četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:42

Sebi sam dao zadatak da budem častan

Autor: Slavko Trošeljsubota, 28.04.2012. u 22:00

Glumac Irfan Mensur odavno osvaja gledaoce i kao reditelj. Prošlog ponedeljka na scenu „Stamenković” u Beogradu izveo je tim glumaca u sastavu: Milan Čučilović, Ivan Zarić i Srna Lango, koji su, uz česte aplauzeusred izvođenja romantične komedije, tražili odgovor na pitanje – „A gde je ljubav”. Adaptaciju ovog teksta potpisao je Irfan Mensur uz napomenu da je u tom pisanju bio inspirisan delom američkog pisca Mareja Šizgala.

Rođen je 19. januara 1952. u Sarajevu. Gimnaziju je završio u Nišu, a glumu u Beogradu, u klasi profesora Minje Dedića. Član je JDP, a kao glumac, reditelj i profesor rado je viđen gost na scenama i akademijama širom Srbije.

Nagrađivan je za svoja pozorišna ostvarenja, a posebno se pamte njegova uloga kneza Pavla u istoimenoj drami, kao i režija predstave „Plava ptica” koja je bila hit u JDP. Dubok trag ostavio je i u filmovima „Miris dunja”, „Braća po materi”, „Pas koji je voleo vozove”...

Živi u Beogradu. U Braku je sa Srnom Lango. Imaju trojicu sinova: njihov Pavle (12), Irfanov Filip (27) iz braka s manekenkom Ljiljanom Perović i Srnin Aleksa (18) iz njenog prvog braka.

A gde je ljubav?

Na ovo pitanje nemoguće je dati odgovor. Ljubav možemo da pronađemo u svakodnevnoj sitnici koja se desi između dvoje ljudi. Srećan sam u porodičnoj harmoniji i s prijateljima. Sve ostalo se može svesti na prijatnost, ali ne i na ljubav.

Od čega ljubav zavisi?

Od mnogo toga: odpameti, strpljenja, lepote, erotike, vernosti. Kad se ljubav dogodi, kad bukne, trebalo bi je čuvati. Ali niko nikad ne može da bude siguran koliko će to stanje da traje, jer osećanjima se ne može upravljati. Ni svojim, a nikako tuđim. Na meni je samo da učinim sve da ta osoba ili ti ljudi, prema kojima osećam ljubav, ostanu uz mene.

Čemu učite sinove?

Da budu časni ljudi. Učio sam ih, a i sad ih učim, najčešće, ličnim primerom. Sebi sam postavio zadatak da budem častan čovek. Nikad nikome nisam želeo zlo, niti sam, bilo s kim, stupao u nerazuman sukob. Časno obavljam sve poslove u svom životu. A kad je u pitanju njihova škola uvek sam im govorio da sticanjem znanja postaju sigurniji, a time i srećniji ljudi.

Šta je obeležilo vaše odrastanje?

Veoma kasno sam pomislio na glumu kao pokušaj da budem kreativan. Odrastanje sam sveo na ono što je u tom trenutku, u Sarajevu i Nišu, bilo ponuđeno mojoj generaciji: sport, malo rokenrola, više filmova, često držanje za ruke s devojčicama, redovan odlazak na igranke, pa male i malo veće ljubavi...

U kom okruženju ste tada živeli?

Moji roditelji su se razveli kad sam pošao u školu. Otac je kasnije otišao u Niš, majka u Švedsku. Ostao sam uz oca i njegovu novu suprugu Miroslavu, glumicu u Nišu. Tako je moje odrastanje i zbog situacije u kojoj sam se našao, bilo pokušaj da od sebe napravim značajnu jedinku. Zbog maćehe i njenih prijatelja, gluma mi je bila najbliža. Tako sam otkrio jedan novi svet – svet pozorišta. Kad sam primljen na akademiju stekao sam, na klasi, nove prijatelje: Danila Lazovića, Nadu Blam, Radeta Marjanovića...

Ko vam je bio primer za ugled?

To je, pre svega, sedamdesetih, bio Stevo Žigon. Potom je cela generacija, na neki način, bila zaljubljena u Zorana Radmilovića i njegovu moć da vlada scenom i publikom. Tada je on igrao kralja Ibija. Pravio je i akcije „Selu u pohode”. Na jednoj mi je, dok smo sedeli oko logorske vatre, kazao: „Ništa u ovom poslu nećeš učiniti ako u pripremi svake uloge ne poništiš sebe”. To je u „prevodu” značilo da uvek na sceni moram da budem čovek koga igram, a ne Irfan Mensur. Taj Zoranov stav nikad neće biti zaboravljen. Prenosim ga svojim učenicima, a oni će svojim...

Zašto vam je potonuo prvi brak...

Zato što nismo ni ona ni ja dobro razumeli šta brak zapravo znači. Nije tu bilo nikakvog sukoba. Jednostavno smo oboje shvatili da bi svako od nas trebalo da krene u život novim putem, a da će naš sin Filip nesmetano da raste i uz mene i uz nju, jer nismo postavili ograničenja u smislu bavljenja detetom. Delili smo ga onako kako je Filip hteo.

... a kako vam je sad?

Kad sam upoznao pravu ljubav, kad sam krenuo u život sa Srnom, shvatio sam da ono što je bilo nema posebnu vrednost. I sad smo u braku 14 godina. Stariji sam od Srne 19 godina, ali mi ne razmišljamo o godinama i nismo ih stavili kao granicu bilo kakvih naših odnosa. Naprotiv, ponašamo se, po svemu, kao da ćemo da živimo, radimo i volimo se narednih 100 godina.

Koja emocija je najjača?

Meni je prijateljstvo najjača emocija u svim odnosima, od druženja do ljubavi. Jer, bez prijateljstvanema ljubavi. Iskreno prijateljstvo i iskrenu ljubav ništa ne može da zameni.

Koja je vaša filozofija?

Ovo čega se držim nije filozofija, to je prosto moja želja. A to je da ne oskrnavim svoj posao, svoje zanimanje i samim tim svoje ime. Nikad nisam ušao u primitivne varijante svog posla. Ali nažalosti u pozorište se, polako, uvlači varijanta primitivizma pod imenom „turbo pozorišta”.

Da li ste vernik?

Veliki sam vernik koji ne veruje u Boga. Odnosno ne verujem u religiju i hram. Svako veče se pomolim Bogu, svom izmišljenom Bogu, da mi sačuva familiju, zdravlje i da mi očuva harmoniju i sreću života. Tako sam mirniji.

Šta planirate poslovno...

Putujem ovih dana u Niš na predavanja. Imam diplomske predstave studenata, a u razmišljanju sam o sledećoj predstavi. Srna i ja pripremamo scenario za film i još dva pozorišna teksta.

...a privatno?

Bitno je da se pitamo: „A gde je ljubav”i idemo za njom. Pa i kada ne znamo odgovor, rado to pitanje i smeh delimo sa publikom u pozorišnoj sali. Imamo još nekoliko izvođenja u maju i neke nove poslove. Zaslužili smo i odmor, ali ne znamo ni kad ni gde ćemo ga provesti.


Komentari3
caada
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veljko Živković
Ирфан Менсур је остварио улоге у Југословенском драмском позоришту: „Тарелкинова смрт” Пахомов, „Наход Симеон” Наход Симеон, „У потрази за Марселом Прустом”, Сеобе Павле Исакович, „Кнез Павле” Кнез Павле Карађорђевић и „Млетачки трговац” Антонио. У филмовима: „Сарајвески атентат” Гаврило Принцип, „Чувар плаже у зимском периоду” Драган Пашановић, „Пас који је волео возове” Младић, „Тесна кожа” Професор Јапанц, „Мирис дуња” Ибрахим, „Вечерња звона” Милутин, „Бекство из Собибора” Калимали, „Краљева завршница” Бранко Краљ и „Небеска удица” Жука. У серијама: „Позориште у кући” Дебејки/Фрајер II, „Приче из фабрике” Перица Штрбац, „Вук Караџић” Владика Лукијан Мушицки, „Вечерња звона” Милутин, „Горе доле” Др. Стаматовић, „Лисице” Др. Поповић, „Јелена” Ратко Миљаш и „Село гори а баба се чешља” Архитекта Серж. И у ТВ драмама: „Синови” Драган, „Влајкова тајна” Никодије, „Мисао” Савелов, „Погрешна процена” Војислав Вучковић, „Девојка са лампом” Божа Павловић и „Скела” Возар.
Dragana Rosic
Divan covek i veeeeeeeeeeeeeeeeeliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiki glumac,pozfrav
Drazesna M.
Glimac za primer ne samo sinovima nego komplet srpskoj naciji. Sa g-djom Srnom idealan par, zaista kompletna prica zraci pozitivnom energijom. Osvezenje u drustvu!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja