nedelja, 12.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 21.03.2012. u 22:00 Miša Đurković

Mašina za glasanje

Eto raspisani su parlamentarni izbori. Pomalo začuđujuće deluje činjenica da su u vreme većeg blagostanja vlade padale pre kraja mandata dok je u vreme velike ekonomske krize i značajnog pada zaposlenosti vlada Mirka Cvetkovića izgurala ceo mandat. U svetlu raspisivanja izbora na kojima bismo mi kao građani trebalo da odlučujemo pre svega o sastavu parlamenta koji će tokom sledeće četiri godine odlučivati o našoj ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj, spoljnoj i identitetskoj politici, pogledajmo šta se sa tim parlamentom dešavalo u poslednjih desetak godina.

Naša država je suštinski posle 2000. postala objekat a ne subjekat promena. Nigde se to ne vidi koliko u načinu funkcionisanja zakonodavnog procesa. Kao uslov za priključenje Evropskoj uniji, što se postavlja ne samo kao cilj po sebi već i kao osnovni cilj državne politike uopšte, vlasti u Srbiji nastoje da što brže prepišu i kroz parlament provuku što je moguće veći broj zakona preuzetih iz briselskog akija (zbir zakona Evropske unije). Od 2000. naovamo svi predstavnici izvršne vlasti bez izuzetka žalili su se da je najveći problem za integracije „spor i neefikasan parlament” u kome opozicija često vrši opstrukciju. Stoga je svaka nova vlast dodatno smanjivala ingerencije poslanika dovodeći na kraju Skupštinu Srbije u stanje mašine za izglasavanje zakonskih nacrta koje vladini službenici šalju u parlament. Sve češće se i najvažniji sistemski zakoni donose bez javne rasprave, a u parlamentu je situacija takva da je argumentacija potpuno nebitna. Predstavnici opozicije mogu da pričaju šta god hoće, na kraju dođe dan za glasanje i zakon prolazi. Zakoni se ne donose zato što je uočeno da treba da se reguliše neki prostor, već uglavnom zato što „Evropa to traži”. Parlament je ovakvom politikom potpuno degradiran uz veliku podršku stranaca koji takav proces aminuju.

Za nas koji smo rasli u doba jednopartijskog sistema parlament demokratske države predstavljao je oličenje slobode, pozornicu za razmenu argumenata u kome pobeđuje najbolji. Ko je tokom devedesetih mogao da sanja kako smena vlasti u Srbiji neće voditi unapređenju parlamentarizma već njegovoj degradaciji? I ko je uopšte mogao da shvati kako će upravo države sa najdemokratskijom tradicijom odlučno doprineti suzbijanju stvarne demokratije u Srbiji?

Prost uvid u poreklo zakona pokazuje da je najveći broj njih stigao od vlade. Ko se uopšte seća kada je kvalitetan predlog opozicije izglasan ili koliko je njihovih razumnih amandmana prihvaćeno? Prilično sam siguran da veliki broj poslanika glasa za zakone koje ne razume.

Sve to ima veoma opasne posledice po funkcionisanje čitavog društvenog, vrednosnog, ekonomskog i pravosudnog sistema. Čest je slučaj da se zakon donese a onda godinama izostaje donošenje podzakonskih akata neophodnih da se on sprovodi. Postoji, nadalje, čitav niz zakona za koje svi iz vlasti znaju da neće moći da se primenjuju, ali se donose zato što EU tako traži. Najčešći slučaj jeste da se praksa policije, pravosuđa i drugih subjekata pravnog procesa odvija po starim navikama i normama, tek postepeno se akomodirajući novoj normi. Treba li reći koliko su opasne posledice navikavanja na život u takvom pravnom haosu?

Sve veću ulogu ne samo u političkom nego i u zakonodavnom pa i u pravosudnom životu igraju zapadne ambasade i predstavnici raznih međunarodnih institucija u Beogradu. Depeše iz Vikiliksa (koje niko nije demantovao) pokazuju vrlo zanimljiv odnos naše političke elite i ovog zapadnog kruga moći u Srbiji. Tako se uspostavio još jedan model donošenja zakona. Oko određene nezavisne institucije ili nevladine organizacije, okupi se ekipa stručnjaka, po pravilu ultraliberalno orijentisana, i napravi predlog zakona namenjen za „regulisanje”, odnosno radikalno transformisanje nekog značajnog područja. Taj predlog se predstavi u uskom krugu slično mislećih eksperata u simuliranoj javnoj raspravi, a zatim se preko različitih kanala nameće izvršnoj vlasti. Nekad se pošalje u nadležno ministarstvo, a nekad čak i direktno premijeru. U najvažnijim slučajevima najvažnije strane ambasade direktno intervenišu kod vrha vlasti.

Polazeći od ovog dosadašnjeg iskustva i programa sa kojim stranke izlaze pred nas čini se da će glavna promena biti to što će trećina poslanika morati da budu žene. Sadržinski gledano imamo puno razloga da verujemo kako će se tendencija „razvoja” parlamenta u pravcu mašine za izglasavanje prepisanih zakona nastaviti i u predstojećem periodu. Zapravo najveću brigu izaziva pitanje kako će se vrli poslanici ponašati sada kad su oni nosioci mandata i kad mogu da menjaju partije i klubove.

Komentari7
19082
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

svetlanast. st.
zasto i kako je skupstina srbije postala masina za glasanje /izglasavanje/ zakona. pocetak je izborni zakon. kako se u srbiji postaje poslanik. rukovodstva politickih stranaka sastave svoje liste. lista je ista za celu teritoriju srbije - jer je srbija jedna izborna jedinica. gradjani na dan izbora glasaju za PROCENTE koje ce svaka pojedina lista osvojiti - a ne za SVOG poslanika. SVOG poslanika imaju politicke stranke. iz EU su intervenisali i skupstina je izglasala "promene" koje biracima nista ne znace: posle izbora redosled sa liste se ne moze menjati i poslanici su "slobodni". srbija ustvari ima delegatski sistem u kome poslanike "delegiraju" politicke stranke. znaci, kad glasa birac odlucuje samo o procentima. kad takav poslanik glasa u skupstini srbije, on sprovodi politiku svoje stranke. gradjani koji su glasali 2008.godine za DS dobili su i SPS. cilj izbora je samo magicni broj 126. promene pocinju od promena izbornih zakona. sad nam je za sve "kriva" EU i ambasade.
povremeni citalac
Da ste se malo posvetili podnaslovu, onda razumem zasto pisati komentare, ovako mi se cini da jos niste naucili da citate napisano.
Stari realista
Nemam u sustini nista protiv naprednih zakona iz EU, ali me nerviraju ovi politicki poltroni i zato sam za njihovu smenu na sledecim izborima.
Dejan R. Popovic, dipl. inz
U gornjem tekstu autor se pita: "I ko je uopšte mogao da shvati kako će upravo države sa najdemokratskijom tradicijom odlučno doprineti suzbijanju stvarne demokratije u Srbiji?" Shvatio je to pre 2400 godina Platon kada je u "Drzavi" napisao: "Neogranicenost u tome (slobodi - prim. D. P.) i u zanemarivanju ostalih stvari i u ovom drzavnom uredjenju (demokratiji, prim. D. P.) stvara potrebu za tiranijom" (562c). "Ti znas da oni najzad prestanu da vode racuna i o pisanim i o nepisanim zakonima, samo da im niko, ni na koji nacin ne bi bio gospodar ... A to je prijatelju moj, ako se ne varam, lepi i zavodljivi pocetak tiranije" (563/d, e) "Preterana sloboda, izgleda, ne prelazi ni u sta drugo, nego u preterano ropstvo i za pojedinca i za drzavu ... Onda je ... sasvim prirodno da tiranija ne nastaje iz nekog drugog drzavnog uredjenja nego iz demokratije: mislim, posle krajnje slobode - najvece i najstrasnije ropstvo" (564a). "Zar narod obicno ne daje prvestvo jednome kao svome zastupniku i zar ovoga ne hrani dobro i ne uzdize ga? - Naravno da to cini. - Tada je jasno ... da ce, ako dodje do tiranije, tiranin ponici iz onog soja koji zastupa narod, a ne iz nekog drugog, zar ne?" (565c/d).
сељак средњебосански-рурални
"Машина за гласање", која функционише на УБАЧЕНИ НОВАЦ.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja