subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:40

Pouke tvorca čuvenih zbirki zadataka

Autor: Jelena Čalijasreda, 25.04.2012. u 22:00
Мр Ве­не Т. Бо­го­сла­вов (Фото З. Кршљанин)

Matematika nije bauk, sa tim rečima započinje razgovor za naš list autor legendarnih zbirki zadataka iz matematike mr Vene T. Bogoslavov. Bauk je rad, omladina ne voli da radi i sa malo rada hoće da uradi dosta, a kada je matematika u pitanju to je skoro nemoguće, objašnjava profesor Vene Bogoslavov. Đaci koji uče i vežbaju iz njegovih knjiga, od ove školske godine rade iz novih, ispravljenih izdanja: greške u starim zbirkama prepravio je penzionisani profesor Elektrotehničkog fakulteta Dobrilo Tošić.

– Novo izdanje se ne razlikuje od starog, samo je pregledano i ispravljene su greške. Profesor Tošić, mi smo, inače, dobri prijatelji i poznanici, rekao je da neće posle njegove ispravke više biti nijedne greške, ali ja mislim da to nije moguće, samo će se smanjiti broj grešaka – kaže mr Bogoslavov.

Osamdesetjednogodišnji profesor koji je 40 godina proveo u nastavi, predajući matematiku đacima prvo srednjozanatske škole, pa Jedanaeste gimnazije, da bi u Petoj gimnaziji radio 35 godina do penzionisanja, ističe da se ne slaže sa svojim kolegama koji kažu da su prethodne generacije bile bolje, a da su današnje u učenju slabije.

– Svaka generacija daje odlične đake, kao i one lošije – dodaje on.

Najkraći recept, koji zapisujemo od njega, za uspeh u savladavanju gradiva iz matematike: rad, rad i samo rad, uz dodatak profesora Bogoslavova da to ne važi samo za matematiku, već i za druge nauke. Isti recept treba da primeni i profesor da bi njegovi časovi bili uspešni.

–  Dobar profesor matematike treba što manje da priča na času, a što više da radi. Ima profesora koji petnaest minuta, pa i pola sata upotrebe pričajući nešto sa đacima, a kad drže predavanja, ona su vrlo opširna. Ja sam imao vrlo kratka predavanja, recimo od pet minuta. Skratim teorijski deo i umesto opširne priče, uradim još pet ili deset zadataka iz te oblasti. Deca, tako, gradivo usvoje na času, a na svakom zadatku se ponešto novo nauči. Uz to, čovek treba da ima njuha i da oseti šta je za decu, a šta nije. Koji zadatak će da prođe, koji neće i pri odabiranju zadataka najvažnije je da se odaberu oni koje deca mogu da prihvate – kaže mr Bogoslavov.

U matematici nema preskakanja lekcija, ali ni učenja napamet čija je posledica zaboravljanje „nabubanog” odmah po dobijanju ocene.

– Upotrebljava se u radu kompletna matematika, od A do Š, svaki prethodni razred se koristi u sledećem. Ono što ste naučili u prvom razredu, ne smete da zaboravite jer će vam biti potrebno za drugi. Mislim da je tu glavni problem jer đak dobije ocenu, baci knjigu i ne misli više na to, što nije dobro. Dešavalo mi se da me đaci sa društvenog smera pitaju: šta će meni matematika, gde ću ja to da koristim. Odgovarao sam im, nećeš nigde da koristiš, ali ti matematika treba da ti razvije malo moždane vijuge – kaže profesor Vene Bogoslavov.

Moglo bi se reći da danas matematiku u široj javnosti najbolje popularizuju đaci Matematičke gimnazije, o čijim uspesima na međunarodnim takmičenjima malo-malo pa izveštavaju mediji. Profesor Bogoslavov kaže da su se đaci Matematičke gimnazije svojevremeno na domaćim, školskim takmičenjima izdvojili onda kada su zadaci iz gradiva zamenjeni logičkim zadacima koji nisu vezani direktno za gradivo i za koje je bilo potrebno „mozganjem” doći do rešenja.

– Pokojni profesor Vojin Dajović je osnovao Matematičku gimnaziju i odmah su rezultati bili zavidni, ali imali su 15 ili 16 časova nedeljno iz raznih disciplina matematike. Kada je rađena nova reforma gimnazije, odlučeno je da sve gimnazije imaju takva odeljenja, jer se mislilo da će time da postignu uspeh, međutim, nisu postigli jer dovoljna je jedna takva gimnazija u Srbiji, gde će da se skupe skloni đaci koji vole da rade, talenti i onda i postignu rezultate. To mišljenje sam izneo na jednom kongresu, a Vojin Dajović, kad je to čuo zamolio me da to pripremim da štampa u časopisu „Matematika” i da održim predavanje prosvetnim radnicima Srbije. Posle tog mog izlaganja, program je ukinut, odnosno ukinuto je to da bude za sve gimnazije, nego samo za odabrane. Sada je beogradska Matematička gimnazija osnovala i dva razreda osnovne škole, pa je i to verovatno dosta doprinelo uspesima đaka, tako da sad ceo svet dolazi da vidi čudo od Matematičke gimnazije. Srećan sam što sam tome malo doprineo – navodi profesor Bogoslavov.


Komentari28
99320
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Чедомр Цветковић
Никада нисам имао смисла за математику. Али ме овај напис подсетио на пример који вреди поменути. У Нижој гимназији у Обреновцу био сам врло добар или одличан ученик. Једног дана ме позвао на разговор дирекор Тимотије Клинчук и почео да се распитује о мом здрављу, здрављу и економском положају моје породице. Кад сам га упитао зашто ме све то пита, рекао је зато што се изненадио да сам добио 1 из математике. Заплакао сам се и захвалио се директору. Отрчао сам у књижару и купио књижицу "40 матурских задатака из математике". За две недеље сам толико савладао све лекције из математике да сам једва чекао час математике да изађем на таблу да их решавам. Испоставило се да математика уопште није тешка ако се не пропусти ниједна лекција и ако се стално вежба. То је сигурна порука младима. Ако неко нема смисла за математику,радиће оно што воли, али математику увек треба да одржава као "нужну досаду", без које се данас не можемо успешно бавити ни у којој области. Чак ни у музици, сликарству ...
majka običan građanin
Divan tekst! Kako se ponosim što je moje dete bilo jedan od učenika Mtematičke gimanazije.On i mnogi njegovi drugovi su sad rasuti po svetu na najprestižnijim svetskim univerzitetima.Hvala Profesorima.Hvala deci!
mirjana bušetić
Hvala za tekst, hvala za zbirke i hvala, i profesoru Veneu, kao i mom, i našem, omiljenom profesoru Dobrilu Tošiću za sve što su uradili za generacije đaka i studenata. Da zaokružite ovu lepu priču, predlažem i razgovor sa Profesorom Tošićem, na zadovoljstvo mnogih koji su imali čast da uče od njega, kao i onih kojima je pomagao. Uvek volonterski! Divan je osećaj da poznajemo ovakve ljude.
MP Njujork
Hvala Politici na ovom divnom tekstu. Pohadjala sam Petu gimnaziju od 1982-1984. Nisam imala cast da upoznam profesora Bogoslavova ali mi je znanje koje sam ponela iz Pete gimnazije omogucilo dosta uspeha na studijama i kasnije u profesionalnoj karijeri daleko od kuce. Najvise se radila matematika. Veoma sam srecna sto sam imala priliku da pohadjam Petu gimnaziju.Profesoru Bogoslavovu veliko postovanje i hvala.
Asen Tancev
Komentar iz Kanade od djaka prve generacije Matematicke Gimnaziije: шта ће мени математика, где ћу ја то да користим? Izgleda da to ne treba nikom od predsednickih kandidata ili vodecih politicara ali bar neka razmisle: нећеш нигде да користиш, али ти математика треба да ти развије мало мождане вијуге – каже професор Вене Богославов.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja