četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:47

Starosrpski i novosrpski

Autor: Mihailo Pavlovićčetvrtak, 08.03.2012. u 22:00

Neki misle da je sve novo, ili bar neuobičajeno, bolje od poznatog i osveštanog dugom upotrebom, bilo da je reč o jeziku bilo industrijskim proizvodima, pa čak i o idejama.

Kad je reč o srpskom jeziku, jedan od izvora novog svakako su strane, pre svega engleske reči, od kojih bi mnoge mogle da se zamene našim, jer ako se ovako nastavi, onima koji ne znaju engleski biće potreban rečnik pri čitanju naše štampe i prevoda stranih filmova na televiziji. Evo nekoliko primera: mejting, lizing,tajming, tajmaut, ofis, pi-ar, fast fud, čiz kejk, kopi pejst, pet šop, for sejl, sekond hend itd.

S druge strane, mnoge ukorenjene srpske reči i konstrukcije nestaju ustupajući mesto onima uobičajenim u govoru Hrvata. Upotreba priloga nakon umesto posle, ni iz bliza ne smeta kao nakon što, umesto pošto, posle i sl., koje imaju i vremensko, i često uzročno značenje. U nekim slučajevima, pak, nova upotreba nekih reči dovodi i do zabune. Svetlo je bilo pridev, a svetlost imenica (sada je, često, mada srećom, ne uvek) postalo imenica. Do zabune može takođe dovesti pridev lagan, koji sada ima tendenciju da znači: onaj ili ono što nije teško. Umesto laka hrana, ili laka haljina, sada imamo lagan korak, pa se ne zna da li je reč o koraku koji nije brz ili nije težak. Bekstvo je postalo beg, zakazati sada često znači otkazati (ne izvršiti neku obavezu). U poslednje vreme primetno je da se za stanicu trolejbusa i autobusa upotrebljava reč stajalište, dok ona kod Srba, ali i kod Hrvata, znači gledište, tačka posmatranja, a ređe, naročito u govoru Srba, ona znači mesto gde nešto staje ili stoji, ali se ne odnosi na sredstva javnog prevoza. Nakazni ,,hrvatski” germanizam za plus glagol u infinitivu sve češće se sreće i kod nas, pa u izlozima radnji sa prehrambenim proizvodima čitamo za poneti!

I u štampi i na televiziji nalazimo upucati, uspaničiti se, u svim mogućim značenjima, ponekad praizvedba umesto premijera, a kao vrhunac, nesrećno skovanu reč donor i donirati koja, srećom, nije ušla u opštu upotrebu.

Poznato je i da se manje-više u svim jezicima pridev koji označava nešto negativno, u najvećoj meri, upotrebljava za pojačavanje reči koja znači nešto pozitivno, npr: strašno lep-a, strašno zanimljiv-a i sl. Međutim, u nekim prevodima filmova na televiziji nalazimo prokleto plus nešto dobro, lepo (prokleto zanimljiv), što vređa i najmanje probirljivo osećanje za jezik. To isto vredi i za pridev očajnički čija upotreba ponekad deluje komično. Tu su i reči garderoba, uvek u značenju odelo, i osmisliti, kada treba reći smisliti, izumeti i sl. Gramatičke greške su ređe, ali ih ima (svo, donešen, spašen).

Poseban problem predstavljaju reči-paraziti koje se stalno javljaju i to u različitim ili neodređenim značenjima. Takve su reči: lokacija i locirati, šansa, opcija, scenario. To su gotovo uvek strane reči kojima, reklo bi se, oni koji ih revnosno upotrebljavaju nadoknađuju slabo ili nikakvo znanje stranih jezika. Tu su i abolirati i abolicija koji ne znače osloboditi i oslobađanje nego ukidanje (abolicija ropstva). Isto tako, nekima vrlo draga reč ingerencija ne znači pravo, kompetencija nego mešanje! Osim ako nećemo da stvaramo srbo-latinski.

Jedan od načina kvarenja srpskog jezika jeste i upotreba po obliku iste reči, ali u drugom značenju. Glagol pogledati znači baciti pogled (,,Pogledaj mu na obuću, pa ga pusti u kuću”, Vuk, Poslovice). Sada sve češće nalazimo: pogledati neki film, neku izložbu.

Svedoci smo i prevođenja sa srpskog na hrvatski, bošnjački, crnogorski. Hoće li se jednog dana sa ,,starog srpskog” prevoditi i na srpski ,,novogovor”?

Profesor univerziteta


Komentari35
36ab9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovana S
Mislim da smo otišli predaleko...Oduvijek je srpski (a i ostali jezici svijeta) bio pun tuđica. Živjeli smo sa Turcima, Hrvatima ... pa je logično da smo uzeli i neke njihove riječi u nedostatku naših ličnih. Koje su to srpske riječi za fudbal, rukomet? Ja ne znam, a ne znate ni vi što komentarišete. Da poznajete srpski jezik dovoljno ne BISTE pisali par umjesto nekoliko, ili neznam umjesto ne znam. Dajte svoj doprinos pa se trudite da pravilno naučite gramatiku i ono malo pravila što imamo (i ja sa vama) a ovim teškim temama će se baviti oni kojima je to posao. Postoji mnogo "nesrećnih rješenja" u našem pravopisu, ali šta je tu je.
Часлав Коцељевић
Добро је да неко, ко је иначе компетентан,прогово ри о навали туђица на српски језик.Ја бих се оврнуо на пар речи које продиру кроз филм и појављују се у свим преводима,што не може бити случајно.То су речи:"умишљај(срп.уображење) у прав.терм.хотим- ична радња;небодер(срп.и логично облакодер) ;гле- де тога,употребила једна од п.предс.Скупштине Ср- бије,(срп.у погледу тога..) итд.Један од коментато- ра је огласио да се тај нови језик зове још и"англо- сер"и ја мислим да је термин адкватан.
Zivojin Rilakovic
Cak i u vodecim srpskim glasilima cesto citam da je neko "hospitalizovan" a neko je izvrsio "suicid". Na ovaj nacin kvazi-elita pokusava da se udalji od "prostog" sveta koji ove reci ne razume. Uvodjenje reci "gej" ima drugi cilj koji nije nista manje subverzivan.
Nezavisan Stakic
Kada covek procita ove komentare ima mogucnosti da vise nauci nego iz nekih listova koji imaju rubriku koja se bavi ovom problematikom. Ovo nije vise sporadicna upotreba stranih reci pa i hrvatskih koji oni vole da naglase jer misle da govore nekim drugim jezikom a ne jezikom koji pociva na stokavskom narecju. Ne slazem se sa studentkinjom filoloskog fakulteta koja nalazi prednost u upotrebi i promeni jezika jer vise skoro ne razumemo nas jezik koji se koristio samo pre 100 godina. Zasto se moraju koristiti strane reci od kojih me posebno iritiraju reci implementacija, edukacija i sl. jer mislim da oni koji ih koriste neznaju srpski jezik. Posebno su odgovorni stampa i televizija jer su sada uveli rec prezenter za rec spiker. Ni ova druga nije nasa ali smo je prihvatili odavno i zasto sada nju menjati jer prezenter nista ne pokazuje niti objasnjava vec cita napisano cak sta vise pored kamere jer ne ume da cita tekst koji je pored njega. Prestanimo i sa i stranim nazivima firmi.
Јована Симовски
Лаган корак - зашто да не? Лепота језика је управо у откривању и новом комбиновању речи, уместо слепог придржавања некакве традиције. Језик је жива творевина која се из дана у дан мења, под разним утицајима. Где је граница, то треба одредити, али не треба одлазити ни у другу крајност. Јована Симовски студенткиња Филолошког факултета у Београду

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja