utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 24.02.2012. u 22:00

Argentinski recept nije za Srbiju

Илустрација Новица Коцић

Bilo bi veoma opasno da se Srbija povede argentinskim iskustvom i u ovoj situaciji odluči da ne štedi, već da povećava potrošnju, kaže Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), koji se u ovoj južnoameričkoj zemlji obreo neposredno pre bankrota. Pre desetak godina učestvovao je na Svetskom kongresu ekonomista i vrlo se dobro seća rasprave koja se tada vodila u Argentini među ekonomistima, na najvišem državnom nivo, ali i panike koja je vladala među ljudima na ulicama. „Nije bilo vandalizma kao u Grčkoj, ali nemira jeste bilo”, kaže Savić.

– Problem je tamo nastao, jer je država počela da kvari novac. Tamošnji pezos i američki dolar bili su u odnosu jedan prema jedan. Argentinci su mislili da sve probleme mogu da reše štampanjem novca. Međutim, javna potrošnja je bujala, pezos je počeo da gubi trku prema dolaru i došlo je do pucanja, jer takav sistem više nije mogao da se održi. Argentinsko iskustvo trebalo bi da bude upozoravajuće za sve zemlje– kaže profesor Savić.

Kakvu lekciju Srbija može da izvuče? Mi ne smemo da previdimo da je naš osnovni problem javni dug, kaže Savić.

– Bilo bi vrlo opasno da Srbija u ovom trenutku odluči da ne štedi nego da povećava javnu potrošnju, jer bi se time naš osnovni problem povećao – upozorava.

Roberto Lavanja, bivši ministar finansija Argentine, koji je zemlju izveo iz krize, ovih dana istakao je da štednja nije recept za izlazak iz krize i kako što pre treba odustati od politike koju nameće MMF. Govoreći o ekonomskim nepogodama u kojima se našla Grčka, Lavanja je ocenio da je način na koji Evropa pokušava da pomogne ovoj zemlji potpuno pogrešan i da se time spasavaju banke, a ne ljudi. Zato savetuje produženje rokova za isplatu dugova građana, ulaganje u obrazovanje, nauku i tehnologiju, finansiranje infrastrukture, ali i odustajanje od vezivanja za evro.

Na pitanje može li i na Srbiju da se primeni argentinski recept Savić odgovara:

– Sve može. Samo je pitanje koliko to košta. Odgovor je vrlo jednostavan. Važi i za Srbiju i za Grčku. Ne samo Lavanja, već i dobar deo latinoameričkih ekonomista zalaže se za odbacivanje evra kao „sidra”. A ključno pitanje je, kada je o grčkoj krizi reč, kakve bi posledice bile ne samo za tamošnju ekonomiju, već i za celu Evropu. Ukoliko bi se ušlo u proces deevroizacije, postavilo bi se pitanje kako i po kom kursu ponovo u sistem uvesti drahmu i ko će stanovništvu nadoknaditi gubitke kad se na taj način štednja u evrima pretvori u drahmu. Ko će s druge strane prenominovati kapital koji su strani investitori uneli u nacionalnu valutu. To sve, dakle, mora država da plati, a time se dugovi prezadužene zemlje samo dodatno uvećavaju. Isto važi i za Srbiju – objašnjava Savić.

On kaže da je recept za izlazak iz krize smanjenje državne potrošnje, ali i stimulisanje investicione tražnje. To znači da bi država morala da podstiče investicije kroz razvoj infrastrukture i da na taj način angažuje građevinsku operativu, zaposli ljude i stimuliše privredni rast.

– Dakle, treba povećavati investicionu, a ne ostale vidove potrošnje – naglašava Savić.

S njim je saglasan i Vladimir Krulj, takođe profesor na FEFA fakultetu. Potrebno je, kaže, uspostaviti odgovornu fiskalnu politiku koja odgovara finansijskim mogućnostima zemlje.

– Neophodno je i stvoriti uslove za privredni rast koji je, između ostalog, zasnovan i na potrošnji, odnosno investicijama. Bez toga nema izlaska iz krize. Upravo zato je potrebno naći pravu meru u kreiranju mera ekonomske politike, odnosno balansiranju koje podrazumeva i štednju i potrošnju na državne investicije – smatra Krulj.

Ekonomska kriza u Srbiji razlikuje se od argentinske i grčke. Ona nije posledica pogrešnih ili loše sprovedenih mera MMF-a, niti je rezultat strukturnih problema u finansijskom sistemu EU. Problem Srbije je odgovorna fiskalna politika. Kako uravnotežiti prihodnu i rashodnu stranu budžeta. S druge strane, Srbija mora da radi na jačanju konkurentnosti svoje privrede, ali i da ozbiljnije koristi svoje komparativne prednosti koje ima, posebno u segmentu poljoprivrede, prerađivačke industrije i energetike – ocenjuje Krulj.

Neke od mera koje Roberto Lavanja predlaže, prema oceni našeg sagovornika, mogu se primeniti i na Srbiju. – Ne smatram da su svi predlozi MMF-a loši ili pogrešni, jer u poslednje vreme fond sprovodi dosta pažljiviju, iako konzervativniju politiku, baziranu na štednji, dodaje.

– Takođe, ne treba zaboraviti i pozitivna iskustva pojedinih azijskih zemalja kojima je striktna primena mera MMF-a pomogla da se sistemski „nauče” budžetskoj disciplini tako da im je upravo to iskustvo omogućilo da lakše prolaze kroz sadašnju krizu koja pogađa gotovo sve svetske ekonomije.

Pitanje produžavanja rokova za otplatu dugova može biti mera o kojoj se može razmišljati, ali je tu potrebno sagledati problem iz različitih aspekata: građana, privrede, odnosno dužnika, poslovnih banaka i države – zaključuje Krulj.

Anica Telesković

Komentari8
0a57e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

trixi jovber
Država treba da nađe makar 10 milijardi € sa povoljnom kamatom i sa grejs periodom od 7-8 godina i da ih direktno uloži u izgradnju elektrana i u poljoprivredu (prvenstveno stočarstvo,voćarstvo,navodnjavanje,kanalsku mrežu,podizanje prinosa za najmanje 40%-ulaganje u proizvodnju đubriva-jevtinog). Ova sredstva bi se trebala koristiti preko posebnog državnog tima koji bi podnosio direktan izveštaj Skupštini svaka 3 meseca. Ove kredite treba da uzme država od država u posebnom aranžmanu (npr.Rusija,Kina,Japan). Socijalnu pomoć vezati za javne radove za sve one koji su sposobni za rad (rad u sređivanju gradova i sela,berba poljoprivrednih proizvoda,sekundarne sirovine) a ne da se daje bespovratno i bez rada. Uvesti princip da prednost u zapošljavanju imaju oni gde niko ne radi iz porodice. Ovo su samo neke mere koje treba hitno preduzeti.
Dragica Milanovic-Lekovic
Zaboravili ste da stavite ne ispred odgovorna fiskalna politika!
Doke sd
Из личног искуства које планирам и да поновим, предлажем следећи вид "инвестиционе потрошње". Уместо пројеката као што је повезивање Калемегдана са Кнезом, дајте велике подстицаје новим родитељима. Када људи добију бебу, то доноси и велике трошкове у кратком року од неколико месеци, а дугорочно их нагони да проширују стан. Добар део тог новца одлази на производе који се овде производе (велики нажалост не). Краткорочно - нова потрошња, дугорочно - неопходна дечица. Стимулишите рађање и покренућете Србију из летаргије и блејачине по кафићима. Направите коначно неки систем.
Vesna Rajic Kosteski
Kako bi se izbegao argentinski recept za Srbiju neophodno je sprovesti proces restruktuiranja privrede.Trzisna privreda nije model za nas. Najverovatnije ce se nametnuti kao resenje povratak planske ekonomije. To sigirno uspesno nece sprovesti asistenti i profesori ekonomskog fakulteta vec ljudi iz struke, obrazovani, ostvareni u svojim profesijama uz pomoc uspesnih, bogatih privrednika koji su svoje pozicije stekli u proizvodnji , preradjivackoj industriji , izvozu nasih proizvoda u inostranstvo itd. Narod u Srbiji zeli da zivi kao svi bogati narodi.
Ekonomista *
Jos pre trideset godina se ucilo na ekonomskom fakultetu u Beogradu da je saradnja sa MMF-om nije korisna i da su uslovljavanja prevelika, a sada vasi sagovornici kazu saradnja sa MMF-om nije stetna? Ne slazem se da je problem Srbije u fiskalnom sistemu; Problemi su mnogo veci. Srbija nema pravnu drzavu, nezaposlnost je prevelika, Srbija je zrtva tajkunizacije, nema svoje banke ...sta moze Srbija da razvija danas sto je u njenon interesu kada sama ne upravlja svojim resursima? Iskustva Argentine su vazna i treba o njima razmisliti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja