subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 03.05.2012. u 22:00 Mia Ćertić – Miodrag Ćertić

Zašto je zbirka podeljena

Реноароов „Прикачени шешир“, литографија продата у Садебију за више од 252 000евра

Porazi koje je tim iz Izraela doživeo na dva strana terena imaju veze i sa tim što oni nisu radili „timski”. Primera radi, za Eriha su izvadili dve umrlice, jednu sa datumom 16. maj 1946, koja je odgovarala očevoj familiji, jer osporava majku kao jedinu naslednicu (ona gine 31. decembra 1944. u sudaru vozova), i drugu koja navodi 1. januar 1943. i omogućava Rozinim naslednicima da eliminišu očevu stranu. O najverovatnijem datumu njegovog stradanja pisali smo u prvom nastavku. No, ostavimo da oni rešavaju svoje probleme, pozabavimo se malo umetničkim delima o kojima je ovde reč.

„Pa zar im nije dosta onih osam do deset hiljada dela koje im je Volar ostavio, već se grabe i za ovo naše?”, uzviknula je jedna naša prijateljica iz Narodnog muzeja u Beogradu. Primirivši se, počela je da nam objašnjava sličnosti i razlike između dve kolekcije, one od 190 objekata u Parizu i ove od oko 360 u Beogradu. Upoređivala je dva kataloga: „I tamo, kao i ovde, veliku većinu predstavlja papir, znači crteži, akvareli, grafike, dokumenta i knjige. Knjige su vrlo vredne, jer su pripadale Volaru i u njima ima puno grafika, koje ponekad brojimo posebno, a ponekad kao deo knjige. Zato se ponekad pojedini inventari razlikuju. Što se nas tiče, nemajte brige, sve je ovde i sve je u dobrom stanju.” A šta ćemo sa ključnim pitanjem – zašto je Erih podelio svoju kolekciju na dva dela. „Pa, vidite”, kaže ona, „verovatno je u pitanju želja da se umanji rizik i ne izgubi sve, jer su po umetnicima obe kolekcije prilično slične: oni imaju Derena, mi imamo Derena, mi Pikasa, oni Pikasa, mi Degaa, oni Degaa, svako ima Sezana i tako dalje. Uostalom, kažete da idete u London, pa javite se onda mojoj prijateljici En Dumas, koja je jedna od najboljih poznavalaca Volara u svetu, a pisala je i o Šlomoviću...”

Prvo što smo uradili jeste da pokušamo da na internetu nađemo šta je to gospođa Dumas pisala o Šlomoviću. „Deo Volarove kolekcije ostao je u rukama mladog jugoslovenskog avanturiste Eriha Šlomovića”, kaže ona. Pitaćemo je o tome, ali znamo da se reputacije, u našem slučaju, lako stiču a teško gube. Sve od Mimare i njegove kolekcije krajnje sumnjivog porekla, pa do pre par nedelja i Sezanovog „Dečaka u crvenom prsluku”...

U međuvremenu, naručili smo i njenu knjigu, koja je trebalo da nas sačeka u Londonu. Posle nekoliko pokušaja stupamo u kontakt i šaljemo joj pitanja mejlom. Prva runda njenih odgovora postavila je više pitanja nego što je odgovorila: „Sigurna sam da Šlomović nije sam sakupio ta dela. Mislim da niko ne zna tačno pod kojim okolnostima je on do njih došao. Kao što vi sigurno znate, Šlomović je došao u posed tih dela 1939. godine, tvrdeći da mu ih je Volar dao da otvori muzej u Beogradu, ali za to nema dokaza. Većinu tih dela mu je prodao Lusijen Volar, Volarov brat.”

Hmm... Dakle, sigurno nije sakupio umetnička dela sam, misli da niko ne zna kako je do slika došao... ali je veliku većinu kupio od Lusijena Volara... i, kao što svi znamo, hteo je da otvori Volarov (?) muzej u Jugoslaviji. Pravimo mentalnu zabelešku da je o tome detaljnije priupitamo i nastavljamo sa čitanjem: „Kolekcija u beogradskom muzeju je superiorna o odnosu na ono što se našlo na aukciji kod Sadebija. Koliko se sećam, beogradsku kolekciju sačinjavaju uglavnom radovi na papiru – imaju puno Renoarovih crteža, neke Degaove grafike – ali postoji tu i nekoliko dobrih fovističkih slika. Materijal koji je dospeo na aukciju je takođe većinom papir i uključivao je i knjige, grafike Mari Kasat, Degaa, Renoara, Fanten-Latura, Forena, jednu Sezanovu sliku, „Portret Emila Zole” i jednu fovističku sliku, Derenovo „Drveće u Koluru”, 1905.

Očevidno je gospođa Dumas mnogo više na svom terenu kad se radi o umetnicima. Derenovo „Drveće u Koliuru” dostiže čak 24 miliona dolara u Londonu 2010. U Narodnom muzeju se nalaze „Jedrilice u Koliuru”.

Komentari0
363f9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja