subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 07.02.2007. u 18:14 Slobodan Samardžija

Rusija "bije" svoju bitku na Kosovu

аутор Новица Коцић

Oči celokupne evropske javnosti uprte su u Rusiju. Od nje se očekuje jasan odgovor – da li će do kraja ostati uz Srbiju i ne dozvoliti cepanje srpske teritorije i stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, ili će u separatističkom galimatijasu u koji je upao Stari kontinent pronaći neki sopstveni interes, rešiti neke svoje probleme (makar i privremeno) i u postputinovski period ući sa novom vizijom o budućnosti ovog dela planete.

Neadekvatno rešavanje kosovskog problema, ma koliko to paradoksalno zvučalo, moglo bi pogubnije da se odrazi na Rusiju, nego na Balkan i ovdašnje zemlje. Rusi o separatizmu barem znaju sve do tančina. Rat u Čečeniji vodi se još od 1994. I danas se tamo svakodnevno gine. A u zemlji sa preko stotinu nacija i etničkih grupa fitilj sukoba mnogo je kratak.

U Moskvi su svoje evropske uloge i te kako svesni, a na to ih je proteklog vikenda podsetio i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i odbranu. "Na Rusiji leži posebna odgovornost za rešenje Kosova", izjavio je Havijer Solana u intervjuu za list "Vreme novosti".

Okršaji tek predstoje

Ipak, nema sumnje da je kosovski problem danas pitanje koje teško muči i samu Evropu. Jer ne radi se tek o lokalnom folkloru. O separatističkim težnjama Baska, Korzikanaca, kiparskih Turaka, Škota, slovačkih Mađara, moldavskih Rumuna... da žive u nekom drugom svetu, drukčijem od sadašnjeg, takođe se sve češće priča. A ni jedan od navedenih slučajeva nije do sada izrodio valjano rešenje, naprotiv.

Kakva muka je separatizam najbolje je pokazala nedavna neslana šala urednika belgijske državne televizije koji su među udarne vesti dana pustili i izmišljenu reportažu o odluci tamošnjeg parlamenta da prihvati raspad države. Problem nije u tome šta su novinari uradili nešto neprimereno njihovoj profesiji, već u tome što je, kako se ispostavilo, u ovu laž poverovalo čak 80 odsto Belgijanaca. Drugim rečima, virus separatizma i svest o mogućem raspadu države su nešto na šta su se ljudi već u tolikoj meri navikli da svaku i najmanju naznaku rušenja postojećeg sistema primaju kao neminovnu stvarnost.

Ali vratimo se Rusiji. Za nju pravi okršaj tek predstoji i trebalo bi da se desi krajem meseca u sedištu UN u Njujorku, na zasedanju Saveta bezbednosti. Sigurno ne slučajno, o Kosmetu će se raspravljati kada i o eventualnom uvođenju sankcija Iranu zbog neodustajanja od nuklearnog programa. To znači da će Moskva morati da odlučuje na dva fronta, a da uz to razmišlja i o svom ulasku u Svetsku trgovinsku organizaciju, o poslovnim aranžmanima sa Evropom, zaustavljanju širenja NATO na istok...

Uporno isticanje da rešenje kosovskog problema mora da ima univerzalno značenje nije puka priča. Rusi moraju da vode računa ne samo o onome što se zbiva na Balkanu, nego i u sopstvenom dvorištu, pa i oko njega. Tačnije, svugde gde žive njihovi zemljaci, a takvih je tridesetak miliona. Za sve njih Kosovo će biti poruka – dobra ili loša.

Sužen manevarski prostor

Interesantno je zato da na prošlonedeljnoj tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina niko od prisutnih ni jednom rečju nije spomenuo ni separatizam, ni Čečeniju, ni Gruziju, Moldaviju, Jermeniju, pa ni – Kosovo. Može se razumeti Putinova želja (ako je postojala) da o tako osetljivom pitanju ne govori na samo dan pred dolazak Martija Ahtisarija u Beograd, ali čudi da novinari svetskih, domaćih pa i srpskih medija nisu imali petlju da bilo šta o tome prozbore. Kao da je Kosovo tog dana bilo tabu tema za 1.232 predstavnika javne reči.

Ruski zvaničnici i dalje čvrsto stoje na stanovištu da o budućnosti južne srpske pokrajine treba da odlučuju, pre svih, Beograd i Priština. Predsednik Putin je u više navrata isticao da Moskva ne može da pristane na bilo kakvo rešenje do kojeg ne dođu zajednički srpska i albanska strana. Ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov je ovih dana u intervjuu nemačkom listu "Špigl" podsetio da su Amerikanci i zapadni Evropljani iz rezolucije 1244 SB UN o Kosovu do sada izvlačili samo ono što je odgovaralo njihovim interesima (ne obavezno i situaciji na terenu). Da su u više navrata samovoljno menjali prioritete u rešavanju kosovske krize, što je samo obezvredilo napore za srpsko-albansko usaglašavanje. "Ne mogu ni da zamislim kako bi Savet bezbednosti UN mogao da donese odluku koja bi bila neprihvatljiva za Srbe", istakao je ruski diplomata.

Na Zapadu su takav stav Moskve već ocenili kao – destruktivan. A u situaciji kada se jednoj strani (albanskoj) sa Zapada šalju jasni signali da ne odustane od potpunog odvajanja od matice i proglašenja nezavisnosti, a drugoj (srpskoj) postavljaju ultimatumi, prostor za bilo kakav manevar opasno je sužen, ali ne i izgubljen.
Komentari0
4b3a5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja