sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:07

Firmarine padaju posle izbora

četvrtak, 05.04.2012. u 22:00
Такса на фирму за предузећа сувишан трошак Фото Т. Тодоровић

Posle izbora neki porezi moraće da se povećaju, bez obzira na to što tokom predizborne kampanje mogu da se čuju obećanja o smanjenju nameta za privredu i građane. Kako „Politika” saznaje, razmatra se mogućnost povećanja poreza na imovinu, ali i paralelno smanjenje nekih lokalnih taksi. Jedan od autora poreske reforme, koja je u pripremi, nezvanično otkriva da će povećanje poreza odnositi samo na privredu, a ne na građane.

– Umesto knjigovodstvene vrednosti imovine koji se oporezuje po stopi od 0,4 odsto predložićemo da se oporezuje tržišna vrednost nekretnine. Na taj način ispraviće se nepravičnost u sistemu, jer je vrednost imovine privrednih subjekata potcenjena – kaže naš sagovornik.

Da to ne bi opteretilo privredu predložiće ukidanje nekih od lokalnih taksi, takozvanih parafiskalnih nameta koji su se posebno „namnožili” tokom krize. Inače, ta poreseka reforma podrazumeva smanjenje opterećenja na rad i kapital, a povećanje nameta na potrošnju, odnosno poreza na dodatu vrednost. Ovim rešenjem će samo biti dopunjen već postojeći predlog.

Drugi problem je to što od dva miliona stambenih jedinica, koliko ih postoji u Srbiji, čak trećina ne plaća porez na imovinu. Proširenjem obuhvata takođe bi se obezbedili dodatni prihodi.

– Stalno slušamo priče o tome koliko ima hektara neobrađene zemlje u Srbiji. Kada bi se na tu imovinu plaćao porez ona bi se efikasnije i koristila. Ne bismo imali taj problem, jer bi vlasnici ili obrađivali ili iznajmljivali parcele da bi na njima nešto zaradili – objašnjava naš sagovornik.

Da je prihod od poreza na imovinu loš pokazuju i podaci iz devet opština istočne Srbije prema kojima prilivi po tom osnovu iznose samo devet odsto, a samo od takse za isticanje firme 11 odsto. Zbog toga autori ove reforme smatraju da je poreska klackalica kojom bi se povećali nameti po jednom, a smanjili po drugom osnovu može da doprinese rasterećenju privrede i efikasnijoj upotrebi imovine.

U dokumentu koji još nije konačan, a u koji je „Politika” imala uvid, NALED i USAID su analizirali sve parafiskalne takse, naknade i duga plaćanja i izbrojali da postoji čak 250. Da je zahvatanje od privrede poprilično pokazuju i podaci da se samo u budžet godišnje slije oko 70 milijardi dinara po tom osnovu, što predstavlja oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što srpska privreda stvori za godinu dana. Uz to, dobar deo ovih naknada odlazi direktno u budžete različitih agencija, pa se u državnoj kasi uopšte ni ne vide, što znači da je ukupno opterećenje još veće. To, kako smatraju poreski stručnjaci, od sistema zaista pravi harač.

Zato je jedna od ideja da nijedna nova naknada ne može da se uvede, ili da se njena stopa promeni bez odobrenja Komisije u kojoj bi većinu predstavljali zvaničnici Ministarstva finansija. Autori istraživanja smatraju da bi možda mogao da se ukine najveći broj naknada koje se odnose na upise, potvrde, dozvole, uverenja, licence, a naplaćuju ih lokalne samouprave.

– Oni se već finansiraju iz poreza, tako da ih takse i naknade kao njihov sopstveni izvor prohoda samo motivišu da procedure budu što komplikovanije, a naknade brojnije i skuplje. Izuzetak su slučajevi u kojima se angažuju stručnjaci sa strane – kaže se u preliminarnoj analizi.

Kreatorima poreske politike savetuje se da prihodi različitih agencija uđu u budžet i da se takve institucije finansiraju iz budžeta. Takođe, dodaju da su neke naknade legitimne i da ih treba ostaviti na snazi, kao što je na primer naknada za zagađenje životne sredine.

Aleksander Grunauer, direktor projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ, ocenjuje da najveći teret za preduzetnike predstavljaju porezi na dohodak i taksa na isticanje firme. Porez na imovinu je zanemariv.

– Daleko najveće opterećenje je na ime poreza i doprinosa na zarade i iznosi u proseku 64 odsto neto zarade. Ono je i glavni generator sive ekonomije. Preduzetnici zapošljavaju u proseku 2,2 radnika. Godišnji rashod na poreze i doprinose iznosi oko 250.000 dinara po radniku. Mala preduzeća zapošljavaju u proseku 5,7 radnika. Godišnji rashod na poreze i doprinose iznosi preko 750.000 dinara – kaže naš sagovornik.

Taksa za isticanje firme (firmarina) iznosi u proseku oko 30.000 dinara godišnje po poreskom obvezniku, dodaje. I ona je generator sive ekonomije i zato je treba ukinuti. Na spisku naknada „za odstrel” je i ona na građevinsko zemljište.

M. Avakumović

A. Telesković


Komentari6
f5cf8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bonn Berlin
Siniranje o poreskoj politici drzave sa preko milion nezaposlenih ne dovodi do zelejnih i potrebnih rezultata.
zoran jerotic
nama treba kompletna reforma POREZA,promena obracuna vecine poreza,smanjenje PDV-a i svih ostalih poreza,zanima me da li autor clanka misli da ce se nesto promeniti sa zemljom koja se ne koristi ako se poveca porez na imovinu,HOCE promenice se VLASNIK zemlje,kupice je onaj koji ce moci da finansiski izdrzi placanje haraca na zemlju posto od zemlje ionako malo sta moze da se zaradi,njveci problem u ovoj zemlji je pored poreza,politika cena energenata,oni obesmishljavaju bilo kakvu proizvodnju,trgovinu,prodaju,zasto,zato sto su nerealno visoki svi odreda,zasto se PDV placa na neto platu sa doprinosima ? niste znali,kako to pa razmislite malo kako se obracunava....nasu privredu je pojela administracija kroz poreze,sad glockaju kosti...
ogi og
Privreda je ugušena i sad pred kraj mandata Vlade se neko setio privrede i milion zatvorenih radnih mesta i normalnog i racionalnog, a do sada se iživljavalo i raspomamljeno ludovalo, užas, bruka.
Ratka
Bilo koja poreska reforma u Srbiji je u startu osudjena na propast. Prvo treba da se sprovede reforma Poreske uprave Srbije, zato sto je glavni razlog deficitarnog (praznog) budzeta losa naplata, a ne poreski propisi. Kada se smanji siva ekonomija i naplati dobar deo od jedne milarde evra PDVa od neregistrovanog pr ometa godisnje, tada bi se stvorili uslovi za poresku reformu. Na prvom mestu smanjenje poreza i doprinosa na zarade sa 60 na 40%. Treba ukinuti sve lokalne takse (haraci), a opstinama ostaviti deo od naplacenih poreza na zarade i deo PDVa od smanjenja sive ekonomije na svojoj teritoriji. PDV stope ne povecavati jer bi osiromasili stanovnistvo i privredu. Porez na imovinu ne dirati, jer bi bio veliko opterecenje za veliki broj nezaposlenih. Porez na zakup smanjiti sa 20 na 10% i vise stotina hiljada zakupodavaca uvesti u legalne tokove (ogromna sredstva). Ima citav niz popularnih mera za koje ucesnici u poreskoj reformi, na zalost, nisu ni culi.
Milorad Mrdjan
Kada ponovo izaberemo istu vlast, srbijom ce poteci med i mleko.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja