utorak, 26.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:23

„Vila promaja” kao centar kulture i umetnosti

subota, 17.03.2012. u 22:00
„Експедиција Инекс филм”: од руине до храма креативности сваке врсте Фото Експедиција

„Svi koji žele da pomognu – dobro došli. Ako imate rukavice i grabulje, lopate, motike, ašove, donesite. Ako nemate, dobićete na licu mesta.” Ovako je glasio poziv svima koji su želeli da se priključe jučerašnjem sređivanju zelenog pojasa oko zgrade „Ineks filma” na Karaburmi. Prošlo je tačno godinu dana od kada je grupa mladih entuzijasta nazvana „Ekspedicija Ineks film” preuzela u svoje ruke oronulu zgradu i od nje napravila današnji prostor u kome se organizuju izložbe, radionice, časovi slikarstva, debate, koncerti... Sada uređuju dvorište.

Dobre stvari mogu da se dese ako se ljudi, za početak, samo late lopate. „Ekspedicija” je pokazala svima da organizovana akcija može da zameni novac i veze, ali i da protivureči starom dobrom pravilu da nemamo ništa zato što nam neko nije obezbedio bar nešto.

Oživeli su „vilu promaju” od 1.500 kvadrata koja je godinama propadala napuštena.

– Ponuda prostora u kojima bi se razvijala umetnost i organizovali kulturni događaji izuzetno je mala. Muzeji i bioskopi su izumrli. Ali ljudi koji žele da pokrenu kulturni život prestonice, nisu. Malo je mesta gde umetnici mogu da se okupe i stvaraju, a Beograd je pun zgrada na ekskluzivnim lokacijama koje „zvrje prazne” – priča Iva Čukić, član „Ekspedicije Ineks film”.

Mladi umetnici opazili su ruiniranu zgradu i pomislili da bi oni mogli da je ožive i koriste je dok vlasnik ne odluči da se pozabavi njenom namenom. Od marta prošle godine iznosili su šut i pesak iz ruševine, sređivali zidove, krečili, ulepšavali fasadu, uvodili struju...

Sada „Ineksom” non-stop cirkulišu mladi koji su oronulu zgradu pretvorili u društveno-kulturni centar. Čak je Muzej savremene umetnosti tu napravio izložbu jer nemaju svoj prostor.

„Ineks priča” je samo pokazatelj ogromne potrebe omladine, umetnika, organizacija, arhitekata, strit art ljudi, za prostorom u kome će razvijati i prikazivati svoju kreativnost. Sve to u vremenu kada su muzeji mrtvi, a bioskopi masovno ugušeni pod parolom da omladina ne želi da ih posećuje.

„Ineks” je samo jedan od oronulih objekata na prometnim gradskim lokacijama koji su godinama neiskorišćeni.

– Sada sređujemo prolaz kod Bezistana, kod blagajne Doma sindikata. Sa udruženjem „Mikro art” uskoro ćemo ga pretvoriti u uličnu galeriju. Ovde će mladi umetnici moći da izlažu. Druga će biti taktilna galerija između Šafarikove i Cetinjske ulice. Pregovaramo sa opštinom Stari grad jer je prostor pod njihovom ingerencijom, a uključeni su i obližnja škola i stanari koji su oduševljeni našom idejom – objašnjava Iva Čukić.

Uređenje zapuštenih prostora mladim umetnicima je najmanji problem. Birokratija i potraga za vlasnicima objekata je „Sizifov posao”.

– Uređenje „Ineksa” još traje, ali je teže pala procedura pronalaska vlasnika. U Agenciji za privredne registre nije postojala informacija o vlasniku. Do oktobra 2011. godine o korišćenju napuštenih prostora odlučivala je Republička direkcija za imovinu, ali je nadležnost prebačena na lokalnu samoupravu. Tako je u slučaju galerija, ingerencija pripala Starom gradu koji nam je dao zeleno svetlo. U „Ineks” smo na kraju ušli, a nismo znali čiji je – kaže Dobrica Veselinović, član „Ekspedicije”.

On objašnjava da su imali sreću da ostanu u objektu na Karaburmi i kada se, slučajno, pojavio vlasnik.

– Prolazio je pored zgrade i video je da radimo. Pomislio je da snimamo film i prišao nam je. Objasnili smo mu šta se dešava. Oduševio se. Čak nam je poslao kamion da odveze šut. Priključile su se komšije. Donosili su nam nameštaj. U hodu smo, onako drugarski, rešavali stvari i razvila se sveopšta društvena akcija. Pitanje je jedino koliko ćemo ovde ostati. Kad vlasnik počne da gradi, naša priča se završava. Ali treba biti spreman da uložiš iako znaš da nije dugotrajno – priča Dobrica.

Napuštene prostore za sada koriste mladi umetnici, ali se u njima mogu organizovati različite građanske inicijative, sportske aktivnosti, dečje igraonice, socijalno preduzetništvo...

Ljiljana Perović

-----------------------------------------------------------

„Savamala” na infuziji

„Ekspedicija Ineks film” imala je sreću sa vlasnikom. Ljudi poput njih koji pokušavaju da ožive kulturu zatrpanu pod prašinom starih zaključanih zgrada nemaju baš bajkovit sled.

Ivan Lalić, izvršni direktor „Mikser festivala”, kaže da idile nema jer je sve u privatnim rukama.

– Za skladište čelika u „Savamali” u Karađorđevoj plaćamo najamninu uređenu ugovorom o zakupu. Problem je što svakog meseca treba izdvojiti sumu, koja je povoljnija u odnosu na standardne cene zakupa, ali opet nije mala. Četvrt koja je nekada bila centar dešavanja zbog luke i Save, uništena je uvođenjem teškog saobraćaja. Zdanja poput Beogradske stambene zadruge, „Bristola”, zgrade „Geozavoda”, propadaju – kaže Lalić.

Ideja je da četvrt izraste u festivalski prostor – dizajn četvrt, sa „Mikser” festivalom u centru. Potrebno je razvijati sadržaj u toku cele godine i održati delatnost.

– Bitno je i da vlasnici ovakvih objekata shvate da su napušteni objekti zaboravljeni i da ih naše akcije vraćaju u igru. Treba stvoriti sliku grada u kome provod za nas, a i strance, nisu samo splavovi, već bogata umetnička dešavanja koja možemo da ponudimo – kaže Lalić.

Zgrada BIGZ-a takođe je primer da zakupci vlasniku plaćaju kiriju zarad društveno-kulturnog života, samo što ovde rade kafići.

 -----------------------------------------------------------

Skvotiranje

Zauzimanje napuštenih prostora podseća na skvotiranje, masovnu pojavu šezdesetih godina 20. veka, kada su mladi zaposedali bezimene zgrade i pretvarali ih u svoja kultna mesta.

Zakup napuštenog prostora i odobrenje vlasnika daleko su od skvotiranja, koje se odnosi na zaposedanje bez odobrenja.

Skvoteri su i dalje aktivni, pogotovu u Amsterdamu, Londonu, Berlinu... Kod nas se još čeka pravi skvot jer nijedan javni prostor nije zaista prepušten mladima.

Pokušaja je bilo pre desetak godina kada smo dobili nekoliko javnih skvotova koji su služili kao kulturni centri. Postojali su „Rebel haus” u Dobračinoj, „AKCija” ispod Brankovog mosta i KUDRUC u Ulici kralja Milana sa legendarnim skvotiranim kafićem DžKC-om (Džepni kulturni centar).

Korišćenje napuštenih prostora nije nam bilo strano ni 1841. godine kada je u carinarnici na obali Save – staroj Đumrukani, odigrana prva pozorišna predstava. U nedovršenoj evangelističkoj crkvi na Dorćolu nastao je „Bitef”, a BIP pivara u Skadarliji bila je pozorište krajem osamdesetih.


-----------------------------------------------------------

„Tejt modern” na mestu stare elektrane

Jedna od najvećih galerija moderne umetnosti u Londonu „Tejt modern” otvorena je u prostoru stare elektrane.

U Puli je „Rojc” kasarna pretvorena u multimedijalni centar (ova kasarna je najdugovečniji skvot u Hrvatskoj, od 1991. godine). Sličan kulturni preokret desio se i u „Medika” staroj fabrici u Zagrebu, „Metelkovoj” kasarni u Ljubljani...

-----------------------------------------------------------

Potencijalni prazni prostori

U akciji mapiranja napuštenih prostora koji bi eventualno mogli da posluže ubeleženo je čak 70 napuštenih objekata.

Neki od njih na ekskluzivnim lokacijama su:

– Bioskop „Balkan”

– Biološki fakultet u Botaničkoj bašti

– Garaža SIV-a

– Karićeva zgrada na Bulevaru kralja Aleksandra

– Fabrika „Zmaj”

– Bioskop „Zvezda”

– Kuća Laze Lazarevića

– Magacin na Autoputu

– Prostor za „Akva park”

– Nedovršena zgrada u Zmaja od Noćaja


Komentari3
83e19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

VesnaDC B
Zar nebi bilo divno kada bi bogati ljudi davali donacije za ovako divne projekte?U svetu donacije su svakodnevnica , nesto potpuno prirodno . Kod nas kada se spomene donacija svima se usele zmije u dzepove.Ovi mladi entuzijastui uz nasu pomoc mogli bi da na tim mestima otvore letnje umetnicke radionice i privuku zainteresovane klince da slikaju vajaju ,rade keramiku ,bizuteriju i sl. Na kraju leta ,izlozba radova i nagrada za naj bolji rad, naj bolja tri ucenika bi imali recimo besplatan pribor za rad u sledecem ciklusu ucenja. Dajmo sansu mladima da se bave pozitivnim stvarima i sklone sa ulice koja je puna kriminala i droge.
Juzbašić
I bioskop "Odeon"
mladi entuzijasta
dobro bi bilo da vlasti cuju zahteve mladih i da nam dozvole da koristimo prostori kako bi razvijali kulturu kad vec ne zele da nam odobre kulturu. Kad biznismenima i partijskim funkcionerima poklanjaju fabrike i imanja, mogli bi bar da nam ih daju na koriscenje. Hocemo i mi secerane za dinar

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja