petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:54

Vlasi u Srbiji između Beograda i Bukurešta

Autor: Bojan Bilbija Višnja Dugalićnedelja, 04.03.2012. u 22:00
Предраг Балашевић, члан Националног савета Влаха и Радиша Драгојевић, челник Националног савета Влаха (Фото Р. Крстинић)

Posle vesti da je Bukurešt pokušao da blokira Srbiji status kandidata za članstvo u EU, zbog navodnog ugrožavanja prava vlaške nacionalne manjine, otvorilo se pitanje položaja ove etničke zajednice. Kako se pokazalo, o ovom problemu čak ni sami Vlasi, odnosno njihovi demokratski izabrani predstavnici, nemaju identične stavove. Dok je za jedne Srbija njihova zemlja i istorijska matica u kojoj nisu obespravljeni, drugi svoj pogled radije usmeravaju ka susednoj Rumuniji, smatrajući da se njihova prava krše.

O ovoj temi za „Politiku” govore Radiša Dragojević, predsednik opštine Petrovac na Mlavi, čelnik Nacionalnog saveta Vlaha i član Socijalističke partije Srbije, i Predrag Balašević, nekadašnji potpredsednik, a današnji član Nacionalnog saveta Vlaha i predsednik Vlaške demokratske stranke, koja je ovih dana pristupila Pokretu radnika i seljaka. Ako je za Dragojevića maternji jezik vlaški, a za Balaševića rumunski, onda se neslaganje među njima ponajmanje ne svodi na onih pet slova za koliko je vlaška azbuka „bogatija” od srpske, već u prvi plan izbijaju druge, pre svega političke razlike.

Politika: Kakav je danas položaj vlaške zajednice u Srbiji? Da li su zaista ugroženi, kako se moglo čuti ovih dana iz Bukurešta?

Dragojević: Teška je kvalifikacija da su Vlasi u Srbiji ugroženi. Ugroženost se obično sagledava u odnosu na većinski narod, a mi vekovima unazad živimo u slozi. O obespravljenosti, takođe, ne možemo da govorimo. Ima određenih problema, ali donošenjem Zakona o nacionalnim manjinama, Vlasi su kao i druge manjine prvi put stekli mogućnost da uređuju svoje odnose po evropskim standardima.

Balašević: Ne mogu da se složim s gospodinom Dragojevićem. Vlasi u 21. veku nemaju mogućnost učenja maternjeg jezika u školama, bogosluženja na svom jeziku, niti medije. Kada govorimo o očuvanju kulture i tradicije sve se svelo na održavanje manifestacija i festivala u našem kraju, što mislim da je nedovoljno za zajednicu. S te strane, naravno da su ugrožena prava vlaške nacionalne manjine. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina donet je 2002. godine, a šta je bilo pre toga? Zašto Vlasi nisu imali mogućnost da svoja prava dobiju ranije iako su kroz čitavu istoriju bili lojalni građani ove države?

Dragojević: Tačno je da su Vlasi na određeni način bili potiskivani. Recimo, 1948. godine bilo je 93.444 Vlaha, a 1961. godine samo 1.377. To su velike oscilacije koje govore o potiskivanju nacionalne svesti koja je sada probuđena. Ali u ovom trenutku učinjen je korak napred kada je reč o zakonskim odredbama, a demokratski milje nam pruža šansu da imamo svoje organe kroz koje možemo da ostvarimo svoja prava. Nama se, koji se od pre godinu dana nalazimo u Savetu, stavlja na teret ono što su bili problemi od ranije.

Politika: Gospodine Balaševiću, za šta vi okrivljujete ljude iz Nacionalnog saveta Vlaha?

Balašević: Sporan je upis u birački spisak i sama kampanja za izbor u Nacionalni savet. Recimo, u Policijskoj upravi u Petrovcu bilo je više od 300 osoba na informativnom razgovoru, jer se sumnja da im je neko falsifikovao potpise za poslednji birački spisak. Ljudi koji danas vode Savet u kampanji nisu rekli šta će da urade kada preuzmu to telo, već su se bavili optužbama na račun onih koji su ga ranije vodili, kriveći nas za „rumunizaciju”.

Dragojević: Kod upisa u birački spisak bilo je slučajeva da su ljudi upisivani bez znanja, bez ličnog pristanka. Ko je to radio, neću da ulazim. Lično, u kampanji nisam napadao prethodne članove Nacionalnog saveta, već sam pričao sam o onome što nas i danas razdvaja.

Balašević: Vlaški nacionalni savet danas postoji i funkcioniše, ali su oni nizom odluka podigli tenzije u Srbiji, u samoj zajednici i na međunarodnoj sceni. To nije dobro i mora da se nađe rešenje. Državne institucije treba da pomognu čitavu zajednicu, a ne da drže stranu jednima.

Politika: Predsednik Tadić je rekao da ove optužbe na račun države ne stoje...

Balašević: Jedna strana ima zaštitu u institucijama sistema, pre svega mislim na bivše Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a druga strana je optuživana, napadana preko medija, zastrašivana... Većina ljudi koji su danas u Vlaškom nacionalnom savetu istaknuti su članovi vladajućih političkih partija. Ovi ljudi su se 2010. godine pojavili na vlaškoj političkoj sceni i bili su pomognuti svojim centralama iz Beograda da preuzmu tu zajednicu. Mislim da država Srbija treba da pomogne, a ne da se meša unutar zajednice. Dakle, da zajednica bira svoje predstavnike, a ne država grupe koje će da im pomažu.

Dragojević: Smatrate da ne treba da se meša Srbija, država u kojoj živimo, a tražili ste i tražite pomoć od Rumunije? Ono što nas najviše spaja s Rumunijom i približava jeste jezik. Sve ostalo je drugačije: kultura, običaji, tradicija... Vi smatrate da je naš jezik rumunski, mi smatramo da je vlaški. Nije sporno da smo Vlasi i vi i ja, ali kad je jezik u pitanju, onda se tu razilazimo.

Balašević: Vlaška zajednica nije imala mogućnost učenja maternjeg jezika.

Politika: Koji je vaš maternji jezik?

Balašević: U istočnoj Srbiji se govore dva narečja rumunskog jezika, oltensko i banatsko. Oltensko se smatra osnovom književnog jezika, ali kako nismo imali mogućnost da unapredimo znanje danas se govori jedan jezik koji je daleko od književnog. Vlah je na srpskom jeziku sinonim za rumunski narod. U našem maternjem jeziku ne postoji termin Vlah. Dakle, Vlasi su Rumuni.

Dragojević: Jeste li se na popisu izjasnili kao Rumun?

Balašević: Ne, zato što su za mene Vlasi i Rumuni isti narod.

Dragojević: Iako nemamo zvanične podatke popisa, moja saznanja kao predsednika popisne komisije na nivou opštine kažu da se u odnosu na 2002. godinu 60 odsto više građana izjasnilo kao Vlasi. Opet, više njih se izjasnilo da govore vlaški, tj. jedan broj onih koji se deklarišu kao Srbi kažu da im je maternji jezik vlaški. S druge strane, kod Rumuna cifre s rumunskim jezikom se poklapaju. Jezik je osnovni element oko koga se sporimo. To ne može i ne treba da nam rešava Rumunija, već do rešenja treba doći sa zemljom u kojoj živimo. Šta ste vi uradili za četiri godine, koliko ste bili u Nacionalnom savetu, da se reše ovi problemi?

Balašević: Ne može se preko noći ispraviti nepravda koja traje stoleće i više. Nikada nismo mogli da učimo maternji jezik u školama.

Dragojević: Slažem se da je to nepravda. Ali s ovakvim ponašanjem, vi nas samo kočite u tome. Mi smo sada prvi put u istoriji usvojili verziju naše azbuke i to u ćiriličnoj i latiničnoj varijanti. Da li je ta verzija najispravnija? Ne tvrdim, može da se nadogradi. Imali smo dva meseca javne rasprave, predlog je bio i na internetu kako bi se komentarisao.

Balašević: Nije istorija počela s vama, 2006. čekali smo 17 meseci da naš nacionalni savet bude registrovan. Posle konstituisanja, Ministarstvo prosvete je opstruiralo da deca u određenim školama, u kojima je to bilo izglasano, počnu da uče svoj maternji, rumunski jezik. Prema tome, za ono što smo pokušali da učinimo odmagale su nam institucije sistema. Ovde niko ne traži pomoć Rumunije, meni mnogo smeta kada se kaže da Vlasi koče ulazak Srbije u EU.

Dragojević: Meni još više, jer mi nismo ni tražili pomoć Rumunije.

Balašević: A kada smo mi to tražili? Mi smo samo tražili da nam neko pomogne u ostvarivanju svojih prava. Ako ne možete unutar vaše države uz pomoć institucija da rešite problem, morate da tražite pomoć nekoga.

Politika: Mislite da je opravdano ovo što se desilo u Briselu, kada su umalo pomućeni dobri odnosi Beograda i Bukurešta?

Balašević: O tome neka sudi javnost. Samo mogu da kažem da je Vlaški nacionalni savet svojim odlukama dodatno inspirisao i doprineo da stav Rumunije bude onakav. Pre dve nedelje delegacija iz srpskog parlamenta otišla je u Bukurešt da se vidi sa svojim kolegama i tamo je potpredsednik Saveta Miletić Mihajlović uticao na neke stvari. On je dodatno iziritirao rumunske parlamentarce, jer je bio taj koji nas je u kampanji optuživao za rumunizaciju, govorio da hoćemo da odvojimo jedan deo teritorije. Smatram da Mihajlović snosi veliku odgovornost za ono što se dešavalo u Briselu.

Dragojević: Meni je vrlo žao što smo uopšte spomenuti na takav način. Kao Nacionalni savet, u čije ime govorim, i koji je jedini legitimni predstavnik vlaške zajednice, ne vidimo to kao rešenje.

Balašević: Ali zakon i Ustav ne lišavaju druge nevladine i političke organizacije da se bore za prava Vlaha. Savet ima svoje posebno mesto, ali nikako se ne osporava i aktivnost drugih.

Politika: Da li država Srbija opstruira Vlahe u ostvarivanju njihovih prava?

Dragojević: Ugroženi nismo. Stoje problemi da smo nedovoljno finansirani. Ne kažem da smo oštećeni u odnosu na druge manjine, postoje kriterijumi, ali se malo sredstava izdvaja za delovanje manjina i time nam onemogućavaju da rešimo probleme. Jedinu opstrukciju imamo od grupe koja podržava Balaševića. Dakle, ne opstruira nas Beograd, već jedan deo vlaške zajednice. Na prvoj sednici Saveta, Balaševića su napustila tri člana zbog igre s Rumunijom i konstatacijom da smo Rumuni koji govore vlaški jezik.

Balašević: Nije tačno. Treba da se kaže da je jednog našeg člana ucenila Demokratska stranka da podrži vašu politiku. Naravno da državi odgovara rukovodstvo Saveta koje kaže da Vlasi nisu ugroženi bez obzira na to što nemaju nikakva prava. Razumem, Dragojević je član političke partije koja je danas na vlasti i možda iz tih razloga ne može da kritikuje više. Ali Vlasi su takav narod, nikada nisu stvarali probleme. Sada, kada su se malo probudili, stvara se fama u javnosti i pitanje: šta sad hoće? Neće ništa drugo do onoga što im pripada po Ustavu i zakonu. Nacionalni savet je izgubio legitimitet i legalitet posle svih onih dešavanja. Srbija mora da nađe novo rešenje za nacionalne savete.

Dragojević: Molim vas da me u ovakvim situacijama ne vezujete za partiju. Rođen sam kao Vlah, a mnogo posle toga sam postao član SPS-a. Uostalom, u Savetu imamo ljude koji su članovi svih stranaka. Pričate da nas Srbija ugrožava, a Rumuniju pozivate u pomoć. To su nelogične stvari.

Balašević: Da li je Dragi Damnjanović, potpredsednik Vlaškog nacionalnog saveta i predsednik Žagubice, na sajtu opštine, kao maternji jezik naveo srpski? Kada je Miletić Mihajlović 2008. ušao u republičku skupštinu naveo je kao nacionalnost srpsku. To je posle promenjeno. Veoma je problematično što član Saveta Dragan Balašević standardizuje maternji jezik, a da ga ne poznaje. Da li je u redu da Siniša Čelojević kao ginekolog vodi proces stvaranja azbuke?

Dragojević: Mi nismo završili standardizaciju jezika. Kamo sreće da jesmo. Najmanji problem su slova. Dajte vi predlog. Tražite vlaški jezik, a smatrate da ne treba da postoji vlaško pismo.

Balašević: Postoji standard!

Dragojević: Pa, dajte ga.

Balašević: Rumunski jezik, rumunsko pismo je standard. Nauka kaže da se u istočnoj Srbiji govore dva narečja rumunskog jezika i to su činjenice.

Dragojević: Tu je kraj svake naše priče. Smatram da treba da se poštuje ono što ljudi kažu na popisu. Ne postoji bolji referendum od popisa.


Komentari32
953a1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mila paic
sta je sa Bugarskim vlasima.Da li se i u Bugarskoj talasa sa ovom yajednicom.
citalac
Gospodo iz redakcije, molim vas prosledite moj dopis Avramu Istoricaru. Vlasi se zovu po oblasti Valachia odakle su doseljeni nasilno, raseljeni po Balkanu pre 2000 godina. Nevernik na turskom, otomanskom se kaze nesto kao Abdulah, a ne Vlah. Srdacan pozdrav vas citalac
srecko sreckovic
Sreca je nasha da su Madjari odmah zatrazili od Rumuna da ono shto traze od Srbije daju odemah i Madjarima u Rumuniji. Oni su ipak jachi igrachi od nas i izgleda da cemo se ovoga puta promaci, mada nigde ne vodeh shta je Tadic potpisao sa Rumunima.
milan popovic popovic
Postovani citaoci ja sma iz Braniceva znaci Srbin i to po srpskom plemenu Bodric(lat.Abodrit predenescent) Branicevac,to je srpsko pleme kome pripadaju svi Banacani,Sremci ,Bacvani,Macvani i Baranjci,pa i moji Branicevci.Medjutim moja pra baba je Vlahinja a da bis erazumelo ko su Rumuni i Vlasi najbolje procitajte knjigu Gos.jarcevica"Bivsi Srbi".Vidite ja volim Rumunski narod jer je to jedini komsija koji je srbima uvek prijatelj bio.Zapitalibiste se zasto je to tako?E pa evo zasto rimski pisac Anonimus Ravenski u svom delu Kosmografija pise da su postojale 3 Srbije Balticka,Dacka i Tracka Srbija.E pa vidite na zalost nasi uparlozeni(cast izuzecima )profesori komunisticke provenijencije i nemacko-berlinske skole nezele o tome da znaju ako se neke stvari povezu i sloze kockice dobice se istina.Rumuni su sve do 17 veka pazite Sluzili bogosluzenje na Sraosrpskom i koristili Srpski jezik kao skuzbeni!?na grobu Vlada Cepesa ispisano je starosrpskom cirilicom sve ceo tekst o njemu!?
Dusan
Vlasi nemaju nista sa Rumunima ,Oni su drugi narod !! Postoje srbski Vlasi,Makedonski,Albanski Bugarski Grcki i Rumunski Vlasi u oblasti Vlahonija . Rumunski Vlasi su pretopljeni u Rumune , Ali kod nas nisu pretopljeni u Srbe tako je u Makedoniji .Albaniji, Grckoj !!! Mislim da je za Vlase jednostavno ponizenje da ga neko nazove Rumunom !!! mozda gresim ,ali to je lako proveriti !!! Ako se oni ne osecaju kao Rumini ,onda to treba dokumentovati Rumunskim vlastima , i da se nemesaju u tudju kucu , oni su nasi jer vekovima zive sa nama , Odjednom rumuni postadose kao mama zastitnica !!!!! To je vrlo drsko jer Vlasi su mnogo stariji od Rumuna kao narod !!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja