Ručni rad je dobra antistres terapija – jednostavno odgovara na pitanje zašto slobodno vreme provodi sa heklicom i iglom Ljuba Pauča, prosvetni radnik u penziji, iz Prijepolja. Ljubav prema heklanju, tkanju, vezu, pletenju koju deli sa još petnaestak dama iz grada na Limu, ovu agilnu ženu je postavilo na mesto predsednice Udruženja starih zanata – jednog od tri u projektu „Stari zanati za novo doba” pokrenutog 2011. sa ciljem očuvanja tehnika ručnog rada i poboljšanja položaj žena u selima jugozapadne Srbije. Mrežu udruženja tvore još i ono iz Nove Varoši, Čajetine, a partner su i vešte „Goračanke” iz Sjenice.

Ceo projekat okuplja 100 žena, u dobi od dvadesetak do šezdeset godina. Njih 50 je u „tvrdom jezgru”, kaže Ana Ranitović, glavna menadžerka projekat.

– Sprovedena je obuka, formirana mreža, a u novembru smo održali dizajn radionicu gde je uz pomoć kreatorke Irene Grahovac i mladih dizajnera osmišljena maskota, ovčica Aska – pojašnjava Ranitovićeva.

Jer, bez obzira na poznavanje tehnika ručnog rada bez spoja sa kreatorima i dobrog dizajna danas se teško može izaći na tržište. Ovčica je zaštitni znak, a smišljene su čarape, šalovi, kape, kecelje, tekstil za kuću – sve u okviru linije „Rukoveti”.

Tako je došlo i do saradnje sa kreatorima i revije u okviru Beogradske nedelje mode. Posle premijere u Etnografskom muzeju na kojoj su prikazani modeli Gordane Ćirić-Krstić, Sonje Krstić, Valentine Obradović, Dejana Momčilovića i Bate Spasojevića, drugo predstavljanje modela biće održano večeras na Zlatiboru.

Ove kreacije oplemenjene su ili u potpunosti urađene pletenjem, tkanjem, heklanjem, i posebno zahtevnim zlatovezom.

Kako kaže Ljiljana Koković, specijalista za zlatovez otežavajuća okolnost je bila kratak vremenski rok i to što kreatori nisu mogli neposredno da sarađuju sa ženama. Pedesetak njih su u sva tri udruženja filigranski strpljivo baratali iglom, razbojem, a dogovor se obavljao telefonom i elektronskom poštom.

Profesor Gordana Ćirić-Krstić smatra da u savremenoj modi ima mesta za ovakve proizvode.

– Stare tehnike su prednost i bogatstvo savremenog kreiranja, pogotovo kada se tkanje, heklanje i pletenje kombinuju sa aktuelnim tendencijama. Iz takvih kombinacija mogu izaći veoma originalna rešenja, poput nadrealističkih ili starih stilova etno-kultura. Njeno mišljenje je i da su stari zanati veoma spojivi sa savremenom ženom.

– U tvorevinama starih zanata prepoznajemo pagansko, intimno, ruralno i iskonsko u ženskoj prirodi. Kod nas su stari zanati često korišćeni na pogrešan način pa je došlo do zasićenja. Kreiranje je jedna faza, a realizacija druga, u kojoj može biti primenjeno više tehnika i to mogu raditi različite osobe. Da bi neka dobra zamisao bila realizovana složeno, primenom više tehnika, na terenu u seoskoj sredini potreban je i dobar koordinator – smatra kreator i profesor Gordana Ćirić-Krstić i dodaje da je apsurdno nipodaštavati ove veštine, jer ako ih neko poseduje, a u isto vreme je kreativan može da stvara zanimljivo i originalno.