nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:52

Na Dorćolu otvorena prva kafana u Evropi

Autor: Slobodan Kljakićnedelja, 25.03.2012. u 22:00

Ko zna koliko je puta u litraturi, u memoarima, u istoriografskim i sociološkim studijama izrečena tvrdnja da su kafane srce i duša nekog grada.

Ode kafanama iz sveta poezije, literature i umetnosti, iz podlistaka dnevnih novina i memoara, odavno su pretočene u govor nauke, istoriografskih i socioloških studija, u radove čiji autori analiziraju mesto grada, javnog mnjenja i svakidašnjeg života u razvoju građanskog društva.

Istorijske hronike govore da je prva kafana na evropskom kontinentu otvorena 1522. u Beogradu, na Dorćolu.

Ovaj orijentalni izum doneli su sa sobom Turci, posle onih krvavih dana 1521. kada su osvojili Beli grad na Savi i Dunavu i pred ovdašnjim a onda i pred evropskim svetom nepovratno otvorili vrata za život jedne naročite javne ustanove. Vremenom će kafana postati samo središte društvenog, ekonomskog, političkog i kulturnog života, mesto zabave i dokolice, poroka i strasti, javnih debata, političkih i svakojakih drugih spletkarenja, kovanja zavereničkih planova i stvaranja umetničkih pravaca, doušničkih akcija, nebrojenih ljudskih uzleta i sunovrata.

Na fotografijama koje su pred čitaocem, uglavnom vidimo izgled beogradskih kafana u periodu između dva svetska rata, ali su ti snimci mogli nastati u bilo kom gradu, varoši ili selu ondašnje Srbije.

Na nepostojećoj kafanskoj mapi Beograda, ako sudimo na osnovu mnogih izvora, uz malo napora bi se jasno mogla ocrtati različita kafanska sazvežđa, prvo oko Železničke stanice, onda uz Nemanjinu ulicu, na Slaviji, na Čuburi, na Zelenom vencu i Terazijama, na Dorćolu i Paliluli, u Skadarliji ili u današnjoj Makedonskoj ulici.

Iz svakog od tih sazvežđa, kafanska kultura i energije širene su dalje, da bi i danas pulsirao taj naročiti duh Beograda, zbog koga je francuski pisac Luj Žedoen još 1624. zapisao da u toj tako bogatoj varoši „ima svega do preteranosti“. Pogotovo preteranosti kafanskog života i kulture moglo bi se dodati, o čemu i danas redovno svedoče zadivljeni gosti, čak i kada u Beogradu provedu samo desetak sati, neizostavno se prepuštajući i naročitim kafanskim zadovoljstvima.

Malo je kafana u Beogradu koje nisu bile na dalekom glasu.

Kod „Tri seljaka“ na Slaviji nudio se naročiti specijalitet – gurmanski restovan krompir sa „jagnjećinom“, „Novi Beograd“ na Čuburi ušao je u legendu, komšijska „Hercegovina“ je uvek bila „kuća veselja“, a pravi hram bila je „Savinačka kasina“ čiji je vlasnik bio slavni Vlastimir Pavlović Carevac, inače izvanredan advokat.

Na putu ka Zelenom vencu plenio je „Bosfor“, u kome se okupljalo i lako ženskinje, zalazeći i u mnoge druge kafane, pogotovo u podrumski „Mali Orijent“.

A gore, na Terazijama, šepurila se kafana hotela „Moskva“, kojoj je čak i član Francuske akademije Emil Oman posvetio poemu „Moskva, kuća-grdosija“. Sedeo je u toj kafani i Lav Trocki, a u njoj su snimljene i glavne scene čuvenog francuskog filma „Ultimatum“, sa Erihom fon Štrohajmom u glavnoj ulozi.

Biće da nema skadarlijske kafane koja nije ušla u legendu, ali je gostionica „Boem“, na obodu tog sazvežđa, kao što i njen naziv kaže, kucala najdubljim ritmom boemstva. Mada ni neizostavno sastajalište „Bajlonov kladenac“ nije mnogo zaostajalo.

„Nova vlada“ nosila je jasnu poruku kakve goste okuplja, kakve nezadovoljnike i šta oni i njen vlasnik, kao „glas naroda“ misle o svakoj vlasti i svakoj tekućoj politici.

Uprkos svemu, čini se da u istoriji beogradskih kafana nema ni manje ni poznatije kafane od kafane „Albanija“, zbog čijeg su rušenja 1938. organizovane prave demonstracije. Nije pomoglo.

--------------------------------------------------------------------

Slavne kafane iz Poenkareove ulice

U današnjoj Makedonskoj ulici grozdile su se kafane o kojima se i danas ispredaju legende, baš kao i o njihovim gostima. U „Srbiji“ su se okupljali frankofili, takođe igrači i navijači fudbalskog kluba SK Jugoslavija, pozorišni glumci i operski pevači, čekajući da se u kasne sate pojavi Branislav Nušić. Prekoputa je sebe i druge uveseljavalo društvo „Suz“, čiji je osnivač bio slavni Mihailo Petrović Alas, a na uglu Poenkareove i Dečanske, na mestu današnjeg Doma omladine, nalazilo se legendarno stecište umetnika, pesnika, književnika i novinara, kafana „Ginić“. Onda „Central“, pa slavni „Kolarac“ na uviru Peonkareove u Pozorišni trg.

Kafane „Mladi Arapin“, „Musa Kesedžija“, „Dve megdandžije“, „Šumatovac“, „Dva pobratima“, „Pod lipom“ i „Dva bela goluba“, takođe su bile u današnjoj Makedonskoj ulici, u neposrednoj blizini „Politike“. Dabome da su mnogi novinari našeg lista neizostavno pripadali tom velikom kafanskom bratstvu i da mu pripadaju i danas.


Komentari22
db6e4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladimir Dobrijevic
Što se tiče kritičara ovog teksta, izgleda da ne čitate pažljivo. U tekstu se ne tvrdi da je na Dorćolu otvorena prva pivnica, birtija, bistro, krčma ili šta već . Govori se o tome da je otvorena prva kafana....gde se specijalno služi crna kafa (što je inače i sadržano u reči kafa-na). Ne tvrdi se da je u Srbiji otvoreno mesto gde se prvo služilo pivo ili bilo šta drugo...
Ненад Крстић
Нервира ме то претеривање које нас доводи до нереалног схватања наше важности и улоге у историји али и савременом свету. Код нас се много тога проглашава ''нај'' ако не шире, а оно макар на Балкану. У Брижу (Белгија) сам видео пивницу која је отворена 1515. године и која је још увек отворена (ради у континуитету пет векова!).
Beogradski student
Stari Beogradjanin | 27/03/2012 14:56 Kako autor moze da pise o kafanama u Makedonskoj ulici a da ne pomene GRMEC Grmeč je u mom srcu. A o Podgrmeču da ne govorimo...
Stari Beogradjanin
Kako autor moze da pise o kafanama u Makedonskoj ulici a da ne pomene GRMEC
ДУШАН ВУКОВИЋ
Чему задржавање тих турских назива и толика љубав према њима а да ни не знамо шта значе:Чубура,Дорћол,Роспи-Ћуприја,Карабурма,Ада-Хуја,Ада-Циганлија(узгред добила је име по келтском племену Синга оснивачу Сингидунума!),Чубура,Булбудер,Топчидер,Авала,Чукарица,Калемегдан....? Зар није лепо и јасно о чему се ради јад кажете :"Ратно острво"? Зашто протежирати турску терминологију а запостављати друге окупаторе ? Долазимо у незавидне ситуације да не знамо да објаснимо значење тих речи странцима (као Ивица Дачић у вези Калемегдана!) и на страну то него како може да нам импонује терминологија окупатора? То је као када би Јевреји желели да носе жуту траку око рукава. Куршумлија се у ср.веку звала "Беле Цркве" а онда су Турци претапали олово са цркава и ми ,ваљда из захвалности према њиховом чину, више волимо име Куршумлија него Беле Цркве!?!?!?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja