nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:07

Tri vaskrsenja crkve u Nemenikućama

subota, 14.04.2012. u 22:00
Црква Светих апостола Петра и Павла у селу Неменикуће, четрдесетак километара од Београда, у близини Сопота Фото Драган Јевремовић

Nemenikuće – Seoska porta uobičajeno lepo sređena, ispunjena tišinom i mirom, ali doziva u svest neke neoubičajene pojmove, poput raskršća ili ušća. Ukrštaju se u toj porti turska osvajanja i narodni zbegovi. Uliva se ustanička Karađorđeva Srbija u kraljevinu kojom su vladali njegovi potomci. Sadašnjost presecaju sećanja na austrougarsku vojsku i vreme Prvog svetskog rata.

Stojimo u porti crkve Svetih apostola Petra i Pavla u selu Nemenikuće, četrdesetak kilometara od Beograda, u blizini Sopota, dok nas seoski paroh jerej Goran Lukić vraća na početak istorije hrama, u, kako stoji u crkvenom letopisu, „nezapamćena vremena“, jer se, u stvari, ne zna pouzdano kada je prva svetinja sagrađena.

– Bila je to crkva brvnara i nalazila se na istom mestu gde i današnja. Neki turski popisi iz 1560. godine beleže da je na području Nemenikuća bio sveštenik, verovatno da je tada postojala i ta stara drvena crkva. Dosta podataka donosi Milovan Vidaković, čuveni romanopisac, rodom iz Nemenikuća, koji piše da se oko crkve narod okupljao kao oko kakvog manastira. Ona je bila mesto okupljanja ne samo meštana ovog sela, nego i okolnih jer je bila jedina u široj okolini – kaže jerej Goran Lukić.

Baš iz tog razloga, u jesen 1690. godine u današnjoj porti prenoćio je sa delom zbega patrijarh Arsenije Treći Čarnojević, a izjutra je, prema pisanju crkvenog letopisa, u seoskoj crkvi služio poslednju liturgiju pre prelaska na teritoriju Austrije. Posle Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem, crkvu brvnaru kao i okolne manastire Kasteljan, Tresije i Pavlovac spalili su turski osvajači.

– Crkva je obnovljena 1708. godine i ona je prva svetinja koja je posle Velike seobe obnovljena. Obnova manastira Tresije počela je 1709. godine, dok je Kasteljan, koji se takođe nalazi u ataru ovog sela, i danas u ruševinama. Neprekidno se to događalo kroz istoriju da kad god je živa crkva, narod Božji, stradao, stradali su i hramovi, tako je i sa crkvom u Nemenikućama. To se ponovilo 1788. godine: pred austrijskom vojskom Nemenikućani su izbegli u Srem, a u opustelom selu ponovo je stradala crkva. Posle nekoliko godina, devedeset odsto stanovništva sela vratilo se na ognjišta i obnovilo hram – priča otac Goran.

Tu kamenu svetinju posvećenu Vavedenju Presvete Bogorodice opisuje na svom putovanju kroz Srbiju 1826–1828. godine Joakim Vujić, svedočeći da je po propasti Prvog srpskog ustanka u njoj sve izgorelo, osim zidova i krova.

– Karađorđe se sa knezovima i delom ustanika tu pričestio 1806. godine pred napad na Beograd. Za tu staru kamenu crkvu bio je jako vezan i gročanski knez iz Prvog srpskog ustanka Vićentije Petrović, i on je redovno dolazio u nju. Dan-danas se čuva jedan srebrni putir koji je on poklonio. Mnogo godina kasnije, 1855, u seoskoj crkvi, na putu ka porodičnoj grobnici u Topoli, prenoćilo je telo mlade kneginje Kleopatre, rano preminule ćerke kneza Aleksandra i kneginje Perside Karađorđević. Devojke iz Nemenikuća su preko noći izatkale pokrov za njeno telo. Kneza je to toliko dirnulo da je naredio da se sazida najlepša česma u okolini u znak zahvalnosti tim devojkama i meštanima Nemenikuća. I zaista, 1856. godine sazidana je Kleopatrina česma, a ljudi iz cele Srbije dolaze po vodu jer je poznato da pomaže kod problema sa bubrezima – navodi otac Goran.

Današnja crkva, treća po redu, podignuta je za svega četiri godine. Gradnja koja je koštala 2.500 dukata završena je 1868. godine. Iako nije teško postradala kao prethodne svetinje, i ona čuva sećanja na burna vremena.

– U decembru 1914. godine, za vreme nedeljne liturgije koju je služio sveštenik Mihajlo Milojević, odred austrougarske vojske ušao je na službu, a jedan oficir tražio je da se prekine služba. Kako je sveštenik to odbio, oficir je potegao bajonet i zabio ga u sveto Jevanđelje. Tada je isekao 52 lista, dok je služba i dalje tekla. To Jevanđelje se i danas čuva u crkvenoj biblioteci i narod ga zove ranjeno Jevanđelje– kaže otac Goran.

Nemenikuće danas imaju oko 1.700 stanovnika. Seoski paroh primećuje da su kao i njihovi preci, koji su se iz zbega osamdesetih godina 18. veka u velikom broju vratili svojim kućama, i oni jako vezani za rodni kraj i svoju crkvu. U porti je danas naročito svečano oko Petrovdana kada se tu održava manifestacija „Dani Milovana Vidakovića”. Sveštenik Goran, međutim, kaže da će jedan drag gost te manifestacije ove godine, kada se održava šesnaesta po redu, naročito nedostajati: glumac Petar Kralj. Nemenikućkog paroha brine i što u tri seoske škole ima sve manje dece, ali ga bodri što na liturgijama uvek ima dosta sveta.

– Često govore za hram u Nemenikućama da je lep, ali njegov pravi ukras je ta živa crkva, kada je on nedeljom na svetim liturgijama pun ljudi– kaže jerej Goran Lukić.

Jelena Čalija

-----------------------------------------------------------

Tri manastira

Pretpostavlja se da manastiri Tresije i Kasteljan, koji se nalaze na oko dva kilometra od crkve Svetih apostola Petra i Pavla, potiču iz 14. veka i doba vladavine kralja Dragutina Nemanjića. Na mestu Kasteljana postojalo je u trećem veku rimsko utvrđenje, pored njega je bio put kojim su išli trgovački karavani, a u vreme despota Stefana Lazarevića dograđeni su veliki konaci za putnike. Među zidinama porušenog manastira, svakog Đurđevdana se služi liturgija. Manastir Svetih Arhanđela, Tresije, odmah posle obnove Pećke patrijaršije imao je desetak monaha, što je za to vreme bila  retkost. U vreme turskog ropstva, sačuvao je svoju imovinu i bio vrlo ugledan. Posle obnove 1709. godine, ponovo je porušen 1738, da bi nova obnova bila završena posle Drugog svetskog rata. Između Tresija i Kasteljana, na oko kilometar i po od crkve u Nemenikućama, gradiće se nova svetinja, manastir posvećen Svetoj Petki, za koji je zemljište osveštao vladika šumadijski Jovan u januaru ove godine.


Komentari0
6aa33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja