neobicno, ako pricamo o Islandu. Nacija koja nije opsednuta svojom velicinom, i slavnom istorijom, narod, gradjani koji zive u realnom svetu, racionalne pameti, jednostavno su plebiscitom rekli - KUS. Ovaj recept bice primenljiv i u Srbiji, ali kroz najmanje 10 godina. Kada ove sve zahvati staracka demencija. Ili, ako "Politika" posle dobijanja Statusa, okrene list, pa ove uspale nabijene patriotizmom malo posalje na odmor. Do daljnjeg. Sansa je pruzena Srbiji. Sa kompanijom NCR. Ko nije procitao clanak od 24-tog februara, klik, pa procitati jos dva puta ako treba.
Dr.Bozic. Australia
Kada su Islandjani na referandumu odlucili da ne placaju "zelenaske " dugove EU zemljama bilo je planirano da te zemlje primene prema Islandu stroge finzanciske sankcije i obusteva tranzakkcije novca.Odmah po referandumu Islandjani su poslali svoje drzavne funkcionere u Moskvu.Tamo je bilo dogovoreno sa Rusima da ako dodje do EU sankcija odnosno financiske blokade da ce Island poslovati posredstvom Ruske valute rublje.Videci da njihove financiske sankcije nece uspeti EU zemlje su konacno prihvatile volju Islandskog naroda.Ovo moze biti poucna lekcija za Srbiju.kojoj preti stecaj.Vezivanje za Rusku valutu u slucaju stecaja Srbija bi otpisala sve svoje dugovet tako da 5 milijardi Evra koje pristize od Srba iz diaspore godisnje ne bi vise odlazilo na placanje kamate. vec bi ostalo u drzavnoj kasi sto bi se moglo uloziti u revitalizaciju poljuprivrede.U suprotnom Srbija moze zavrsiti kao Grcka - biti taoc EU bankara.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja