utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 10.05.2012. u 22:00 Anica Telesković

Rano je za ispraćaj recesije

Криза док трака у Крагујевцу не постигне максималну брзину (Фото Танјуг)

Nekoliko dobrih vesti iz Evrope, kao što je povećanje kreditnog rejtinga Grčke i pojeftinjenje zaduživanja Francuske, nisu dovoljne da Evropa i svet recesiji kažu „doviđenja”. Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) projektovali su da će rast svetske privrede ove godine biti 3,5 odsto, ali je i Kristin Lagard, direktorka MMF-a, istakla kako se globalna ekonomija oporavlja posle teškog perioda, ali da i dalje nije dovoljno ojačala i da su rizici još prisutni. Sve vreme krize sa prolećnih i jesenjih zasedanja MMF-a i Svetske banke upućivane su manje-više identične poruke.

Ekonomska aktivnost u privatnom sektoru evrozone opala je u aprilu bržim tempom nego što se očekivalo. Najnoviji izveštaj londonskog instituta „Markit” pokazao je pad aktivnosti u industrijskom sektoru, a kompozitni indeks evropske berze u poslednjih mesec dana je u padu oko 3,6 odsto, primetio je Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.

– To ukazuje da se ekonomski pad, koji je počeo u poslednja tri meseca prošle godine i skoro se izvesno nastavio u prvom tromesečju ove, po svemu sudeći nastavlja i u drugom kvartalu. „Kresanje” budžeta, koje sprovodi većina članica evrozone, čini se da uzima svoj danak. Jasno je da slaba tražnja i pad trgovine među članicama evrozone negativno utiču na bruto domaći proizvod i zaposlenost. Razlozi za zabrinutost su i snažne stope pada proizvodnje italijanskih, španskih i grčkih kompanija – kaže Nikolić i dodaje da je početkom maja evro oslabio prema dolaru i jenu.

U slučaju da su optimisti koji najavljuju ekonomski oporavak u pravu, to će se naravno osetiti i u Srbiji. Pogotovo što su Italija, Nemačka i Grčka naši najveći trgovinski partneri.

– To će se najpre osetiti u prehrambenoj industriji, jer je ona najdominantnija. Mada je nama rast cena hrane i tokom krize išao na ruku. Ukoliko do oporavka dođe, pozitivni pomaci osetiće se i u oblasti metalurgije – smatra Nikolić.

I Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da ne bi trebalo previše zaključivati na osnovu kraktkoročnih promena kako na tržištu tako i kod rejting agencija.

– Grčka ima dug put pred sobom, a stanje u evropskoj privredi malo zavisi od nje, osim naravno kada je reč o najgorim ishodima. Što se Francuske tiče, nezavisno od svih problema, njoj trenutno ne preti recesija, a i stanje u javnim finasijama nije znatno pogoršano. No, sve to još ne govori da se krenulo na put oporavka, kako u Francuskoj tako u EU. Nema razloga za slavlje ni sada, a neće ga biti ni u skorijoj budućnosti. Mnogo toga tek treba da se reši – upozorava Gligorov.

Globalni rizici još zavise od eventualnog veoma rđavog razvoja u Evropi, kaže i dodaje da i oporavak u Americi nije preterano ubedljiv.

– Zemlje u razvoju prolaze bolje, mada se u jednom broju njih pojavljuju problemi kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti (Kina), ali i u privrednom rastu (Indija). U suštini, ništa se posebno pozitivno nije promenilo u globalnom privrednom sistemu da bi se moglo govoriti o trajnijem oporavku. MMF po prirodi stvari mora da bude nešto optimističniji, jer je to ipak međudržavna organizacija – smatra Gligorov.

Mala zemlja kao Srbija, ukoliko ima šta da proda, ne suočava se sa velikim problemima kod tržišnog plasmana, dodaje.

– Problem srpske privrede je što nema šta da proda. Potrebna su ulaganja u izvozni sektor, a tome najviše pogoduje trenutno oslabljeni dinar i usporena inflacija. Ako bi se to održalo, trebalo bi očekivati povećani interes za ulaganje u izvozni sektor i to bi onda bio početak oporavka zasnovan na rastu izvoza – zaključuje Gligorov.

Vladimir Krulj, viši savetnik u firmi ,,Kreb, Gavin i Anderson” iz Brisela, takođe smatra da je još rano govoriti o globalnom oporavku.

– Pozitivni rezultati u rastu proizvodnje i društvenog proizvoda u SAD, rast kreditnog rejtinga Grčke i drugi znaci blagog oporavka i dalje su u senci veoma ozbiljne krize u evrozoni. Nedavno je kreditni rejting Španije smanjen za dva stepena i ova zemlja prolazi kroz izuzetno težak period, sa nezaposlenošću od ogromnih 25 odsto i rizikom da se nađe u sličnoj situaciji kao i Grčka, ali sa mnogo većim problemom. Ozbiljne probleme imaju i Italija, Portugalija, Irska i druge zemlje EU. Treba ozbiljno shvatiti upozorenja pojedinih ekonomista poput Štiglica ili pak velikih igrača na finansijskom tržištu poput Džordža Soroša, da politika radikalne budžetske štednje, bez stimulisanja privrednog rasta, ekonomije evrozone može gurnuti u još veću recesiju – zabrinut je Krulj.

Treba videti i kakve će rezultate u ekonomskoj sferi doneti izbori u Grčkoj, ali i u Francuskoj, dodaje. Zabrinjava i usporavanje privrednog rasta u nekim od najdinamičnijih svetskih ekonomija, poput Kine. U svakom slučaju, previše je rizika, a premalo pozitivih pokazatelja da bismo mogli da govorimo o ozbiljnijem pozitivnom pomaku u svetskoj ekonomiji, zaključuje naš sagovornik.  

----------------------------------------------

Šansa za izvoz hrane

Srpsku ekonomiju očekuje i dalje teška borba, pre svega u segmentu uspostavljanja budžetske ravnoteže. I dalje ćemo imati otežane uslove za zaduživanje na međunarodnom tržištu kapitala. U narednom periodu trebalo bi iskoristiti pozitivna kretanja na međunarodnom tržištu kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i u tom segmentu pokušati ostvariti bolje rezultate, kroz povećan izvoz hrane, smatra Krulj.

Komentari7
3d998
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bonn Berlin
Aca Sumadinac, opet na dajete komunisticke bisere, sa debele hladovine kapitalistickog sveta. Ipak Vam je tu bolje, inace bi ostali u mestu porekla, mada sumnjam da je to Sumadija. Sumadinci su posteni i cestiti ljudi. Privreda, kako jedne zemlje tako i medjunarodna malo drugacije rade, to je mnogo komplikovanije nego sto mislite, ali u stvari jednostavno, dobro planiranje i dobar rad. Jos uvek SAD ima najmocniju ekonomiju sveta, a slede je Japan i Nemacka. Nemojte molim Vas o Kini, ne radi se o izvozu lutaka i farmerki, nego o masinama i citavim fabrikama.
pulpfiction
@ vox populi "Никако да коментатори помену или бар мало узму у обзир Маркса и Капитал, а помогло би им". Немојте само Карла Маркса и Капитал, то у Србији, никако ! Па чему онда дивизија либералних економиста економиста и њима склоних аналитичара. Знају они екомомску историју, знају како је решена велика економска криза 30-их, знају они да је Марксов "Капитал" уграђен у екомомски систем сваке озбиљније капиталистичке земље, и да је он био једина брана да алава профитна стопа не поједе свог власника, саму себе. Но, до претеране алавости берзанских махера и пирамидалног богаћења било је смисла да се предузетнички дух форсира. Овако, остаће они без посла, а онда куку леле, ево, нама комуниста опет. Свака искључивост води уназад. Нису добри ни ови наши острашћени либерали али нису добри ни пролетери. Свака економија мора наћи себи меру. Као што то раде Немци. Једини њихов проблем је што нису талентовани за политику. Иначе, недре они и Маркса и Хегела и.....
Aleksandar Mihailovic
Glavni recesioni talas jos nije ni stigao do nas pa su sve ove price o skorom ispracaju recesije samo gubljenje vremena i samozavaravanje, umesto da se okrenemo sebi i svekolikoj, pre svega izvozno orijentisanoj proizvodnji. Nemamo ni planove ni programe za docek udarnog talasa krize i moze nam se desiti da nas ona zatekne na brisanom prostoru. Cuvanje socijalnog mira na osnovu kredita i rasprodaja je dugorocno jako opasno i pogubno i direktno ide u prilog osiromasivanju i nestajanju drzave. Ocigledno je da je citav prethodni mandat prosao a da se na planu podizanja proizvodnje i stvaranja takvih programa i projekata skoro nista nije uradilo. Na drugoj strani tolika trka i gramzivost da se ostane na vlasti samo pokazuje kakvi smo i od cega satkani. Narod za sada disciplinovano trpi i cuti. Do kada? Da li smo svesni da sa svakim danom nasim potomstvima uskracujemo godinu dana srecnog i normalnog zivota?
vox populi
Никако да коментатори помену или бар мало узму у обзир Маркса и Капитал, а помогло би им.
aca sumadinac
Rano je za ispracaj reciisije....ne razumem ovo kriza je pocela u USA 1996,u UE pre pet godina, tako da se iz godine u godinu to pretvorilo u recisiju,u kojoj se Japan nalazi vec 20 godina.Prica se o ispracaju recisije a ustvari prava recisija samo sto je pocela i to niko zivi nije spreman da odgovori....dokle ce trajati. U sustini,mozemo reci da teska kriza koja pogadja Svet iskljucivo u UE i USA,ostali deo planete je takoreci kao i uvek manje vise mrda istom ekonomskom brzinom,Kina,Rusia,Brazil buduce vodece sile ekonomije idu dobro.Sa USA UE nemoze ocekivati oporavak,zato sto dojucerasnja masina svetke ekonomije vise ne funkcionise,samim tim u narednih nekoliko godina se ocekuju ogromne promene u vrhu svetske ekonomije,samim tim Svet ce najverovatnije dobiti novog vodju svoje ekonomije,jer ovaj sistem ekonomije nema oporavka,ovaj sistem je propao.Slusam jutros vesti,ovde na zapadu koje kazu ovako,ovo je pocelo krizom,nastavilo recesijom zavrsice se katastrofom sto nista nije cudno

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja