sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:15

Kraj gospodskog mangupa

Autor: Petar Mićkovićsubota, 31.03.2012. u 22:00

Uvek nasmejani dorćolski šarmer Kebe nije dočekao ovaj prvi april – dan usiljenih šala i dežurnih vicmejkera, kada se razgali i njegov komšiluk u baštama „Milice“ i „Velike Skadarlije“ pa gungula krene u „Suvobor“ ili na Kalemegdan. Dan kada se smuđevi, deverike i šarani praćakaju od sreće iznad Dunava jer su doživeli još jedno proleće.

Branislav Kekić Kebe, neponovljivi Dorćolac u duši i srcu, prošle nedelje u rano jutro, zatvorio je svoj životni krug dug 58 godina, kada ga je srce iznenada otkucalo.

Da ga nisam poznavao decenijama, ne bih verovao da postoje ljudi koje svako voli. Kebe je uvek poštovao i onu Ive Andrića „da nam život vraća samo ono što drugima dajemo“. Bio je najpozitivniji Dorćolac koga sam upoznao i kome sam zavideo na snazi da izbegne sve zamke života.

A minulog utorka na Novom groblju sjatio se skoro ceo Dorćol. E, da je Kebe to mogao da vidi...

Uvek je bio ponosan što je rođeni Dorćolac. Imao je običaj da evocira uspomene iz „našeg kraja“, gde su mangupi nekad gajili golubove, a danas pit-bul terijere. Kebe je i tu bio poseban: šetao je zlatnog retrivera, umiljatog kao mačka.

Ostaće upamćen i kao neodoljivi šmeker koji je zaboravio da ostari. On i njegov stariji brat Šilja (i dalje u formi, hvala bogu) bili su pojam uzornih Dorćolaca, kojima su poštenje, uljudnost i sport vazda bili u prvom planu. Kebe je bio čvrst kao čelik i nosio je u sebi istinsku dobrotu. Kome je mogao da pomogne – pomogao je – odmogao nije nikome. Dorćolci su to znali i cenili.

Nekad u „Agi“ (Kebetovoj osnovnoj školi), a danas u „Alasu“ (i dorćolskim školama su promenjena imena) i dalje pljušti basket (ovde je s Kebetom nekad pucao „trojke“ i Boris Tadić), dok se u dvorištu Prve (Kebetove gimnazije) i danas igra mali fudbal. Menjaju se samo generacijske ekipe i vatrene navijačice.

Dorćolski mangup je nekad bio domaćinski sin, onaj što ga nije sramota da pita „Šta treba, komšija“ ili da kaže „Ljubim ruke, komšinice“ i uvek je poštovao pravilo ferke (odmah prekida tuču kad protivnik posrne), govorio je Kebe. Ali to je danas vrsta u izumiranju, kao što su neumitno nestale i kultne dorćolske kafane: „Papuk“, „Doboj“, „Smederevo“, „Komunalac“, „Marš na Drinu“...

Pamtio je i proizvodio anegdote i ljudske zgode kao malo ko. Imao je negovane brkove i onaj opušteni klaj-klaj korak. Voleli su ga i stariji dorćolski mangupi, prvenstveno zbog držanja. Znao je da je poseban, ali se nije time razmetao.

Njegovom smrću Dorćolci danas kao da su izgubili dodir s nekim boljim vremenom, jednostavnijim i čistijim, kada je dobro pobeđivalo zlo. Zato što je Kebe bio takav – dorćolski vitez. Dostojanstven, uzdržan i hrabar.

Na Dorćolu, možda malo više u gornjem (iznad Dušanove) nego u donjem delu, decenijama su živeli gospodski mangupi. Kebe je bio jedan od njih. Sada se – tamo negde, odakle se niko ne vraća – pridružio dorćolskim lafovima – Vlaji, Brusu, Bundi, Colunu, Lepom Janku, Milencetu, Čvarku, Rari, Nini, Grbi, Krezi, Japancu, Vladi Regini, Vladi Debelom...

Kebe je umeo da bude prijatelj. Imao je u sebi sve ono što bi svako poželeo: humor i šarm, enciklopedijsko znanje i užu specijalnost (knjigovodstvo), čovečnost i dobrodušnost, a nadasve široko srce.

Iza sebe ostavio je suprugu Milenu, sinove Nikolu i Borisa, braću Vladu i Ljubu, unuka Marka (Kebetovu sliku i priliku) i puno, puno prijatelja.

Branislav Kekić Kebe, neodoljivi šarmer, gospodski mangup, kalemegdanski laf, dunavski mudrac, mitska ličnost... pretvorio se u dorćolsku legendu, pokoj mu duši.

Petar Mićković


Komentari7
95c11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sara
Poznavala sam gospodina Kekica i njegova smrt me je shokirala Neka mu je vecna slava
DORCOL RASA
SVIM DORCOLCIMA NJEGOVIM DRUGARIMA I FAMILIJI IZRAZAVAM SAUCESCE. NJEGOVA SMRT NAS JE BAS IZNENADILA I MNOGO RASTUZILA JER JE KEBE BIO NESTO POSEBNO...MNOGO JE TESKO PISATI ...IZVINJAVAM SE. PUNO SE ZAHVALJUJEM ''DECKU''KOJI JE SMOGAO SNAGE I NAPISAO ONAJ DIVNI TEKST. HVALA MU MNOGO. A NASEM KEBETU SLAVA MU...
DRAGOSLAV BOSNJAKOVIC
I samo da dodam prvom komentatoru.Nije prekor, naprotiv.Svima van Dorcola je bila VEEEEELIKA GRESKA sto su se plasili tog kraja,a pogotovu de- la ispo Dusanove.DORCOL je za sve bio....olicenje postenja,drugarstva...... Ne zameri mi komentatore!!!
DRAGOSLAV BOSNJAKOVIC
Iako je ovo tuzan trenutak za nas rodjene Dorcolce ipak,moram zahvaliti novinaru koji je ovo napisao i koji nam je poslao ovu T U Z N U istinu. Hvala novinaru i na spominjanu imena STARIH Dor colskih kafana. Najzad,znam da je sviki TADASNJI Beogradski kraj imao svojih ljudi koji su kasnije postali legende.Bul bulder,Sarajevska...... Netreba zaboraviti Kebetove posete utakmicama na POLET-ovom igralistu(starom,sljakastom..)net treba zaboraviti njega na,opet starom i nikada po- novljenom DJACKOM KUPATILU,setnje Dusano- vom do rest.VASINGTON,posete ZMAJKU...itd. Ipak moram reci jos jednom HVALA iako ovo HVA- LA znaci da je jos jedan DORCOLAC...otisao da ore nebeske njive. A za tvoju dusu,oni koji su jos uvek u Beogradu,ne- ka popiju po jednu....u SUVOBORU,MARSU,DO- NJEM GRADU,VASINGTONU,SKADARLIJI.....
generacija
Nije fora u tome čime se bavio i da li si ga poznavao, a da si pažljivo čitao tekst i to bi pročitao, već je fora u zalasku jedne epohe, jedne generacije i žalu za istom, koji je iskazan i kroz žalost za dobrim čovekom koji nas je napustio i ujedno oproštaj. Onaj ko ga je poznavao može to razumeti, onaj ko nije neće ili nemože. U svakom slučaju ko ga je znao razumeće. Pokoj mu duši i večna slava.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja